DA se u svetu lirskog subjekta stvaraoca s protokom vremena uvećava potreba za osluškivanjem i razumevanjem nevinosti biljnog i životinjskog sveta čija empatija je veća od ljudske, i u večitom traganju za lepotom, nasuprot prikupljenom, uzaludnom iskustvu, sa kristalisanjem posve jasnih misli koje se mogu transformisati iz strašnog u lepo - od konstantne misli o različitim pojavima smrti, čiji posao nikada ne ostaje nedovršen, pa sve do cvetanja ruže, ljubavi i značaja sanjarenja, koje je poput "seruma protiv nasilja pesimizma", svedoči zbirka poezije Tomislava Marinkovića "Šta o nama misle anđeli" ("Arhipelag", Beograd 2024).
15. 01. 2025. u 11:50
Darko
10.03.2022. 07:40
Dokle god pisci vode Narodnu biblioteku Srbije, bibliotekarstvu u Srbiji neće biti bolje, a naročito ovoj instituciji...