Kultura

POZORIŠNA KRITIKA - SLOŽENA AVANTURA ŽIVOTA UDVOJE: Dankan Mekmilan - "Pluća". Reditelj Ivan Vuković. Madlenianum i "Marador"

Драгана Бошковић

23. 05. 2022. u 13:19

U EVROPI vrlo popularnu i mnogo igranu duodramu "Pluća" Dankana Mekmilana reditelj Ivan Vuković je u Teatru Madlenianum (u koprodukciji sa agencijom "Marador") režirao kao isečak svakodnevnog života, pa se i igra u improvizovanom gledalištu na sceni (scenografkinja Ema Stojković), u svakodnevnom kostimu (Ivana Mladenović), sa svetlosnim akcentima na aktere (dizajn svetla Srđan Jovanović), kada je radnja ključno značajna.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - СЛОЖЕНА АВАНТУРА ЖИВОТА УДВОЈЕ: Данкан Мекмилан - Плућа. Редитељ Иван Вуковић. Мадленианум и Марадор

Novosti

Tako se može desiti da Suzana Lukić ili Goran Jevtić, usred rasprave o ideji da li će imati bebu, da li će se venčati, ko će kupiti hleb, ili ko koga u tom trenutku treba da sasluša i da mu da podršku, sesti do vas, na strateški ostavljena prazna mesta.

Režirajući dijalog, da se govori preko gledaoca, partneru koji je tek koje mesto dalje, Ivan Vuković je postigao mnogo, naročito u ličnom osećanju prisutnog svedoka partnerskih, obično tajnih odnosa, kada postaješ fizička prepreka da se sukobljeni čuju i razumeju. Ali, to je na nekom od "drugih" mesta vrlo spretne, nevidljive Vukovićeve režije Mekmilanovog komada, koji je "čudesni svet običnih stvari". Na prvom mestu je rediteljevo poverenje ukazano Suzani Lukić i Goranu Jevtiću, glumcima koji svaki tekst mogu da prožive ne samo organski prirodno već i sa tako dubokom verom u njegovu istinitost, da ni publika nema ni najmanjeg razloga da im ne veruje.

Kao borci za čistiju planetu, ekološku svest, čestite odnose među ljudima, visokoobrazovani intelektualci, likovi duodrame "Pluća" ne prožive među nama samo čitav svoj život, u kome im se, kao obično, uvek nenadano dese bitne stvari - dete, brak, karijera, bolest, razdvajanje, smrt ( što izaziva duboku empatiju posmatrača njihovog životnog batrganja, u prljavštini neosvešćenog i necivilizovanog življa zapadnog sveta, kao da je ova strana bolja!), nego se, u isto vreme, u umu gledaoca jasno rodi misao da je to preobilje govora, reči, definicija, diskusije o svemu i uvek, takođe ekološka kontaminacija intimnog čovekovog prostora, u kome ne mora baš sve da se ispregovara i zaključi.

Iz ličnog iskustva vaša pozorišna kritičarka može da posvedoči da sedenje na sceni, pod punim svetlom, u oblaku veštačkog dima (od prokazanog pušenja duvana), oči u oči sa glumcima, nije nimalo prijatno, a naročito su iritantni snajperski pogledi publike iz "normalnih" redova, nenamerni, verovatno, jer su upereni na aktere dramske radnje, u koju vi upadate nevoljno, kao u tuđu metaforu!

I to je još jedan plus za ovaj izrazito savremen, uspešan pozorišni čin. Jer, moraš da budeš izložen, da učestvuješ u muci prilagođavanja, makar i u tuđem, scenskom životu, da bi se ona uspavana građanska i partnerska svest uzbunila, pa i pobunila protiv ugnjetavanja otpadom, kako materijalnog, tako i psihoanalitičarskog sveta današnjice. Sve postaje lično i traži reagovanje. A spasonosnog mraka pozorišne sale niotkud.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MNOGO FUNKCIJA – JEDNA LUKOIL SRBIJA MOBILNA APLIKACIJA

MNOGO FUNKCIJA – JEDNA LUKOIL SRBIJA MOBILNA APLIKACIJA