Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Tamarin svet kao cvet

Дејан Ђорић

05. 03. 2025. u 09:00

TREBA poštovati svakog ko se na figurativan način bavi slikom.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамарин свет као цвет

Tamara Simić - Dražić "Djeva",Foto Privatna arhiva

Ta drevna umetnost, nesvodiva na veštinu i zanat, posle više od 30.000 godina opada, roboti sada prave sjajne slike a moć novih medija prevazilazi sve viđeno u slikarstvu.

Vrhunski slikari će postati neka vrsta dinosaurusa a njihovo stvaralaštvo cenjeno više poput starog vina i oldtajmera nego kao umetnost. Treba primetiti da i nekada napredni vidovi, kao apstraktna umetnost, silom bezbrojnih sledbenika u ovo vreme poprimaju formu kiča i amaterizma.

Iz tih razloga beogradska slikarka Tamara Simić Dražić (Travnik, 1985) okrenula se ka figurativnoj slici, njenoj obnovi na najboljim, renesansnim osnovama (izložba u Kući Đure Jakšića traje joj do 19. marta). I sama renesansa rezultat je reakcije na gotsko, preporod je nadahnut vrhuncem evropske umetnosti, grčke u V veku p. n. e. Za razliku od aktuelnih mazalica i packanja po platnu, ona se trudi da jasno sagleda svoj sadržaj i čisto ga naslika, iskrena je u svojim nastojanjima da osvoji figurativnu slike drevne estetike lepog, dobrog i istinitog. Njena likovna istraživanja, ti nesumnjivo slikarski vidovi opsesivnosti, utemeljena su i usmerena ne samo na Botičelija, visoku renesansu ili prerafaelite, već uvek tamo gde se formira zrelo figurativno umeće. Ako skoro nikada ne predstavlja Prvolik, ne bavi se ikonom, ona jeste borac za ljudski lik na slici, za povratak lepote u umetnost.

U tom smislu njeno slikarstvo je savremeni vid razotuđenja, povratka na dobre osnove, što u umetnosti nikada ne može biti loše niti nazadno. Tamarino slikarstvo može se suštinski tumačiti kao "cvetno", ali ne po motivu, ona se ne bavi mrtvom prirodom mada slika cveće više kao detalj, već po unutrašnjoj umetničkoj volji, u teoriji umetnosti odavno definisanoj kao Kunstwollen. Njeno likovno delanje je, dakle, cvetno ne formalno tj. motivski, ne po onome što je na prvi pogled prikazano, već po tome čemu se stremi. Ta slikarska aktivnost je optimistička po koloritu i formalnim odlikama, po radosti i vedrini stvaranja. Ako se dobro sećam, Vilijam Blejk je primetio da je za nastanak jednog cveta potreban rad vekova, ali isto tako i za pravo slikarstvo koje traje od pećina Altamire i Laskoa do današnjih muzeja. Sećam se i definicije crtača i profesora Dragana Lubarde, "Cvet = svet", mada je on mislio na sakralnost cveća a ne na svetovnost.

Od toga ima ponečeg i na slikama Tamare Simić Dražić, sada je kao i uvek svaka dobro urađena figurativna slika pomalo i sakralna. Ona kao posvećeni likovnjak poseže za prošlošću kao što slika i savremene likove, izražava slikom kulturu sećanja (koja se može na razne načine predstaviti), tradiciju kao izvrsni momenat u sadašnjosti, onaj koji krepi i leči. To je htenje mnogih revolucionara, od Davida do Pikasa.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju šta su poljski navijači sad uradili zbog Srbije!

ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju šta su poljski navijači sad uradili zbog Srbije!