Kultura

NE ŽELIM DA "SLUŠKINJA" BUDE AKTUELNA: Kanadska spisateljica Margaret Atvud na otvaranju "Krokodila"

A. Vojinović

20. 06. 2022. u 13:33

VOLELA bih kada bi "Sluškinjina priča" prestala da bude relevantna. Da imam izbor da s jedne strane ova knjiga ne bude više važna ili s druge: "Evo opet je aktuelna", izabrala bih prvu opciju.

НЕ ЖЕЛИМ ДА СЛУШКИЊА БУДЕ АКТУЕЛНА: Канадска списатељица Маргарет Атвуд на отварању Крокодилa

Foto M. Anđela

Ne pišete ovakve knjige nadajući se da će ljudi nastaviti tako da se ponašaju, već upravo suprotno.

Ovim rečima je čuvena kanadska spisateljica Margaret Atvud, pred punim amfiteatrom ispred Muzeja Jugoslavije na Festivalu "Krokodil", odgovorila na konstataciju da je njeno čuveno delo uvek aktuelno i važno. Kao glavna gošća prve večeri manifestacije, izazvala je veliku pažnju čitalačke publike. Sa osmehom na licu strpljivo je odgovarala na pitanja osvrnuvši se i na istorijske teme, politiku, a govorila je i o našem regionu.

- "Sluškinjina priča" objavljena je sredinom osamdesetih godina, a na tri engleska tržišta imala je različite reakcije - podsetila se Atvudova. - U Velikoj Britaniji govorili su "Margaret, kako si duhovita, priča je naučna fantastika. Nikada ne bismo uradili tako nešto jer smo imali teokratski građanski rat u 17. veku." Šta god da bi uradili, a vidimo stvari koje rade to ne bi bila teokratija, zar ne. Završili smo to, hajde sad da pređemo na sledeću stvar koja je grozna.

I u njenoj domovini, Kanadi, dodala je, takođe su reagovali tvrdnjom da se takva priča ne bi mogla dogoditi kod njih, dok je u SAD reakcija bila dvostruka - da se situacija iz "Sluškinje" ne bi mogla desiti kod njih jer su oni iznad toga i vodeća svetska liberalna demokratija.

Foto EPA

Margaret Atvud

- A onda je Donald Tramp došao na vlast, pa su svi govorili "Margaret, kako si znala?" - nastavila je kanadska spisateljica. - Ako je jedna od ideja bila da žene treba da se vrate u kuću, gde pripadaju, kako ćemo ih dovesti tamo? Kada se danas školuju, rade, imaju svoje kreditne kartice. Kako ih dovesti tamo, kako obrnuti točak istorije i vratiti žene u doba kada nisu vladale svojim novcem.

Atvudova se tokom razgovora osvrnula i na naš region, rekavši da je u pitanju interesantno podneblje koje je vekovima na raskršću puteva:

- Postoje prednosti kada potičete sa istorijski konfliktnog područja. Jedna od njih jeste da dobijate prilično interesantne pisce.

Koreni "Sluškinjine priče" su, kako je istakla, u 17. veku američke istorije.

- Pričali su basnu deci da su puritanci došli u Novi svet tražeći verske slobode. To nije baš tačno. Došli su da traže verske slobode za sebe, a ne za bilo koga drugog. Nova Engleska u 17. veku nije bila demokratija već teokratija. Harvard na kom sam studirala nije počeo kao liberalno-demokratska institucija, već kao teološki univerzitet za puritance. Jedno od pitanja koja sam sebi postavljala tokom 80-ih je: da su Amerikanci imali diktatora, koja bi to vrsta diktature bila, ne bi sebe nazivala komunizmom, ali bi imala teokratsku strukturu.

Prema njenim rečima, socijalisti u 19. veku nisu vodili ka novom diktatoru već su težili ka javnom dobru. Rana istorija Sovjetskog Saveza je istorija opštenarodnog dobra što se prilično brzo pretvorilo u diktaturu, kao što znamo:

- Od Ronalda Regana počinje doba kada se više daje korporacijama, a sve manje na pravednu raspodelu zarade. Jedna od stvari koje smo naučili je da su društva u kojima ima manje razlike u zaradi srećnija.

 

ŽENE VIŠE ČITAJU

ŽENE jednostavno više čitaju romane - rekla je Margaret Atvud. - Muškarci čitaju istoriju, knjige o politici, nauci. Takođe, kada pogledamo u prošlost, te pedesete i šezdesete su bile posebno muški periodi u literaturi, bar u Severnoj Americi i Engleskoj. Razlog zašto žene više čitaju romane je činjenica da se feminizam javno pojavio otprilike 1971. godine. I skoro ko god da je bio žensko u to vreme pisao je i čitao.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FONDACIJA ZA SRPSKI NAROD I DRŽAVU DONARALA SREDSTVA Restauracija zidne slike Molitva za mir
Kultura

0 0

FONDACIJA ''ZA SRPSKI NAROD I DRŽAVU'' DONARALA SREDSTVA Restauracija zidne slike ''Molitva za mir''

FONDAIJA„Za srpski narod i državu” donirala je sredstva za restauraciju zidne slike ”Molitva za mir” akademskog slikara Vitomira Mitrovića Osnovnoj školi ”Knez Lazar” u Velikim Kupcima nadomak Kruševca. Značaj ove slike koja datira iz 1970. godine ogleda se u snažnoj poruci koju ona šalje, a to je upravo pozivanje na mir, i podsećanje na stradanja srpskog naroda, zbog čega je, simbolično, samo nekoliko dana nakon obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu danas upriličena svečanost na kojoj je ona prikazana.

14. 11. 2024. u 19:24

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE MOGUĆE?! Navijač Partizana koji je umro na utakmici - prošle nedelje najavio svoju smrt!

DA LI JE MOGUĆE?! Navijač Partizana koji je umro na utakmici - prošle nedelje najavio svoju smrt!