SKRIVENI PUT U TRAUMATIČNOM VREMENU I SVETU: Pesnikinja Tanja Kragujević, dobitnica nagrade “Jefimijin vez” za “Kratka istorija trenutkka”

UGLEDNA nagrada "Jefimijin vez" za najbolju knjigu poezije, objavljene u prošloj godini, a u dosluhu sa tradicijom kojoj pripada delo pesnikinje Jefimije, nedavno je uručena Tanji Kragujević (1946) za zbirku "Kratka istorija trenutka", u izdanju "Čigoje".

Foto Privatna arhiva

Za dosadašnjih 25 zbirki istaknuta i plodna pesnikinja dobila je niz priznanja među kojima su "Rade Drainac", "Gračanička povelja", "Desanka Maksimović", "Pečat varoši sremskokarlovačke", "Milica Stojadinović Srpkinja", kao i nagrade za književnu kritiku i esejistiku "Milan Bogdanović" i "Isidora Sekulić".

Kako su dobro uočili članovi žirija nagrađena knjiga nudi dijalog sa čitaocem. Koliko je takvo "dopisivanje" moguće?

- Reč je pre o tome da se u poeziji nađu i ponude odgovori na pitanja koja su u zajedničkoj atmosferi, koja lebde između pesnika, i - rekla bih najpre - savremenika. Onoga trena kada se probudimo, vidimo upaljena svetla na zgradi preko puta nas. Neko je probdeo noć, zbog svojih nevolja, neko je zabrinut za nekog svog, neko u tom času već prati najnovije vesti. Situacija koju smo preživeli toliko puta mi sami. Pojačana uvek događanjima koje nam nude stvarnosti - tu kraj nas, ili kilometrima daleko - koje prepoznajemo u svoj težini, pa i tragičnosti. Moja pesma "Nova godina", iz nagrađene knjige, čini mi se, sublimira tu kompleksnost - ona već započinje prizorom gudača, u nekoj memorijalnoj, a ko zna, možda i aktuelnoj, slici "koncerta na ruševinama". Jer takvo vreme u ukupnoj klimi, i danas živimo.

Foto Privatna arhiva

To su iskustva koja ponajpre pesnik doživljava kao uvek živa, aktuelna, ali na neki način i poznata, iz antologija "stihova pobune. / Gorčine i lepote". Kao pesnik, osećam da nasleđujem, i ne znajući, to veliko testamentarno blago drugih pesnika, ali i sopstvenog vremena. To je namet saznanja, čak i vremena u kojem ga nije bilo, i za koji pesnik sam, kao i njegovi prethodnici, hitno mora naći medikament, u tami i prosvetljenju sopstvenih reči.

Prvu zbirku objavili ste pre nepunih šest decenija. U kojoj meri se, u međuvremenu, menjao vaš pesnički rukopis?

- Kada se vratim tim stihovima, u zbirci "Vratio se Volođa", a nešto kasnije i knjizi "Nesan", i sama se iznenadim - pesme nose osnovnu strukturu, gotovo i ritam, i igru kontrasta, koje sam do danas sačuvala. I ponekad, istu slutnju da postoji prostor lirike, metafizički "etar", koji nadilazi jezičku jednostavnost, vodi u slutnju novog, maštovnog i snovnog, u tišinu u kojoj se ogleda druga, još neotkrivena strana lirskog subjekta - prividno novo, drugo lirsko ja, koje u stvari predstavlja dvojnost same stvaralačke ličnosti, njeno otkrivanje, u mahu, u toku ispisivanja reči ("Muška srma", "Slovočuvar i slovočuvarka", "Pejzaži nevidljivog", "Žena od pesme"). Ali valja potražiti i novi svitak pisma. Jer godine nose nova iskustva, i taj iskustveni fundus je ona snaga koja učvršćuje moje "male pesme", čuva ih od toga da samo lebde, u bezimenom i bezvremenom.

Obično se misli da pesma nastaje u trenu inspracije ipak, čini se, da vi na stihovima poduže i vrlo brižljivo radite?

- To je noćni rad, trenuci razmišljanja, koji se nastavljaju i tokom dana, prate me, izviru iz knjige koju čitam. Tada se iznenada pojave, ta razmišljanja, sintetizovana, željna toga da se oglednu na papiru, u pesmi. Ponekad je to i običan, dnevni blesak, kao sekunda sjaja nad vodom, previše mirnom da bih je takvom i ostavila.

Objavili ste veliki broj tekstova i eseja o našim najznačajnijim pesnicima. Da li je i to uticalo na vaše pesničko stvaralaštvo?

- Uticalo je, u znatnoj meri. To je i produžetak mog nekadašnjog uredničkog iskustva ("Narodna knjiga", potom i "Agora") , kada sam želela da i sebi i drugima, osvetlim, pored najpoznatijih, i druga imena, svetske poezije. Zajedno sa prevodiocima, radovala sam se zbirkama koje su otkrile neobičnu misaonost buduće nobelovke Šimborske, susret poezije i stvarnosti u modernom pesništvu Adama Zagajevskog, za trenutak otvorenu škrinju Borhesove "Šifre", kao veliku tajnu postojanja, i njegovih dana.

To je iskustvo koje pokazije da ništa u svetu stvaranja nije samo vaše, da u traumatičnim pitanjima vremena, civilizacijskog iskustva koje stremi nepoznatom, da u spletu nerazrešivosti, postoje i mali, skriveni putevi, koji vode ka drugome, i onda kada se čini da su svi mostovi porušeni. To zaceljuje, i hrabri, i vašoj maloj barci na uzburkanim prostranstvima čak i jednog jedinog trenutka, daju vetar u jedra, i osnaženi smer.

Foto Privatna arhiva

Da ne pominjem "tajne zanata" - za mene uvek čudesno sintakstičko obilje svedeno na kratak stih, i magičnu moć metafore - to krunsko dostignuće pesme, obrt koji sliku realija munjevito preokrene u blagost meditacije, sna, prastaro izvorište stiha.

Nisam zavedena "modelima" drugih pesnika, ali su me pojedine perspektive, smisao za paradokse, apsurd i začudnost, ohrabrivali da gradim nove dimenzije i momente, u vlastitoj poeziji.

U čemu je smisao poezije danas, na koga pesnici mogu da računaju u ovom više nego prozaičnom vremenu?

- Smisao poezije danas je isti kao što je oduvek bio. Poezija je, kako kaže jedan od setnih, rafiniranih i mudrih pesnika koji je obeležio vreme za nama i vreme za dalja vremena - Adam Zagajevski - "detinjstvo civilizacije", prapočetak, izvor i utočište svih raznolikosti čovekovog iskustva, odakle potiče i poetska raznorodnost. Iskustvo i bitak, egzistencija i suština. Najprostraniji dom različitosti - porekla, uverenja, maštovne kreacije, sna i otrežnjenja. Pa i same "prozaičnosti", koja sa u drugačijoj duhovnoj i stvaralačkoj perspeketivi pojavljuje kao čista "citatnost" realnosti, koja iz poezije ne sme biti isključena.

U jednoj pesmi iz Vaše najnovije knjige "Još uvek", u izdanju KCV "Miloš Crnjanski" čitamo i ovaj stih: "Nemam toliko vremena. / Da bih mogla ostati smirena". Šta vas posebno uznemirava?

- Uznemirava me nedostatak uznemirenosti, već postojeća priviknutost na šokantna i razarajuća iskustva ovog vremena i ovog sveta, čak i očekivanja, pa i zahtevi, da se sa njima složimo i saobrazimo, da se i ova istorijska etapa prihvati, bez začuđenosti i pobune. 

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

DOSITEJEVO SVETLO ČELO: O značaju velikog Srpskog prosvetitelja, Korolijinom sonetu i Hopovu

02. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 1

ČUVAR TAJNE VATRE: Odlazak posvećenika književnosti Ratka Adamovića

02. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 1

IZMEĐU RASTKA I STRAMERA: Dragan Bošković pesnik, teoretičar i istoričar srpske književnosti

25. 06. 2025. u 10:00

Dodatak Kultura

0 1

STATI NA PUT OPŠTOJ NEBRIZI O JEZIKU: Deklaracija o Statusu lektorata i lektorskih službi srpskog jezika

25. 06. 2025. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije