Učesnici Treće interkatedarske srbističke konferencije - koju čine predstavnici svih srbističkih katedri na svim filološkim, filozofskim, učiteljskim i pedagoškim fakultetima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uključujući i predstavnike Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Društva za srpski jezik i književnost Srbije i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu jednoglasno su usvojili:
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.
Konkurs Međunarodnog bijenalnog salona antiratne karikature „KRAGUJEVAC 2025“ otvoren je do 15. avgusta. Međunarodni žiri od pet članova, kojim predsedava čuveni austrijski karikaturista Klaus Piter, odabraće radove za izlaganje i objavljivanje u Katalogu Salona i dodeliti nagrade. Izložba Salona biće otvorena 20. oktobra u okviru Oktobarskih svečanosti.
LEPO je kad vas ljudi prepoznaju. Lagala bih kad bih rekla da mi to ne prija. Međutim, rano sam shvatila da me uovom poslu ipak interesuju suštinske stvari: šta radim, sa kim radim izašto nešto radim, i to mi je najvažnije.
POZORIŠTE je kod sviju naroda bilo čuvar narodnog jezika,budilnik narodne svesti,narodnog ponosa i sviju narodnih vrlina; škola i utočište svega što je dobro,lepo i uzvišeno: jasna svedodžba probuđenog u narodnu duhovnog života; pouzdano merilo njegove sposobnosti za civilizaciju; živi znak potpune narodne samostalnosti i jemac narodne budućnosti i veličine.
DRUŠTVO ljubitelja fotografije, filmskih i video ostvarenja "Beofoto" u Beočinu i Foto savez Srbije, raspisali su konkurs za učešće na 20. Međunarodnoj izložbi fotografija "Pravoslavlje na internetu” a rok za slanje fotografija sa pravoslavnom tematikom je 5. oktobar.
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.