Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Kultura sećanja

Слађана Илић

10. 08. 2021. u 16:33

U NOVOM romanu Aleksandra Gatalice "Dvadeset peti sat" fluidne su granice između realnosti i ofantastičenog sveta jednog željenog Beograda - čiji su rejoni građeni s nostalgijom prema vremenu koje je prošlo.

Na sasvim osobit način ispripovedane su sudbine naših emigranata rasutih po svetu, od Pariza i Londona, do švajcarskih, američkih, španskih i drugih svetskih metropola i varošica. Čitaoci ovog dinamičnog romana sigurno će biti opčinjeni sudbinama junaka, naročito Miloša Crnjanskog, Stanislava Krakova, Vladimira Velmar Jankovića. Uslovljeni složenim istorijskim okolnostima, a one su za njih uvek bile takve, junaci se kreću kroz realne, ali i imaginarne svetove u koje su ih potisli njihovi dvojnici.

Uvođenje dvojnika koji zauzimaju živote svojih originala dodatno uslojava ovaj roman i sudbine njegovih junaka, visokih intelektualaca, koji nigde nisu dobrodošli. Oni nigde ne nalaze sigurnost, čak ni kada su u svom domu, kako je to bilo sa Isidorom Sekulić (koja je takođe dobila mesto u ovom romanu). Na osnovu ulančanog pripovedanja - a gotovo svi junaci su pripovedači, smenjuju se i pojavljuju više puta u različitim vremenskim odsecima, ali i svetovima - razumemo da su mnogim razlozima bili motivisani da naprave za sebe jedini mogući svet, onaj koji postoji u tom, "dvadeset petom" satu.

Prvi razlog za to je represivnost uspostavljene Titove države u okviru koje su u svetu kulture, nauke i umetnosti značajni ljudi i/ili pak dokazane patriote bili ne samo suvišni, već proglašeni neprijateljima, likvidirani, zatvoreni ili marginalizovani.

Na osnovu onoga što su ispripovedali književni junaci emigranti, ali ne samo oni, već i ljudi Službe - Mirko Ilić i Vesna Ciganović (a koji su se na kraju od nje odmetnuli), zaključujemo o stepenu autoritarizma i represivnosti tog društva i, naravno, o suštinskom odsustvu slobode i moći - za sve osim za pobednike.

Drugi razlog za to, zaključujemo rezignirano, tiče se istine da nijedno vreme, pa ni sadašnje, nije u savezu s vrhunskim intelektualcima naših prostora koji kontinuirano rade na korist sopstvene zemlje i njene kulture, a jeste u savezu s tzv. kompradorskom inteligencijom, koja sistematski nipodaštava istorijsku žrtvu sopstvenog naroda, njegovu tradiciju, moralne postulate, kulturu, a osobito književnost.

Roman je uokviren vrlo aktuelnom pričom naših dana. Naime, izvesni Miladin, Srbin iz Nemačke, sticajem okolnosti biva zatečen u Beogradu na početku korona pandemije i razboljeva se. Iz segmenata onoga što kao naš savremenik pripoveda sa iskustvom življenja na zapadu, kao i na osnovu iskustava junaka ovog romana, samo u drugim vremenima i okolnostima, možemo potvrditi naša prethodna, a realna znanja o onome što zapad jeste. Možemo sagledati njegova lica i naličja, a takođe mnogo toga potvrditi i zaključiti o nama samima u odnosu na zapad.

Ovaj roman Aleksandra Gatalice specifičan je omaž Milošu Crnjanskom. "Druga knjiga Seoba" i "Roman o Londonu" veoma su važni za "Dvadeset peti sat" i njegove junake. Taj roman na posve književni način govori nam o značaju kulture sećanja. To je ono što naša (auto)koolonijalna elita upravo želi da zaboravimo. Nećemo zaboraviti, naravno.

13. 07. 2021. u 17:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

MONSTRUOZNO! Ovaj hoće da vlada Srbijom! Žene mu krive kad ih neko siluje ili prebije!

Politika

0 93

MONSTRUOZNO! Ovaj hoće da vlada Srbijom! Žene mu krive kad ih neko siluje ili prebije!

VUK Nektarijević, student blokader sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je tobož biciklom išao u Strazbur, ima u najmanju ruku problematične stavove.

20. 04. 2025. u 14:35

MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir

Svet

0 10

MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir

RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.

13. 04. 2025. u 15:34