IN MEMORIAM - OTVARAO NOVE HORIZONTE: Odlazak Zorana Jakšića (1960-2025) pisca naučne fantastike i prevodioca
ZORAN Jakšić (1960-2025) koračao je, tiho i istrajno, kroz mnoštvo paralelnih Univerzuma.
Foto privatna arhiva
Bio je naučnik što je značilo staložen, usredsređen na svaki korak a duboko posvećen širim vizijama. Istovremeno, bio je pisac i to pisac naučne fantastike; u sebi je dakle prepleo dva sveta, tačnije dva lica istog sveta: ono koje istražuje, otkriva i saznaje i ono drugo koje, na temeljima prvog lica, sanjari o čudesnim svetovima kojima idemo u susret. Jer, kako reče jedan drugi naučnik i pisac naučne fantastike, Artur Klark:
"Bilo koja tehnologija koja je izuzetno napredna ne razlikuje se od magije".
Jakša je poznavao i to tehnološko i ono magijsko lice stvarnosti, poznavao je "lik stvari koje će doći".
Ipak, mada se bavio tvrdom, egzaktnom naukom, nikada mu nije nedostajalo mašte, osećaja za izvanredno i začudno, osećaja za ljudskost u svoj njenoj slabosti i nesavršenosti.
To je Jakšinoj prozi darovalo i preciznost nauke i tananost bajke. Na svojim najboljim stranicama on je, blistavim i višesmislenim slikama, iskakao iz žanrovskih okvira te, kao u romanu "Kradljivci univerzuma"(1987, prošireno 1997), u furioznom slalomu, stilsku vežbu u žanru nadogradio sasvim neočekivanim poentama.
Jedinstven po originalnom variranju istorije i budućnosti koja se iz nje grana je i roman "Severnjak" (1996, prošireno 2008).
Foto promo
Foto promo
Foto promo
Jakšićeve priče sabrane u zbirke "Nikadorski hodočasnik" (1992), "Ministarstvo senki" (2008), "Kraljevi" (2009), svojevrsna su literarna čuda, vatrometi ideja i praznici pisane reči: odbijajuće da se jasno i jednoznačno svrstaju u naučnu ili epsku odnosno mračnu fantastiku, one preskaču sva ograničenja i stvaraju svetove apsurdnih ustrojstava, dopunjene ironijom i cinizmom kao konstantama pripovedanja i mišljenja.
Ove su zbirke vesele ali i neugodno ozbiljne knjige koje znatiželjnicima prikazaju, kao u vašarskim kućama sa iskrivljenim ogledalima, neobične obrazine strašnog - a našeg - lika. Za one kojima je do razbibrige ove krive slike biće povod za grohot; za ostale će biti dovoljno materijala i za mnoge sumorne zaključke. Jer suštinski zaplet svake od priča je - sudar čovečnosti sa nepojmljivim opasnostima i izazovima postapokaliptičkih društava, stalnih ratova zarad kojih se i mrtvi podižu iz grobova, planeta koje nose zaraze za telo i duh...
Svaka od situacija, svojom otvorenom i nedvosmislenom surovošću, pred junake postavlja "jednostavne" opcije: propast ili opstanak po svaku cenu, što podrazumeva i odricanje od elemenata sopstvenog identiteta (porodičnog, grupnog).
Odgovor na izazov je individualan, u skladu sa vrednosnim piramidama po kojima se svako rukovodi u svom življenju. Činovi samožrtvovanja ili izdaje jesu ultimativne potvrde sopstvene (i sveopšte) krhke Čovečnosti. Jakša je umeo da uverljivo a prefinjeno apostrofira krucijalne etičke dileme svojih antiheroja.
Dodajmo da je Jakšić bio vredan prevodilac koji je posebno veselio mnoge čitaoce svojim prevodom Adamsovog serijala "Autostoperski vodič kroz galaksiju"; voleo je i poznavao stripove koje je pomalo i sam crtao.
Jakšine prozne knjige bile su važni događaji u maloj zajednici fantastičara jer su otvarale nove horizonte i nudile drugačije vizije. Svojim delom svrstao se među najzapaženije domaće pisce žanrovske fantastike. Pripadao je prvoj generaciji autora koji su, pre četrdesetak godina, izašli u javnost i predstavili se kao žanrovski pisci što je, tada, bilo ravno sopstvenoj diskvalifikaciji u očima akademističke publike i kritike. Rame uz rame sa nekolicinom kolega on je, veran dečačkoj fascinaciji naučnom fantatikom, strasno kretao u spisateljsku avanturu kakvoj jedva da je bilo prethodnika.
Na tom je teškom putu stasao u serioznog Umetnika a njih je oduvek i svuda bilo malo pa su zato bili, jesu i biće dragoceni. Nama koji smo ga lično poznavali ostaće u sećanju kao dragi, vispreni sagovornik i saborac koji je neraskidivi deo našeg življenja. Ostalima, sem dobrog glasa o njemu, ostaju njegove knjige čiju će valjanost i zavodljivost vreme, sasvim izvesno, iznova i iznova potvrđivati jer, kako je to napisao veliki Šiler, "Samo fantastika ima večnu mladost. Ono što se nije dogodilo nigde i nikada ne može da ostari". Zato je Jakša bio i ostaje sa nama.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"NEKO ISPIJA KAFE, DOK SE NEKO POVREĐEN BORI ZA SRBIJU": Zašto su Ana Ivanović i Jelena Janković decenijama u svađi?
LjUDI su se čudili što nekadašnje teniserke, s obzirom da su isto vreme krčile put ka upehu u svetu belog sporta, nisu nikada postale bliske prijateljice.
17. 04. 2025. u 12:49
RAFAEL NADAL SE VRAĆA NA ROLAN GAROS! Stigla potvrda, spremite se za spektakl
Novak Đoković i Rafael Nadal su bili toliki teniski rivali, da Nole sa pravom kaže da mu je Rafa najveći suparnik u "belom sportu". Neki od njihovih epskih mečeva odigrani su na Rolan Garosu, ali - to se više neće desiti, jer je Španac otišao u penziju Ipak, vratiće se na Otvoreno prvenstvo Francuske ove godine. Iz posebnog razloga.
17. 04. 2025. u 15:00
VODITELjKA UMRLA U BEOGRADU Oglasila se njena ćerka: "Profil ostaje!"
PRERAN odlazak mlade voditeljke.
17. 04. 2025. u 19:40
SVE ZBOG DEŠAVANjA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA: Amerikanci stopirali izgradnju puta u Hrvatskoj - poznat i razlog
MINISTARSTVO odbrane Sjedinjenih Američkih Država zamolilo je da se ne krene sa gradnjom obilaznice Nedelišća u Međimurskoj županiji u Hrvatskoj, jer sumnjaju da se na trasi puta nalaze posmrtni ostaci pilota iz Drugog svetskog rata.
16. 04. 2025. u 21:45
FICO HRVATIMA ODRŽAO ČAS ISTORIJE: Provocirali ga pitanjem "zašto je na strani agresora", on im odgovorom usred Zagreba zapušio usta
SLOVAČKI premijer Robert Fico boravi u zvaničnoj poseti Hrvatskoj, prilikom koje se sastao sa premijerom ove zemlje Andrejem Plenkovićem.
16. 04. 2025. u 20:45
BRENA OČAJNA ZBOG VIKTORA: "Za sve smo krivi Boba i ja!"
VIKTOR Živojinović, mlađi sin Lepe Brene i Bobe Živojinovića, dugo se borio s viškom kilograma. U jednom periodu svoje bitke sa prekomernom kilažom, Viktor je imao čak 163 kilograma.
17. 04. 2025. u 19:20
VELIKA PROMENA U ŠKOLAMA U SRBIJI: Od danas ništa neće biti isto, odnosi se na roditelje
RODITELjI školaraca u Srbiji od danas dobijaju automatska zvučna obaveštenja kada nastavnik u elektronski dnevnik upiše izostanak deteta sa časa ili novu ocenu. Mada su deca godinama nalazila načine da ne kažu roditeljima baš sva dešavanja u školi, to sada više neće biti moguće.
17. 04. 2025. u 11:29
MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir
RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
13. 04. 2025. u 15:34
"KOMPLITLI FRI OF ČARDž": Da li ste čuli kako Putin priča engleski? (VIDEO)
RUSKI predsednik Vladimir Putin imao je u februaru telefonski razgovor s američkim predsednikom Donaldom Trampom o okončanju rata u Ukrajini, a iako tada nije saopšteno kojim su jezikom pričala dvojica državnika verovatno se svako koristio svojim maternjim i oslonio na prevodioce.
17. 04. 2025. u 15:25
Najnovije iz rubrike
ŽENA U SVETU UMETNOSTI: Postavka posveena Danici Nikić (1895-1943) u Spomen- zbirci Pavla Beljanskog
POVODOM 130 godina od rođenja poznate novosadske slikarke, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, u četvrtak, 24. aprila, biće otvorena postavka "Danica Nikić(1895-1943): biti žena u svetu umetnosti", koja organizovana u saradnji sa porodicom Kovačević, a čiji su autori prof. dr Dijana Metlić, prof. mr um. Jelena Kovačević Vorgučin, mr Milana Kvas, muzejska savetnica. Koordinator projekta je Angelina Rodić, kustoskinja.
17. 04. 2025. u 15:54
MANASTRI KOVILJ- PRVI ZADATAK: Protokol o saradnji Galerije Matice srpske i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture
GALERIJA Matice srpske i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin, potisali su protokol o saradnji čime je nastavljena dugogodišnja, uspešna saradnja.
17. 04. 2025. u 15:48
PREMINUO LJUBOMIR SIMOVIĆ: Bio je jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca
LjUBOMIR Simović, jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca, preminuo je noćas u Beogradu.
17. 04. 2025. u 12:40
TROFEJNA STATUETA LIFFE: Konkurs za idejno rešenje ovogodišnje nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“
Leskovački internacionalni festival filmske režije „LIFFE“ raspisao je konkurs za idejno rešenje trofejne statuete nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“ koju dodeljuju festival i Kristina Paskaljević, supruga proslavljenog reditelja, a prijave su otvorene do kraja jula.
17. 04. 2025. u 12:28
MOZAICI U "VINOGRADAREVOJ KUĆI": Radovi Renate S. Trifković na Oplencu
SAMOSTALNA izložbe mozaika Renate S. Trifković, pod imenom "Apoteoza", biće otvorena u subotu 26. aprila u 17 časova u Galeriji "Vinogradareva kuća" na Oplencu.
17. 04. 2025. u 06:45
Komentari (0)