KAD I MARŠAL APLAUDIRA: Veliki reditelj Piter Bruk (1925-2022) više puta posetio Beograd

NAJBLISTAVIJI pozorišni um, ikona avangardnog teatra, najveći reditelj svih vremena - samo su neki od epiteta kojima je umetnički svet još za života slavio Pitera Bruka (1925- 2022), koji nas je napustio ovih dana u 98. godini života.

Glumci predstave "Titus Andronikus", Foto-dokumentacija "Borbe"

Za njega samog, u istoriji svetskog teatra, najveći su bili antički Grci, Šekspir, Čehov i Beket. Ali, za razliku od ostalih koje je poštovao (ali retko postavljao na scenu), celog života bavio se Šekspirom. U jednom od intervjua je i objasnio, na nesvakidašnji način, svoju nepresušnu inspiraciju engleskim klasikom:

- Šekspira volim zato što on nema svoj stav. U velikom broju komada čujemo autorativan glas dramaturga, koji koristi tu kolektivnu formu kao lični instrument kroz koji se obraća svetu. Čudesnost Šekspira je u tome što je brzo mogao da apsorbuje utiske iz života oko njega i da ih izrazi - izjavio je Bruk tim povodom.

"Sazve Banzi je mrtav", Foto-dokumentacija "Borbe"

A upravo sa Šekspirom i "Titus Andronikusom" koju je, inače, nazvao jednom od najkrvavijih Šekspirovih drama, (s Vivijan Li i Lorensom Olivijeom u glavnim ulogama), posetio je Bruk 1955. Beograd, u okviru velike evropske turneje. Predstavi je u Narodnom pozorištu prisustvovao i maršal Tito, koji je posle izvođenja reditelja i glumce pozvao u svoju ložu. Bio je to susret, kojeg će se i mnogo godina kasnije sećati slavni reditelj...

Na Bitefu su učestvovale njegove predstave "San letnje noći" 1972. i "Pleme Ik" 1976. (obe ovenčane nagradama), a na jubilarnom, 40. Bitefu pojavila se njegova predstava "Sazve Banzi je mrtav", zasnovana na komadu Atola Fugarda, afričkog borca protiv aperthejda. Zanimljivo je da su upravo ovaj pisac (i njegovo "Ostrvo") probudili Brukovo interesovanje za Afriku, ne samo u političkom nego i umetničkom smislu:

- Džon Kani i Vinston Nčona kretali su se, gestikulirali i njihali tela na način koji se retko vidi u britanskom teatru. Prikazali su svu fizičku slobodu i jednostavnost za kojima sam tragao šezdesetih godina - rekao je pozorišni mag.

Ovaj doživljaj podstakao ga je da sa osmoro svojih glumaca (među kojima je bila i tada 28-godišnja Helen Miren) krene na istraživačku turneju po zemljama crnog kontinenta...

Uz to i mnoga druga neobična iskustva podeliće sa čitaocima u svojim memoarima početkom novog milenijuma: kako je sa samo 20 godina (1945) postavio u Birmingenu komad u sopstvenoj režiji, potom u Kovent gardenu radio Štrausovu operu "Saloma" (za koju je scenografiju osmislio Salvador Dali), pisao je i o čuvenoj "Mahabharati , pa i stečenoj svetskoj slavi u pariskom teatru Buf di Nor. Voleo je Bruk istovremeno da se bavi različitim formama i žanrovima u Londonu, Njujorku i Parizu, pa je tako "paralelno" u SAD režirao jednu muzičku komediju Trumana Kapota i "Fausta" u Metropoliten operi, dok se u gradu na Seni prikazivao Ženeov "Balkon" i "Moderato kantabile" sa Žanom Moro i Žan-Pol Belmondom. Njegov "Kralj Lir" trijumfuje u teatru (1963), posle niza već ostvarenih Šekspirovih komada na sceni. Tih godina javnosti je poručivao da samo "Magbeta" režirati neće! Zašto?

Foto: Printscreen/Jutjub/First Run Features

Kako se objašnjava u jednom tekstu "Pari mača" zbog legende koja se priča: da se u svakoj novoj predstavi "Magbeta" događa neka drama - umre glumac ili se desi neka druga nesreća. Zato autor teksta zaključuje da svako u Parizu, Londonu i Njujorku zna da je Piter Bruk "suviše zaljubljen u legende da bi se usudio da ih demantuje".

Čisto zadovoljstvo

- SVAKIH dvadeset godina pozorište se okreće poetici, potom opet politici. Ali njegova osnova, njegov instrument, je igra. To je ono što objedinjuje sve pozorišne forme. Momenat igre je momenat čistog zadovoljstva, gotovo dečjeg. Tužno je kad autori, glumci i reditelji izgube iz vida ovu ideju o zadovoljstvu koje proističe iz igre - objašnjavao je u jednom intervjuu slavni reditelj.

Preporučujemo

Kultura

0 0

ODLAZAK AVANGARDNE IKONE: Preminuo Piter Bruk, jedan od najvećih svetskih pozorišnih reditelja dvadesetog veka

04. 07. 2022. u 06:28

Kultura

0 2

ČAROBNICA POZORIŠNE SCENE: Izložba o Božani Jovanović, jednoj od naših najvećih kostimografkinja, u Muzeju Narodnog pozorišta

06. 06. 2022. u 15:22

Kultura

0 1

AKADEMIK TABAČKI SVEČANOM BESEDOM OTVARA FESTIVAL: Od početka 67.Sterijinog pozorja u Novom Sadu deli nas samo 16 dana

09. 05. 2022. u 21:01

Kultura

0 0

KUSTENDORF JE I MOJ ŽIVOTNI KONCEPT: Omar El Zohairi, reditelj

08. 05. 2022. u 11:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije