Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Milenina harizma

Пише Дејан Ђорић

12. 03. 2025. u 09:00

U MUZEJU savremene umetnosti u Beogradu do 17. marta može se videti veća retrospektiva svih vidova umetnosti kojima se bavila Milena Pavlović Barili - slika, crteža, akvarela i ilustracija.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Миленина харизма

Tamara Simić - Dražić "Djeva", Foto Privatna arhiva

"Sve je u Mileninom životu izuzetno, nesvakidašnje - početak, trajanje i kraj", pisao je Miodrag B. Protić, najzaslužniji za njeno otkriće. O egzotičnom životu i delu ove velike umetnice pisali su mnogi naši stručnjaci, njeno stvaralaštvo je toliko bogato i višeznačno da se može uvek iznova otkrivati i čitati u drugom ključu.

Naziv izložbe i kataloga na srpskom i engleskom je "Dualnost Milene Pavlović Barili", čime se u duhu sumnjive feminističke interpretacije navodno "otvara pitanje identiteta - umetničkog, ljudskog, ženskog i seksualnog". Takva viđenja su na korak do prozvoljne, često šarlatanske teorije. Ako se starim umetnicima ne prikače aktuelne floskule o krizi ili konstrukciji identiteta, aktivizmu, političkoj pozadini njihovog dela, demokratičnosti i sl. oni i nemaju prava na postojanje. Tako se malo njih bavilo čisto likovnim vrednostima opusa ove slikarke a fenimističke i postmodernističke teorije uopšte ne dopuštaju da se sondira njeno pregnuće u najdubljim simboličkim slojevima.

Publika srećom instinktivno razume da je reč o nesvakidašnjoj umetničkoj pojavi, posle Katarine Ivanović najvećoj slikarki i pesnikinji koju imamo, koja je jedina bila na korak od svetske slave, u kontaktu sa čuvenim protagonistima umetnosti XX veka.

Rođena je 1909. u Požarevcu a preminula u SAD 1945. godine. Ovom smotrom se obeležava 80 godina od smrti umetnice i taj Muzej u širem kontekstu od lokalnog i regionalnog predstavlja našu i američku harizmatičnu slikarku. Za njeno krajnje iracionalno delo su zainteresovani najbolji svetski eksperti za fantastičnu umetnost koja ne treba nikada da bude gorivo za psihoanalitičke, postmodernističke i feminističke teorije iživljavanja.

Muzej savremene umetnosti se tako retrospektivama posvećenim Vladimiru Veličkoviću i srpskom nadrealizmu vraća na najbolje osnove svog delovanja, godinama zatomljenim u duhu izložbi tupavog naslova i sadržaja kakva je bila "Hvala Raši Teodosijeviću".

Milena, ćerka Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, i Danice, lepotice i potomka najstarije Karađorđeve kćeri, u porodici je najpre upoznala esteticizam, dendizam, i ljubav prema secesiji i prošlosti. To što je ponela iz kuće kasnije je samo dopunila i razvila.

Kao vunderkind sa samo 12 godina primljena je u Umetničku školu u Beogradu, koju je završila kao i minhensku Akademiju u klasi čuvenog Franca fon Štuka. Rana smrt omela ju je da stane uz najveće slikarke XX veka - Tamaru de Lempicku, Fridu Kalo, Doroteju Tening i Remedios Varo. U Njujorku je njena karijera bila uzorna - od vodeće ilustratorke "Voga" do izložbe 1940. u prestižnoj galeriji Đulijena Levija samo godinu dana posle dolaska u SAD.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju šta su poljski navijači sad uradili zbog Srbije!

ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju šta su poljski navijači sad uradili zbog Srbije!