Kultura

POGLED ISKOSA - Grandiozna empatija Punoševca

Дејан Ђорић

25. 05. 2021. u 11:33

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

MLADI umetnik Antanasije Punoševac (Kruševac, 1992) ponovo je iznenadio publiku slikama većih formata na izložbi koju je nazvao "Grandiozna empatija".

ПОГЛЕД ИСКОСА - Грандиозна емпатија Пуношевца

Foto Arhiva

Tu grčku reč iz antičke starine sa značenjem "duševna naklonost ili saosećanje", najbolje su na savremen jezik preveli nemački estetičari kao Einfhlung. Smisao joj je unošenje u umetničko delo ili, kako Englezi prevode empatija, mada je najpreciznije možemo sa nemačkog prevesti kao "uosećavanje". Nije reč o simpatiji, kao pasivnoj psihološkoj aktivnosti, već o dubinskom unošenju i doživljavanju. Nikada nije dovoljno saosećanja, pa taj način doživljavanja umetnosti, kako primećuje Mira Vujović u katalogu "Po prirodi stvari, nikada ne prelazi i kič, banalnost i degutantnu kategoriju".

Reč je o izrazitom talentu, mladom lavu koji je u novoj generaciji crtača među retkima koji su uspeli da osvoje sliku. Teško se može reći da li on slika lice ili lik, realno ili izmaštano. Antanasije je ma koliko polazio od realnosti i težio realističkom izrazu pre svega imaginativac, dela rešava tako da je stvarnost samo povod. Nekada su skoro svi bolji slikari bili imaginativci, slikali su kao Punoševac na osnovu svoga znanja, sećanja i utiska, a ne prenošenjem podataka sa uzora, sa modela na sliku. Svestan da vulgarno kopiranje kompromituje umetnost i banalizuje je, mladi majstor ne pomišlja na pomoć fotografije i epidijaskopa. Sliku rešava čisto likovnim sredstvima, on je sam naspram platna koje islikava crtački. Premda su na granici monohromije, nove slike su katkad suptilnog kolorita, pastelnog neutralnog tona, delujući kao spletovi energetskih strujanja, naznačenih uskovitlanom mrežom linija koje formiraju telesa. To je potpuno drugačiji tip rada od socijalističkog realizma u kome su najprisutniji likovi na velikom formatu.

Uvećani portreti vođa revolucije su tehnička rešenja, slike mrtve pojavnosti, dok su kod Punoševca to žive i humanozovane figure, osetljive, krhke i osećajne uprkos svoje mase.

Njegovi radovi se ne bi mogli u pravom smislu nazvati portretima, već pre likovnim istraživanjima u mediju slike, izvedenim u formi figuracije. Koliko su ti ljudi prikazani na realan način, toliko su i izmaštani, snoliki, na ničijoj zemlji između realnosti i fantazije.

U generaciji novih srpskih stvaralaca njemu pripada istaknuto mesto, uspeo je razliku od mnogih da stvori, razvija, nadgrađuje i unapređuje samo svoj tip slike. On je drugačiji od drugih koji se oslanjaju na velikane iz Mediale, ili na američki hiperrealizam uvećanih likova, a nije ni jedan od brojnih nastavljača apstrakcije. Reč je o muzejskim slikama, ali su naši muzeji zatvoreni za otkupe ovakve vrste. To je čisto slikarstvo, kao nekada na vrhuncima (post)moderne, koje nije stvarano sa zadnjom namerom, da služi kupcu ili zahtevima tržišta, već samo unutrašnjem diktatu umetnika.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OBIČAN ILI ČERI: Koji paradajz je zdraviji? Iznenadićete se!

OBIČAN ILI ČERI: Koji paradajz je zdraviji? Iznenadićete se!