Kultura

SLIKE I MISLI: Čuvati se filosofiranja! Bežati od apstraktnog govora, od saopštavanja

Живојин Павловић

08. 02. 2022. u 19:42

I DOBROČINSTVO može biti svojevrstan vid egzibicionizma.

СЛИКЕ И МИСЛИ: Чувати се философирања! Бежати од апстрактног говора, од саопштавања

Foto Arhiva Novosti

Čitava istorija umetnosti sa svojom "hijerarhijom vrednosti" u biti nije ništa drugo do sublimirani vapaj za duhovnim vođstvom: Homer, Molijer, Šekspir, Dostojevski, Servantes, Bajron, Rafaelo, Mikelanđelo, Ticijan, Rembrant, Velaskez, Goja, Pikaso, Bah, Mocart, Betoven, itd, itd. - preobraćeni su u natprirodna bića, tj. u božanstva kojom je nastanjena civilizacijska podsvest - više ne postoje njihova dela sa svojim osobenostima, već genske predstave o tvorcima dotičnih ostvarenja: Gete je najveći nemački pesnik mada se na prste mogu nabrojati savremeni čitaoci Fausta jer je on postao, stalnim ponavljanjem, automatizovani pojam koji vlada u istoj meri u kojoj se pojam "imperator" u čovekovoj istorijskoj podsvesti poistovećuje sa Hanibalom, Aleksandrom Velikim, Cezarom, Napoleonom, Džingis kanom.

***

Zbunjuje ponašanje kritičara: na književnim večerima i promocijama knjiga, pisca o kome je reč zasipaju pohvalama, ali nije redak slučaj da u njihovim kritičkim napisima, istorijskim rekapitulacijama i tzv. estetičkim analizama o istom piscu i istom delu kasnije nema ni pomena.

***

Ne treba se čuditi što bivši profesori u budućim vremenima, pri susretu sa bivšim učenicima, kada su ti isti učenici zašli u zrelo doba, okreću glavu od njih, pretvarajući se da ih ne prepoznaju - ne, ne radi se o zaboravu već o stidu: neprijatna im je rugobna starost.

***

Rat ima jednu jedinu dobru posledicu: sve ono za šta smo verovali da je od velikog značaja, gubi svaki značaj.

***

Za sve postoji odgovor. Ali, nijedan ne zadovoljava. Na kraju racionalnog traganja za objašnjenjem događaja, pojava, postupaka i stanja stiže se do definitivnog odgovora koji glasi: odgovora nema!

Primera radi: kada, snimajući u filmu ljubavnu scenu (scenu poljupca) reditelj u krupnom planu glumca stavi sleva a glumicu na desnu stranu kadra (ili obrnuto: glumicu sleva a glumca zdesna), on neće umeti da objasni zašto je za snimanje njihovog doticanja usnama predvideo takav raspored, a ne obrnut. Neće umeti, ma koliko se trudio da datu kompoziciju krupnog plana racionalizuje. Jer, kao i u bilo kom stvaralačkom trenutku, nastajanje kreativnog proizvoda ne zavisi od namere no od nužnosti. Kao i bilo šta drugo u životu.

(A "nužnost" je samo pokušaj definisanja nepredvidivog, koliko i "božja volja" - u vernika: ili "slučaj" - u nevernika. Ili "sudbina" i u jednih i u drugih.

***

Uistinu, veliki pesnici ne pišu samo duge, celomudrene i zapetljane pesme, već i kratke i jednostavne - oslonjene manje na "saznanja" a više na osećanja, pa stoga i svima razumljive. Izgubljeni u svemiru, često su i kraj čoveka.

***

Ako pesnik, uza sve sumnje i ispaštanja životu kaže DA, to jest - rečeno njegovim jezikom - glasa za svetlost uprkos tami koja ga okružuje ("Zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni"), on na taj način daje na znanje da ne samo u ljudskom trajanju, već u trajanju uopšte, vidi smisao; pri tom ga - poistovećujući sa moralnim normama - hteo on to ili ne - usmerava protiv životne polifonije. I u tome je paradoks pesničke ode svetlosti.

Zaključak: pomenuti "smisao" počiva i opstaje na ograničenjima. Jer - šta je moral ako nije ograničenje apsolutne slobode?

Shodno tome, lako je izvući zaključak da je apsolutna sloboda istovetna sa besmislom; zato se i smatra sinonimom anarhije: neshvatljiva je jer u sebi izjednačava život i smrt - ne daje prednost materiji koja se razmnožava nad materijom koja nije u stanju da to čini.

Drugim rečima je - iako je na prvi pogled oličenje najburnijih promena - anarhija slepa za razliku između života i smrti. I imuna prema etici: dobro delo i zločin za nju su isto.

I ovo je istina.

Znači, pesničko Da ("svetlost"), izrečeno u slavu života, nije ništa drugo do privid koji ograničava apsolutnu slobodu. Međutim, to Da istovremeno je i sublimisani nagon za trajanjem, tj. svojevrsna istina koja je za većinu civilizovanih ljudi neprikosnovena pa zato i proglašena za najviši moralni zakon.

A za manjinu?

Sklonoj anarhiji i izazivanju haosa u čežnji za ostvarenjem apsolutne slobode, na njoj je da neprikosnovenu istinu osporava a najviši moralni zakon krši.

***
Čuvati se filosofiranja! Bežati od apstraktnog govora, od saopštavanja. Iskazivati se samo slikom i kroz sliku: ona je starija od misli. Konkretnim saopštavati opšte. Pod uslovom da se sa konkretnog (predmeti, slike predmeta) samo nazire kao njegova senka (misao izazvana predmetom).

(Iz knjige "Dnevnik 1994-1998",
u izdanju "Agore")

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
INTERVJU MILAN RAKITA, GENERALNI DIREKTOR DANUBIUSA: Od zlatnih zrna stvaramo zdravu osnovu svake trpeze

INTERVJU MILAN RAKITA, GENERALNI DIREKTOR "DANUBIUSA": Od zlatnih zrna stvaramo zdravu osnovu svake trpeze