POGLED ISKOSA: Vek od Cucinog rođenja

Дејан Ђорић

10. 12. 2024. u 12:52

SADA se proslavlja jubilej sto godina od rođenja Ljubice Cuce Sokić (Bitolj, 1914, gde joj se majka zatekla početkom Prvog svetskog rata - Beograd, 2009).

ПОГЛЕД ИСКОСА: Век од Цуциног рођења

Foto privatna arhiva

Svako veće prikazivanje njenog opusa događaj je prvog reda, reč je o profesorki beogradske Likovne akademije i članu SANU od 1968. godine. Ovogodišnji jubilej obeležava Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu izložbom njenih crteža, koja traje do 2. februara. Prvenstveno se bavila slikarstvom, po čemu je najviše poznata ali, kako sama umetnica kaže, uvek je mnogo volela da crta. Crtački se izražavala studijama i skicama, ilustracijama za knjige, dečje časopise i modne reklame. Ti su radovi nastajali na listovima skicen-bloka, ali i spontano, preko dokumenata i poštanskih koverti.

Naziv izložbe u Novom Sadu je "Alternativa Cuca Sokić: crteži". Publika će moći da je vidi i u Beogradu, od 28. februara u Narodnoj biblioteci Srbije. Ona je autor i oko 1.400 ilustracija u tehnici tempere i tuša, koje je između 1950. i 1980. uradila za knjige i časopise, kao što je šezdesetih stvarala reklamne i modne ilustracije za francusku farmaceutsku kompaniju.

Taj njen opus manje je poznat publici.

Ona je jedan od poslednjih velikih srpskih međuratnih modernista, najmlađa među njima.

Spomen-ploča povodom

110 godina od rođenja Ljubice Cuce Sokić (1914-2009) postavljena je na ulazu u zgradu gde je živela u Ulici braće Jugovića 23, u Beogradu. Svečano su je juče otkrili u ime njene porodice Miomir Gatalović, sekretar za kulturu Grada Beograda, Nataša Mihailović Vacić i direktor Kuće legata Filip Brusić Renaud.

Foto privatna arhiva

Kada je neki novinar pitao kako je bilo njeno druženje sa Milom Milunovićem, Petrom Lubardom i Peđom Milosavljevićem, odgovorila mu je otprilike: "Ta idi dete, nisam smela da ni im priđem, svi oni su bili stariji od mene." Sada se u svetu kolekcionara ona i Nedeljko Gvozdenović smatraju najvažnijim predstavnicima srpskog intimizma, slikarima koji su figuraciju preveli u apstrakciju a da likovna materija nije ništa izgubila na plemenitosti. Apstraktnost slikarstva tih dvaju profesora beogradske Likovne akademije ne znači uopšte likovno osiromašenje i redukcionizam putem kojih je masovnije krenula umetnost u svetu šezdesetih, posebno ona američka, minimalizam slike i skulpture. U promišljanjima umetnosti treba uvažiti i iskustvo kolekcionara jer oni su više od ljubitelja i često bolje poznaju opuse umetnika od nekih kritičara. Tako je beogradski kolekcionar Dragan Marković, prijatelj Nedeljka Gvozdenovića, primetio za njegovo i Cucino slikarstvo da možda deluju skromnije i povučeno u odnosu na neko koloristički snažno i tehnički izražajno, ali da se sa njihovim slikama dugo može nesmetano živeti, ne proizvode negativne senzacije, ne zamaraju oko i nude stalnu diskretnu zanimljivost, mogu se godinama posmatrati a da ne dosade. On je to rekao na osnovu ličnog iskustva.

Polazeći od realnog, ne udaljavajući se previše od pojavnog, kako je stalno činio i Pikaso, Cuca Sokić nikada nije ušla u zamke brojnih vidova obezljuđene apstrakcije, od slikarstva "tvrde ivice", enformela, do suprematizma. Sreto Bošnjak, stari znalac takve vrste delovanja srpskih umetnika, u tom smislu je istakao: "Estetsko je za Cucu humano."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!