TOLSTOJ OSLOBAĐA DUŠU: Glumica Teodora Dragićević, nova Nataša Rostova na Velikoj sceni nacionalnog teatra

GOTOVO neverovatno zvuči da se jedna mlada glumica, sa samo dvedeset jednom godinom, već susrela sa četiri klasika (Gorkim, Borom Stankovićem, Tolstojem, uskoro i Ćosićem) i postigla ono za čim pojedine koleginice čeznu do kraja karijere. Upravo to desilo se Teodori Dragićević, koju smo ovih dana premijerno gledali u ulozi Nataše Rostove, u predstavi "Rat i mir" (režija Boris Liješević) na sceni Narodnog pozorišta. Studentkinji FDU u klasi Srđana Karanovića, kako kaže, sve se do sada događalo neplanirano, ali ne i slučajno...

Foto P. Milošević

- Prvi put da sam se studiozno upustila u analizu Nataše Rostove kad sam dobila ulogu. Nisam pre toga ni razmišljala o "Ratu i miru". Valjda kao svi iz moje generacije, pošto je to tako obimno delo da ga, stvarno, niko nije čitao - kaže iskreno na početku razgovora Teodora Dragićević. - To vama možda zvuči čudno, ali je tako. Samo kad pogledate ta četiri toma, uplašite se i sklonite. Zato mi je drago što smo od predstave uspeli da napravimo pitku priču zbog koje će neki mladi ljudi možda poželeti da pročitaju knjigu i shvatiti da to uopšte nije tako komplikovano i teško. Da je zapravo emotivno i divno, da taj roman oslobađa dušu.

Teodora, usput, objašnjava da se rodila u Moskvi i u Rusiji završila osnovnu školu, a ovo kapitalno delo je u tamošnjoj lektiri tek u desetom razredu. U međuvremenu, doselila se sa roditeljima u Beograd, pohađala gimnaziju i sa samo šesnaest godina primljena na FDU.

- Kad upišeš glumu važno je da radiš dobre tekstove, one koje možeš da razumeš. Uvek smo birali drame, na primer Čehova, nešto što će nam dati vetar u leđa i razvijati naše glumačko biće. Inače, za ulogu u "Ratu i miru" došla sam na kasting, čitala nekoliko likova, a reditelj se odmah opredelio za Natašu. Odmah sam mu rekla da nisam pročitala "Rat i mir"! Rat me je "ubio" u knjizi. U pismu Marije Bolkonske, Andrejeve sestre, ona kaže: "Moj tata stalno priča o ratu. Ja to ništa ne razumem niti želim da razumem". Bila sam očarana koliko mi je blisko. Čitajući, bila sam u fazonu, "jeste, dosta više tog rata"... Već na audiciji sam osetila koliko mi je Nataša slična. Mnoge stvari su mi se dešavale kao i njoj. Emotivna sam na isti način: kad je "zapljusne" ljubav njenog života, ona počne da plače od sreće. Njena osećajnost i iskrenost su toliko istinite, da ne možeš da pomisliš da je patetična. I ja sam strastvena, srcem idem kroz život, ponekad nepromišljena. Verovatno bi svaka mlada devojka to za sebe rekla.

Kako kaže, veruje da ju je ova uloga sama pronašla i da nije slučajno što je s tim ansamblom i rediteljem, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Doduše, ovo nije prvo Teodorino iskustvo u nacionalnom teatru, "uskakala" je u ulogu Ljudmile u predstavi "Vasa Železnova". Na pitanje da li bi njen životni put izgledao isto da je ostala u Moskvi, odgovara:

- Nisam sigurna. Možda, ali se nikad nisam gurala u glumu. I to mi se samo dogodilo. U Rusiji sam išla u muzičku i vojnu školu, nisam imala vremena ni za šta drugo. Od sedmog razreda pohađala sam kadetsko odeljenje, što je značilo da si stalno u uniformi, da nastava traje ceo dan, imaš časove plesa, vojnu obuku sa istorijom. Čak sam i marširala na Crvenom trgu! Sećam se divnog razrednog starešine, potpukovnika. Pravi oficir, pošten i častan. Svima nam je nametnuo disciplinu (koja mi je u početku smetala), ali je i dečake i devojčice stavio tačno tamo gde treba da budu. Svakog jutra smo se postrojavali u dva reda, dolazili pre svih ostalih. Svi smo morali da budemo očešljani, dečaci u džepu da nose jednu maramicu za sebe, a drugu za devojčicu - ako joj zatreba. Moji drugari su postali pravi džentlmeni, nije postojala mogućnost da mi neko ne otvori vrata ili ne ustupi mesto u metrou.

Zbog stečene discipline kasnije joj je bilo mnogo lakše, na FDU nije je zbunjivala "količina" obaveza, iako ga je upisala sa samo 16 godina:

- Došla sam iz jednog predivnog sistema školovanja. Tamo šta god da se dešava sa državom, kakva god da je vlast, škole i bolnice uvek su na prvom mestu. Najvažnije je da narod bude obrazovan i zdrav. Inače, nije mi se dopadalo u gimnaziji, zato sam rano rešila da pokušam na FDU. I uspela. Verujem da ništa ne možemo da dobijemo ako ga jurimo. Ako treba da se desi - desiće se. Samo prati kako te život vodi, gledaj znakove pored puta i veruj da se sve dešava s razlogom. E, to je osnovna razlika između Zapada i Istoka. Na Zapadu je sve ambicija, uverenje da od tebe stvari zavise, da uvek moraš da juriš. A na Istoku: živi, trudi se da budeš dobar čovek i - sve će doći samo.

POČELA SA "BISEROM BOJANE"

NAŠA sagovornica se "premijerno" pojavila u "Biseru Bojane", kao brucoš. Imala je samo dva snimajuća dana i bilo je to njeno prvo iskustvo pred kamerom. Prvi veći zadatak donela joj je uloga Stojne u "Nečistoj krvi". Igrala je i u "Tajnama vinove loze", "Močvari", "Halijardu", a od 13. juna počeće da snima "Vreme smrti" i ulogu Milene Katić...

Preporučujemo

Poznati

0 0

ZALjUBLjENA U ROĐENOG BRATA: Strasno ljubljena, pa pretučena - tragična sudbina Stojne iz "Nečiste krvi"

13. 12. 2021. u 10:03

Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA - U POTRAZI ZA MIROM U RATU - L. N. Tolstoj: "Rat i mir". Reditelj: Boris Liješević. Narodno pozorište

01. 06. 2022. u 13:15

Kultura

0 1

"RAT I MIR" U NAMA I OKO NAS: Dramatizacija čuvenog Tolstojevog romana od večeras u Narodom pozorištu

30. 05. 2022. u 11:50

Kultura

0 1

PREMIJERA "MESEC (DANA) NA SELU": U užičkom Narodnom pozorištu nova predstava u režiji Milana Neškovića

18. 05. 2022. u 15:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije