ZAŠTO JE PROPALA JEDNA PORODICA? Sećanje na 150 godina od rođenja i 70 godina od smrti Tomasa Mana i njegov roman "Budenbrokovi"

RADNjA romana "Budenbrokovi" Tomasa Mana (1875-1955) se odigrava u prvoj polovini 19. veka (1835-1875) u nemačkom gradu Libeku, u vreme kada je Nemačka (Pruska) bila zapravo labavi savez državica sa staleškim uređenjem.

VELIKAN Tomas Man, Foto Profimedia

Takvo društvo je izraslo iz tradicije naslednih privilegija, učvrstilo se i suočilo sa novim izazovima modernog državnog i privrednog poretka. Koje su to promene zadesile Libek i porodicu Budenbrok?

Na prvom mestu treba istaći promenu društvenih i ekonomskih prilika. Staleško društvo sa naslednim privilegijama potiskuje mlado građanstvo sa svojim tržišnim etosom i zahtevima za početnim oblicima demokratskih izbora i vladavine. Društvo se menja - jača kapitalizam (carinska unija) i borba za demokratsku državu. Uzdrmano je staleško društvo.

Na drugom mestu je novi duh vremena koji najupečatljivije oslikava kraj romana "Budenbrokovi". Unuk starog Joakima, sin Tomasa Budenbroka, mali Han, odlazi u građansku školu gde se meša sa drugom decom. On nema svog učitelja kao što je bio običaj u aristokratskim porodicama. Škola i javno obrazovanje postaju put kroz život mladih ljudi, a ne nasledne prednosti staleškog društva. To je bio uvod u novo doba.

Treći uzrok velikih negativnih promena u porodici Budenbrok treba potražiti u karakteru njenih članova. Intelektualne, moralne, emocionalne i voljne osobine Joakimovih naslednika takođe su značajno doprinele survavanju položaja i ugleda porodice. Ono što je izgradio stari Joakim nisu uspela da nastave i produže njegova deca. Zašto?

Foto Promo

Uspešan otac, trgovac žitom, konzul Joakim Budenbrok živeo je i radio sa devizom "Budenbrokovi su iznad članova porodice". Svi članovi porodice treba da rade za uspeh firme. On podređuje sreću dece poslovanju firme. On je čovek snažne volje, posvećen poslu i uspehu firme, strog prema deci.

Ali, kakva su njegova deca u karakternom pogledu? Najstariji Tomas nasleđuje očevu firmu sa protestantskim načelom ("uspeh i sreća su u nama"). Njegova supruga je okrenuta umetnosti, svira violinu i pridobija njihovog sina Hana za umetnost, a ne za poslovanje.

Mlađi brat Kristijan takođe je bez dara za poslovanje i trgovinu, ali ispunjen epikurejskim žarom i potrebom. Okrenut je čulnom životu. Težak udarac zadaje ugledu Budenbrokovih, a Tomas ne uspeva da ga spreči u takvom načinu života. Joakimova ćerka Antonija (Toni), sestra Tomasa i Kristijana, doživljava brodolom u svoja dva braka i završava kao usamljenica. Prvi neuspeh u braku bio je posledica prevare i koristoljublja sa muževljeve strane, a drugi zbog preljube muža sa kućnom pomoćnicom. Njen doprinos firmi "Budenbrok" bio je nikakav.

Posle smrti Tomasa, Budenbrokovi propadaju kao porodica i kao firma. Od nekadašnjeg statusa moći, bogatstva i ugleda nije ostalo ništa.

Sociološko čitanje ovog romana otkriva nam tri uzroka promene (i propasti) koje su zadesile jednu moćnu porodicu. Međutim, postoje još neka pitanja. Kakva je uloga Budenbrokovih u istoriji nemačkog društva? Vidimo da je stari Joakim ona ličnost koja je sposobna da ostvari svoju poslovnu zamisao? Po nekim shvatanjima uspešne ličnosti stvaraju i upravljaju privrednim i društvenim kretanjima, dok po drugima takve ličnosti nemaju veći uticaj od drugih ličnosti i narodnih masa. Tvrdnja da ličnosti utiču na istorijske tokove računa na raspolaganje političkom vlašću. Ali, Budenbrokovi su bili samo zrno peska u Libeku, nemačkoj državici. Učešće u vlasti Tomasu Budenbroku nije pomoglo da uspešno vodi svoju firmu. Joakim i Tomas su bili uspešne ličnosti u svom poslu, ali i deo onovremene elite. Teoretičari elite tvrde da u svakom društvu postoji manjina koja je aktivna i shvata život kao napor da se nešto postigne i većinu koja je pasivna i očekuje da se nešto za nju uradi. Mase dolaze do izražaja u krupnim političkim događajima kao što su revolucije, pobune, protesti na ulicama.

Šta je jedna porodica u istoriji nacionalnog društva? Društvo se menja kroz istoriju. U istoriji se stalno dešava nešto novo. Da li su promene u društvenoj stvarnosti posledica razumnih namera pojedinaca i grupa? Koliko ljudska priroda utiče na tok društvene istorije?

Istorija nemačkog društva (kao i svakog drugog) pokazuje da se društvo menja pod uticajem promena u proizvodnji svekolikih dobara i novih ideja o organizaciji države i društva.

Istorijske događaje, drugim rečima, pokreću ideje, materijalne nejednakosti, nepredvidive radnje (sudbina). Ideje su iznad ekonomskih interesa, oružane sile, pojedinačne egzistencije.

Društvena istorija nije stihija niti nekakav zakon koji postoji iznad ljudi. Promene u nemačkom društvu, kako su opisane u romanu Tomasa Mana, odvijaju se u dva suprotna smera: porodica Budenbrok propada, a nemačko društvo se modernizuje i ide napred.

Članovi ove porodice ne mogu da se prilagode društvenim promenama zbog karakternih osobina dece i novih odnosa u društvu - ukidanje staleške organizacije društva.

Ali, šta je jedna porodica u kovitlacu društvene istorije? Oni ne misle o krupnim kretanjima društva. Zaokupljeni su svojim uspehom i međusobnim odnosima. Svest o društvenoistorijskim promenama pripada onim ljudima koji se bore za novo i drugačije uređeno društvo. Nije misao koja pokreće društvene promene dostupna svim članovima društva. Daleko od toga. Neko ko veruje da sudbina upravlja svetom, ponašaće se pasivno i bez inicijative. S druge strane, društveni procesi i događaji mogu da se dovode u vezu sa istorijskim kretanjem. Budenbrokovi su lutke društvene i političke istorije. Stari Joakim, osnivač porodične firme, pokušao je da prenese poslovni duh na decu ali nije uspeo u tome. Budenbrokovi nestaju sa društvene scene, ali dolaze druge porodice sa novim duhom vremena. Oni su žrtve društvenih promena na koje ne mogu da utiču. U Bibliji je zapisano da oni koji su gore biće dole i obrnuto. I u istorijskom kretanju se mesta menjaju. Porodice koje su bile gore, pašće na društvenoj lestvici, a neke druge će se popeti. Društvena istorija zna za te promene ali kako i zašto se tako događa porodicama, ona nema odgovor. 

                                  (Iz knjige "Sociološko čitanje književnosti")

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

JEZIK IZ RODNOG KRAJA I SOKAKA: Vlasta N. Cenić, prvi dobitnik nagrade "Milovan Danojlić" za najbolju knjigu poezije za decu

09. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

MILENA IMALA I BEOGRADSKU FAZU: Da li su najčuvenija dela velike srpske slikarke nastala u prestonici

09. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

EH, DA JE TOMPSON BIO ŽIV... Podsećanje na pismo generala Aleksandra Luzana Musoliniju

09. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

Nova civilizacija

09. 07. 2025. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije