OSTVARILA SAM AMANET NEBOJŠE GLOGOVCA: Tamara Grujić o emisiji "Radna akcija", serijalima, želji da pomogne Republici Srpskoj...

OD kako je započela "Radnu akciju", Tamara Grujić ne prestaje da dobija komplimente, a njena emisija da privlači pažnju. Tokom trinaest sezona prošla je Srbiju uzduž i popreko, barem dva puta, a prošle godine je napokon obišla i Republiku Srpsku, što bi na proleće trebalo da gledamo na Prvoj TV.

Foto: Triangl produkcija/Privatna arhiva

Često ističe da je "Radna akcija" pronašla nju, ali kada je delovalo da se emisija ugasila, zajedno sa mužem je preuzela njenu produkciju i do sada obnovila 187 kuća. Dok je putovala našom zemljom, podstaknuta, nažalost, nemarnim odnosom prema prirodi, osmislila je nove emisije. Kao autor je sa rediteljem Đorđem Stanimirovićem napravila serijale "Veslom kroz Srbiju" i "Biciklom kroz Srbiju", a uprvo snima i "Skijom kroz Srbiju", čiji su voditelji ponovo glumci Viktor Savić i Aleksandar Radojičić. Tamara dobar deo života provodi "u koferima" i već planira novu sezonu "Radne akcije" i serijal "Čizmom kroz Srbiju", a kada se "smiri" želja joj je da se oproba i u dečjem programu.

 - Filantropija i humanitarni rad je nešto što vam uđe pod kožu. Terenski život je vrlo težak, ali daje posebnu energiju i ljubav kao pogonsko gorivo. Gde god da se pojavimo, ljudi nas dočekuju uglavnom nasmejani, a i mi smo onda nasmejani - kaže na početku razgovora za "TV novosti" Tamara Grujić.

Uskoro će biti emitovana sezona "Radne akcije" koja je nastala u Republici Srpkoj. Kako je došlo do toga?

- Krajem 2017. godine, pozvao me je naš divni, nažalost pokojni, dramski umetnik Nebojša Glogovac, koji je rodom iz Nevesinja. Rođen je u Trebinju i često je odlazio u Republiku Srpsku. Tamošnja boračka organizacija, koja vodi računa o bivšim borcima građanskog rata, zamolila ga je da stupi u kontakt sa mnom. Intenzivno sam se čula sa Nebojšom i rekla sam mu da ćemo sigurno doći. Nažalost, preminuo je u prvoj polovini 2018. i pred smrt u poslednjim porukama rekao mi je "Molim te, nemoj samo da zaboraviš". Kao da mi je neki amanet dao, a ja njemu obećanje da ću kad-tad tamo da odem. Dugo smo se pripremali, stupili u kontakt sa nadležnim institucijama u Republici Srpskoj i konačno otišli krajem juna, a snimali smo do kraja novembra. Celu sezonu smo posvetili Nebojši Glogovcu. Bili smo i u rodnoj kući njegovog tate i dede, gde je on proveo veliki deo detinjstva... Mnogo nam je bilo teško.

Foto: Triangl produkcija/Privatna arhiva

Možda i najteže i najemotivnije do sada?

- Dete sam iz mešovitog braka, odrasla sam u Mostaru, i to je jedan od razloga zbog kojeg mi je sve to teško palo. Niko ne želi da se seća rata koji je bio 90-tih godina, svako želi da krene napred, ali svima je vrlo teško, posebno ljudima koji žive tamo. Snimili smo 15 epizoda i isto toliko kuća uradili u Republici Srpskoj i Federaciji. Gledali smo da obiđemo Bosnu i Hercegovinu uzduž i popreko. To je prelepa zemlja, ima mnogo nasleđa bivše države i prirodne lepote. Uglavnom smo radili sa članovima boračke organizacije, a neke porodice su nam odabrale socijalne službe. Sarađivali smo sa pripadnicima svih nacija i svima smo želeli da posvetimo dovoljno pažnje. Biće vrlo interesantno, posebno ljudima koji nisu putovali posle rata po Bosni i Hercegovini.

Sa kojim ste se najvećim izazovom tamo suočili?

- Produkcijski je bilo vrlo komplikovano prebaciti preko granice ogromnu količinu građevinske robe, koja ne podlaže oslobađanju carine i PDV-a, dobiti dozovle i sagraditi kuće. Na sve to u Republici Srpskoj, prelepoj i brdovitoj zemlji, svi putevi do gradilišta bili su izuzetno nepristupačni. Ipak, teško je ostati imun. Dešavalo nam se da radimo, recimo, sprat kuće, a da porodicu ne selimo, da ih ne bismo maltretirali. Oni onda cele nedelje kuvaju kafe, spremaju ručak i ti rastanci su još teži. Jedna žena u Mostaru mi je rekla "Koliko god da sam htela da ostanemo, bolje bi bilo da smo otišli, previše smo se vezali". Ona ima dve ćerke i sina od trinaest godina koji se mnogo rasplakao kada smo odlazili. Baš nam je bilo svima teško.

Nedavno ste počeli snimanje novog serijala vaše druge emisije. Da li ćete ići skijom ili daskom (snoubordom) kroz Srbiju i kuda ćete nas povesti?

- Voditelji-glumci Aca i Viktor insistiraju da to bude daska, a meni je lepše skija. Oni su borderi, a pošto godinama nisu stali na skije imaće zadatak da nauče ponovo da skijaju u školici sa decom koju ćemo uključivati u sve naše akcije. Druga interesna sfera mog društvenog angažovanja, kroz produkciju i TV format, jeste priroda i zaštita životne sredine, kao i pomoć rekreativnim sportistima. Ideja nam je da u "Skiji", recimo, oživimo žičaru u Novoj Varoši čiji samo mali deo radi i da produžimo autobusku liniju koja će da obilazi sve skijaške stanice na Kopaoniku. Ta linija je sada veoma kratka i omogućićemo da svi skijaši iz okolnih vikend-naselja ne dolaze kolima na Kopaonik, a tako ćemo ujedno da smanjimo emisiju izduvnih gasova na našem najvećem skijalištu.

Foto: Triangl produkcija/Privatna arhiva

U prošlim serijalima ste imali slične poduhvate i svaku sezonu ste završili nekom "akcijom".

- Na kraju "Vesla" smo kupili sedam pontona za sela koja ih nisu imala i napravili lokalne pristane za čamce. Pecarošima i deci, koji žive na reci, olakšan je pristup i omogućen je potencijalni razvoj lokalnog turizma. Na kraju "Bicikla" smo napuštenu osnovnu školu, koju sam videla praveći "Radnu akciju", renovirali i napravili biciklističko-planinarski dom, koji se nalazi na samom početku čuvene staze na Suvoj planini, koju planinari obožavaju, a to je uspon na Trem. Ideja nam je da na jesen snimamo "Čizmom kroz Srbiju" i da sa planinarskim društvima obilazimo krajeve naše zemlje po lepšem vremenu. Jednu od epizoda ćemo da počnemo iz tog biciklističko-planinarskog doma i prikazaćemo da li je i koliko zaživeo.

Posle "Skije", od kraja marta, očekuje vas snimanje još jedne sezone "Radne akcije". Gde ste planirali da idete?

- U prvom ciklusu smo bili na zapadu Srbije i planiramo da mu se vratimo. Do sada smo radili i po jednu sezonu na severu Kosova i u enklavama južno od Ibra, četiri sezone na jugu i po dve sezone na istoku, u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Celu 2023. godinu posvetićemo zapadnoj i centralnoj Srbiji. Prvo opštinama u kojima nismo bili, kao što su Mali Zvornik, Ljubovija, Arilje, Požega, Ivanjica, Priboj, a ponovo ćemo posetiti Sjenicu, Tutin i Prijepolje. Obići ćemo sve od Loznice i Banje Koviljače do Kruševca i Jagodine.

Šta vas je od prirodnih lepota ostavilo bez daha, ako je uopšte moguće nešto izdvojiti?

- Uglavnom su to krajevi u kojima nisam bila sa roditeljima. Pada mi na pamet, pre svega, Pešterska visoravan koju sam posetila u toku leta, kada su Teferidži, spojevi narodnih običaja koje nisam imala prilike da vidim ranije. Zatim, klisura reke Jerme, između opština Babušnica i Dimitrovgrad, za koju čak, čini mi se, ranije nisam ni čula dok nisam otišla. Onda, recimo, kraj koji smo videli praveći "Radnu akciju" i gde sam imala veliku želju da se vratim, a to je Bezdan i Gornje Podunavlje koje je božanstveno i izgleda kao prava močvara. Vanja Grbić nas je vodio da vidimo čuvene dunavske Maldive ili Havaje, kako ih zovu, kada se povuče Dunav, pa ostanu peščane dine. Iako postoji puno emisija o našoj prirodi, trebalo bi stalno da se podsećamo koliko lepu zemlju imamo i da se ozbiljno pozabavimo njenom čistoćom.

Foto: Triangl produkcija/Privatna arhiva

Jedna od želja vam je da radite dečji program. Da li već sada znate kako će izgledati i šta su vam uzori?

- Imam razrađene priče u glavi, kojima ću moći da se posvetim tek kada završim "Radnu akciju", odnosno kada budem prestala da živim na terenu i vratim se u Beograd, a to, naravno, mora da bude kad moja ćerka Lenka krene u osnovnu školu. Veoma mi je žao što se ne bavimo dečjim programom na mnogo ozbiljniji način. Svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom trebalo bi da ima prepodne barem tri dečje emisije, a vikendom i više, i to ne samo crtane filmove i sinhronizacije stranih emisija. Moramo da se obraćamo deci onako kako ona sada žive, a to je uz mobilni telefon. Kada biste deci sada pustili Branka Kockicu, verovatno bi im bio dosadan i spor. Zato su nam potrebne moderne, interaktivne emisije. Velika pohvala za ono što radi NTC škola i "NTC kviz" koji se pojavio na RTS, jer u tom pravcu treba da se razmišlja. Ima mnogo formata na stranim televizijama, posebno skandinavskim, koje volim da pogledam i koji se na lep, edukativan i moderan način obraćaju deci.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije