Kultura

KAZANCAKIS I JESENJINOV "CRNI ČOVEK": Nova izdanja kuće "Gradac K"

Б. Ђ.

17. 05. 2022. u 07:13

IZ bezdana stižemo i u bezdanu završavamo, a svetli međuprostor Životom nazivamo.

КАЗАНЦАКИС И ЈЕСЕЊИНОВ ЦРНИ ЧОВЕК: Нова издања куће Градац К

Po rođenju, odmah, započinje i povratak; istovremeno odlazak i povratak; svakog trena umiremo. Zato mnogi obznaniše: Cilj života je Smrt! Po rođenju, međutim, odmah započinje i napor da stvaramo, da gradimo, da materiju pretvorimo u život, svakog se trena rađamo. Zato mnogi obznaniše: Cilj prolaznog života je besmrtnost!

Ovo je odlomak iz prologa kratkog proznog teksta velikog grčkog književnika i mislioca Nikosa Kazancakisa (1883-1957) pod naslovom "Askeza, Salvatores Dei", koji je u uglednoj ediciji "Alef" objavio "Gradac K", u prevodu Efstratije i Branislava Boričića.

U "Askezi", navode prevodioci, kondenzovanim stilom, kroz apstraktne kategorije, autor smelo, imajući u vidu konzervativizam vremena i sredine iz koje potiče, iznosi i sopstveni stav o smislu života. Kada se u Atini 1927. pojavilo ovo delo, Kazancakis je zajedno s izdavačem Dimitriosom Glinosom, kao i Sokrat bio optužen zbog ateizma, ali do procesa ipak nije došlo, jer se tome usprotivio veliki broj grčkih intelektualaca - zapisao je Ratomir Mardešić.

U ovoj ediciji pojavila se i knjiga koja sadrži samo jednu pesmu - čuvenog "Crnog čoveka" Sergeja Jesenjina. "Crni čovek" objavljen je na ruskom jeziku i u prevodima Miodraga M. Pešića, Slobodana Markovića, Miroslava Topića i Zvonimira Goloba. Sve verzije prevoda, po rečima urednika Branka Kukića, imaju posebna, savršena rešenja, sve nose svoj ritam i temperaturu prevodilaca. Dodat je i tekst Izeta Sarajlića, a Kukić u predgovoru piše da je knjigu objavio u ime jedne noći kada je sa Milutinom Petrovićem, za jednim "crnim astalom", uz "priličnu količinu alkohola i duvana, tih noćnih pratilja", razgovarao o pesnicima koje su voleli u mladosti, zastavši kod Jesenjina i "Crnog čoveka"...

"Gradac K" objavio je i Čehovljev "Paviljon br. 6" u prevodu Mihaila Podoljskog, knjigu Ernsta Fišera "O potrebi umetnosti" (prevod Ljuba Popović), kao i "Poetiku sanjarije" Gastona Bašlara (prevod Fahrudin Kreho).