VEČNO ŽIVE SRPSKI SLIKARI: Novo izdanje temeljne knjige nacionalne kulture iz pera akademika Dejana Medakovića (1922-2008)

U SUSRET stogodišnjici rođenja Dejana Medakovića (1922-2008), jedne od najznačajnijih ličnosti srpske kulturne i intelektualne scene druge polovine 20. veka, istoričara umetnosti i pisca, profesora i dekana Filozofskog fakulteta, akademika i predsednika SANU, pred čitaocima je luksuzno obnovljeno izdanje njegove kapitalne knjige "Srpski slikari 18-20. veka - likovi i dela".

Foto Z. Jovanović

Reč je o zajedničkom poduhvatu izdavačke kuće "Prometej" (uspomenu na velikana čuvaju i dodeljujući nagradu za memoarsku prozu sa njegovim imenom) i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (u godini jubileja ove institucije, 70 godina postojanja), koji su pomogli republičko Ministarstvo kulture i informisanja i Pokrajinska vlada Vojvodine.

- Retko se može pronaći ovako vredno delo, koje spada u temeljne knjige nacionalne kulture, koje je doživelo veliko priznanje stručne javnosti i koje je više od pola veka ocenjivano kao delo neprolazne vrednosti - piše u predgovoru dela, sada štampanom u velikom formatu, sa do sada najvećim brojem kvalitetnih reprodukcija.

"Utopljenica" Đorđe Krstić, Foto Privatna arhiva

- Dejan Medaković u ovoj vanrednoj naučnoj sintezi nastavio je tamo gde su njegovi prethodnici davno zastali, pronašao je izuzetan put kako da poveže istorju, ličnosti i umetnost koristeći svoje ogromno znanje, erudiciju i, što je možda najvažnije, posebnu ljubav prema ličnostima koje je obradio na živ, samo njemu svojstven način. Ovo je knjiga i stila i znanja, skladna upotreba reči i stručnih termina, opisa i ocena, slobodnih metafora poduprtih činjenicama sa pravim literarnim opisima.

"NALAŽENjE MOJSIJA" Teodor Kračun, Foto Privatna arhiva

Rešavajući mnoga nerešena pitanja biografija i opusa srpskih slikara, Dejan Medaković se, kako je napisao u uvodu ove knjige, poput mnogih prethodnika i savremenika, susretao sa teškoćama - kako onim izazvanim tragičnim sudbinama naših umetnika, tako i s posledicama ratnih vihora, koji su doprineli razbijanju celovite slike o njima:

"Portret Jove Zmaja" Novak Radonjić, Foto Privatna arhiva

Teškoće oko rekonstruisanja davno iščezlih celina povećane su i nepostojanjem nekog organizovanog institutskog rada i sistematskog prikupljanja podataka o umetnicima i delima novije srpske umetnosti - zapisao je akademik. - Baveći se godinama Srbima slikarima, već odavno imao sam nameru da u obliku portreta i kraćih monografija prikažem važnije nosioce našeg umetničkog razvoja, posebno onog u 19. i 20. veku.

"MRTVA PRIRODA" Konstantin Danijel, Foto Privatna arhiva

U ovom delu je tako Medaković pružio sliku života i rada Hristifora Žeferovića, Janka Halkozovića, Zaharija Orfelina, Teodora Kračuna, Jakova Orfelina, Teodora Ilića Češljara, Arse Teodorovića. Ali i Konstantina Danila, Jovana Klajića, Pavla Simića, Novaka Radonića, Đure Jakšića, Steve Todorovića, Miloša Tenkovića, preko Đorđa Krstića, Stevana Aleksića, Leona Kojena, Ljubomira Ivanovića, Marka Murata do Uroša Predića i Paje Jovanovića. Svima njima u ovoj knjizi Medaković je uspeo da sabere i oceni stvarne zasluge za razvoj srpske umetnosti.

"Portret mitropolita Stefana Stratimirovića" Jakov Orfelin, Foto Privatna arhiva

- Knjiga "Srpski slikari" prividno je lako pisana - u suštini ona zahteva obrazovanog, aktivnog čitaoca, sigurnog znanja i žive mašte - zaključio je svojevremeno akademik Svetozar Radojičić, dok je akademik Vojislav J. Đurić u ovom delu, kojim je "srpsko slikarstvo dobilo evropske okvire", prepoznao spregu "znanja, obimnog istraživanja, ličnih iskustava i ukusa".

Uznemirujuće istine

IMA u ovim portretima, kada se u celini vide, i nekih uznemirujućih istina, primetio je profesor Lazar Trifunović:

- Zašto se u ta dva veka u Srbiji tako kratko i malo umetnički živelo, zar su u ovom našem prostoru intelektualni duhovi odvajkada stavljeni pred nepremostiva iskušenja? Porazno je pročitati - ima li nečeg prokletog u ovom našem narodu - da većina umetnika kojima se bavi ova knjiga nije doživelo pedsetu, da je mnogi od njih kraj života dočekao razočaran, u nemaštini, - "bijahu pri smrti drugovi plačni beda tuga i glad", kako je o njima pevao još Lukijan Mušicki.

"Konavoka" Marko Murat, Foto Privatna arhiva

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije