Kultura

PULSIRAJUĆE SRCE NJUJORKA: Izložba "Direktna umetnost - iskustvo Ist Vilidža"

V. N.

06. 07. 2021. u 11:18

ONO što je pre i posle Prvog svetskog rata bio Pariz - centar svih dešavanja u likovnom stvaralaštvu, u drugoj polovini 20. veka, postao je Njujork, preciznije, osamdesetih godina prošlog veka, deo Menhetna koji se zove Ist Vilidž.

ПУЛСИРАЈУЋЕ СРЦЕ ЊУЈОРКА: Изложба Директна уметност - искуство Ист Вилиџа

Foto Arhiva

O koncentraciji sjajne i snažne kreativne energije koja je odatle počela da menja poimanje vizuelnog izraza u celom svetu, svedoči upravo otvorena izložba "Direktna umetnost - iskustvo Ist Vilidža", u beogradskoj galeriji "B2".

Duh Ist Vilidža, sada već mitskog mesta (koji u svom fizičkom obliku odavno ne liči na onaj kvart iz osamdesetih), rekonstruisan je na postavci kroz radove dvoje naših umetnika, učesnika i svedoka vremena kada je nastajala alternativna njujorška scena - Zorana Grebenarovića (1952-2019) i Vesne Golubović.

RADOVI Zorana Grebenarovića, Foto Arhiva

- U Njujorku, svi se slažu, bila je najvažnija umetnička scena na svetu, gde su svi sarađivali: slikari i pesnici, muzičari, reditelji, vizuelni i nevizuelni umetnici... U tom kotlu, početkom osamdesetih, svi učesnici su veoma marljivo radili, poštovali su svoj, a i tuđ rad - svedočio je Grebenarović svojevremeno Nini Živančević, pesnikinji, proznom piscu, esejisti, kritičaru, prevodiocu, koja je, tada, kao i on, bila deo iste scene.

Foto Arhiva

A upravo će Nina Živančević biti specijalni gost na ovoj izložbi. Pesnikinja koja je u to vreme sarađivala sa velikim Alenom Ginsbergom, prisetiće se 9. jula od 18 časova, u razgovoru sa publikom, svojih njujorških dana, ali i govoriti stihove. Inače, tekst koji je o Ist Vilidžu, kao mestu gde je nastao "rokoko postmoderne", napisala Živančevićeva za časopis "Moment", sada se nalazi u katalogu ove izložbe.

- Kako je moguće opisati uspon, cvetanje i pad dela megalopolisa koji je tokom jedne cele dekade bio pulsirajuće srce grada, a da se pri tom ne pokuša objasniti ritam celog organizma koji je nemoguće objasniti - pitala se pesnikinja.

Slikaju, ali tiho

ONO što Ist Vilidž nije imao bili su kolekcionari, art dileri koji bi podržali umetnike, sve se, dakle, zasnivalo na entuzijazmu umetnika - rekla je svojevremeno Vesna Golubović, u razgovoru sa Ninom Živančević. - Pat Hern i Grejsi Menšn su se preselile u Soho i postale etablirane galerije, što nisu bile u Vilidžu. Ja ne znam šta se dogodilo sa tim ljudima iz Vilidža, verovatno i dalje slikaju ali su tihi, ne čuju se kao nekada, mislim pre svega na Ričarda Hambltona i Barbaru Es.

Draž dekade, između 1980. i 1990. bila je u tome što je tada nastajao najelektričniji i najenergičniji period postmoderne umetnosti 20. veka, tvrdi Živančevićeva koja je tada bila urednik za performans i poeziju pri mesečnom časopisu "Ist Vilidž aj" (East Willage Eye):

- U periodu koji je bujao samostalnim i grupnim umetničkim smotrama, performansima, malim filmskim i video-produkcijama i književnim večerima - od početka 1980. pa do kraja 1987. prisustvovala sam i učestvovala u najživljoj ekspanziji svih estetskih kategorija i žanrova tog vremena - nostalgiju pedesetih smenila je žeđ za brutalnim, koncept i minimalizam bili su potisnuti od strane grafiti arta, i neoekspresionizma-galerije su postale odveć male da pruže utočište herojskom monumentalnom izrazu koji je poštovao teatralnost, te se prostor sasvim preselio na ulicu.

DELO Vesne Golubović, Foto Arhiva

Osamdesete su se prema njenom svedočenju naslonile na tradiciju Vorhola i visprenih sedamdesetih: razlivanje boje i osećanja su carovali gradom, izmenjena stanja svesti su opet bila u modi, sa radija su odzvanjale kultne grupe poput "Sajkodelik fursa" i "Smitsa"...

U Vilidžu je otvoreno više od dvesta komercijalnih i nekomercijalnih prostora, klubova i performans centara. Galerije su dela lokalnih umetnika prodavale kolekcionarima iz Evrope i Japana. A onda je, kako tvrdi, usledila epidemija side i sve se ugasilo:

- Velika porodica Vilidža, koja se sastojala od internacionalnih umetnika, lokalnih i stranih novinara, razdraganih omladinaca, malih poslodavaca i domaće sirotinje i beskućnika sasvim se rastrojila i raspala, ostavljajući na ulici Vilidža devedesetih samo uboge, besposlene i beskućnike - zaključila je Živančevićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća
Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća

Srpska kraljica Jelena Anžujska, žena kralja Stevana Uroša Prvog, majka kraljeva Dragutina i Milutina, prosvetiteljka, osoba ispred vremena u kom je živela (13. vek), zaslužila je da u istoriji bude jedina kanonizovana tri godine posle smrti, čije žitije je ostalo zapisano.

13. 11. 2024. u 07:30

ČAK I DECA ZNAJU DA CRNOGORSKI NE POSTOJI: Intervju - Prof. Dr Jelica Stojanović, predsednik Matice srpske - Društvo članova u Crnoj Gori
Kultura

0 0

ČAK I DECA ZNAJU DA CRNOGORSKI NE POSTOJI: Intervju - Prof. Dr Jelica Stojanović, predsednik Matice srpske - Društvo članova u Crnoj Gori

NjEGOŠA i njegovu misao niko ne može srušiti, niti sahraniti, može samo srušiti sebe, odnosno sopstvenu laž. A mi da se Njegoševom mišlju, kroz vekove pre i posle, bogatimo iznova i iznova. Ako ga slažemo, sebe smo slagali! Treba da budemo deo novog i večitog rađanja Njegoše Crne Gore, Srpstva, čoveka, svedočenja, dubine ljudske misli.

13. 11. 2024. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine