DŽEDAJ SE VINUO U SVEMIR: Preminuo svestrani stvaralac Kosta Bunuševac, jedinstvena pojava naše likovne i pozorišne scene

BORBA dobra i zla u budućnosti neće postojati, već samo jedna sila koju zovemo ljubav! U ovoj misli sažeo je svoj pogled na život i umetnost, slikar Kosta Bunuševac, čija se duša uputila ka zvezdama.

Foto Arhiva

I šta god da je radio pogled ovog svestranog umetnika uvek je bio uperen ka toj budućnosti apsolutne ljubavi.

Rođen je 1948. u Splitu, a ovozemaljski hod završio ovog 8. septembra u Beogradu, čiji je dobar duh bio.

- Bunuševac slikar, crtač, dizajner, performer, promoter, demijurg, one man show, uz još dve, tri ličosti, postaje centar svih, ne samo "andergraund" okupljanja vertikalnog Beograda sedamdesetih i osamdesetih godina - objavio je ULUS na svom sajtu povodom smrti svog člana Slikarske sekcije.

- "Mag" ili "urbani samuraj", idol svakako, Bunuševac je, uprkos svima i svemu, bio i ostao bez prethodnika.

Fakultet likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1971, u klasi profesora Stojana Ćelića, piše u saopštenju ULUS-a, a već prvim crtežima na studijima večernjeg akta, u duhu najboljih akademskih realista, unutar jedne male grupe ezoterika, Bunuševac je objavio svoju likovnu moć:

- Krajnja ponesenost, ushićenost kojom vlada strog, gotovo okrutan sistem, kartezijanska logika i asketizam, obeležili su ovog umetnika od prvih dana.

Tokom pola veka likovnog stvaralaštva ostvario je brojne samostalne i grupne izložbe u zemlji i inostranstvu. Radio je kao profesor na Akademiji lepih umetnosti (1999-2007), a Književna radionica "Rašić" objavila je 2015. zbirku njegovih eseja "Slike od reči".

Pamti se njegov lik Super Ridže iz filma "Kako je propao rokenrol". Tvorac je vizuelnog identiteta TV emisije "Oliver Mandić i Beograd noću".

- Kosta Bunuševac oduvek je bio svemirsko biće osuđeno da se kreće u telu zemljanina - kazao je juče za naš list Stanko Crnobrnja, reditelj ovog televizijskog programa koji je osamdesetih napravio celu jednu revoluciju. - Oliver i ja smo to prepoznali kada smo se dogovarali da stvorimo nešto što TV publika nikada do tada nije ni videla ni čula.

Kosta se odlično uklopio i iz njega je izletela ta svemirska energija - precizna, smirena, duboka i blaga istovremeno. Bio je odličan saradnik iako nikada ranije nije radio na televiziji. Dobro je osetio koliko elektronska slika može da pojača i izoštri njegov doprinos.

"Predvodnik", Foto Arhiva

"Samuraj", Foto Arhiva

Kao ličnost, nastavlja Crnobrnja, Kosta je do kraja bio "večito blagorodno dete": znatiželjan, kreativan, dobronameran, željan umetničke igre i eksperimenta:

- Beograd je izgubio umetnika koji je, kao reinkarnacija majstora iz drevnog Egipta, svoje svemirsko poreklo pretvarao u ovozemaljske minijature pune suptilnih signala dobrote i iskrenosti. Siguran sam da će mu, u njegovoj narednoj reinkarnaciji, boravak u ovom gradu, u ovoj zemlji biti dobar putokaz ka novim delima. Uveren sam da će ga karma, koju smo stvorili radeći zajedno u jednom sjajnom trenutku, voditi ka samom izvoru onoga što je umetnost. Njegovi budući savremenici imaće sreću da upoznaju prekaljenog džedaja iz intergalaktičkih sfera, biće koje je, u svakom vremenu i svakom mestu posebno.

Pozorišni opus Koste Bunuševca najvećim delom vezan je za saradnju sa rediteljkom Ivanom Vujić. U " Madlenijanumu" je radio scenografije za njene predstave "Miloš Crnjanski", "Mačka na usijanom limenom krovu", "Frida Kalo", "Senka - Euridika govori", a u Beton hali za "Antigonu". Najčešće je i igrao u predstavama za koje je pravio scenografije.

- Radi se o retko neobičnoj ličnosti naše umetnosti - kaže Vujićeva. - Izuzetan slikar, scenograf, kostimograf, performer, izvođač... Učestvovao je i u pozorišnim predstavama, a i sam ih pravio. Ostaće upamćen po emisiji "Beograd noću", koja je bila likovni događaj za Evropu, ne samo za nas. Uvek je pomerao granice. Drugačiji, van uobičajenih tokova, jedan i jedinstveni Konstantin. Veoma dobro osećao je rokenrol, učestvovao u mnogobrojnim filmovima. Izuzetno obrazovan, osećao je i poznavao filmsku umetnost.

Prema rečima Ivane Vujić, Bunuševac je bio sjajan inovator, osetljiva osoba, posebna figura umetničkog života Beograda.

- Nešto kao Boško Tokin, s kojim bismo ga mogli uporediti - rekla je Vujićeva, povlačeći paralelu između Bunuševca i međuratnog, avangardnog, filmskog stvaraoca. - Erudita, čovek izuzetnog vaspitanja. Veoma mi je teško, jer takvih ljudi, tako različitih, sve je manje. Pritom, bio je beskrajno dobar i nežan čovek.

Foto N. Fifić

DOSLEDAN

JOŠ od studentskih dana bio je osoben, jedinstven, i do kraja ostao dosledan svom likovnom izrazu, ali i svom imidžu. Zbližili smo se još na Akademiji, potom se družili na rokenrol svirkama, pa na mnogim likovnim kolonijama. Bili smo dobri prijatelji, mnogo će mi nedostajati - kaže slikar Aleksndar Cvetković.

INSPIRATIVAN, SVOJ...

MNOGO predstava sam radila s njim, sve su bile u Ivaninim režijama. Inspirativan, svoj, topao, voleo je da radi u pozorištu. Voleo je kolege, uvek smo imali odnos zajedništva. Nenametljiv iznutra, a opet, ekstravagantan kad ga gledaš. Pamtim njegove oči, radoznale, dečje. Takva mu je bila i duša. Mnogo mi je žao... - prisetila se glumica Danica Ristovski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije