BOG ISKUŠAVA SAMO JAKE NARODE: Pesnik i prevodilac Babken Simonjan - Živimo u demonskim vremenima

OVIH dana iz štampe je izašala dvojezična knjiga čuvene Njegoševe pesme "Noć skuplja vijeka" (u izdanju kuće "Gitujun" Nacionalne akademije nauka Republike Jermenije) u prevodu i sa predgovorom uglednog jermenskog pesnika, esejiste i prevodioca Babkena Simonjana.

Foto: P. Mitić

Veliki prijatelj Srbije i počasni konzul naše zemlje otkrio je književnog gorostasa svom narodu 1996. godine, kada je deo "Gorskog vijenca" (uz njegovu uvodnu reč) objavio u tamošnjim novinama.

- Prevoditi Njegoša za mene je veliki izazov. Njegove mudre i filozofske misli bile su podstrek da se latim i drugih dela. Prevod "Gorskog vijenca" još nije sasvim završen, predstoji mi ogroman i mukotrpan rad na tome. A što se tiče pesme "Noć skuplja vijeka", ona, kao večno blistajući dijamant, svojom veličanstvenošću pleni ljudsku dušu - kaže na početku razgovora Babken Simonjan. - Pisana je jezikom 19. veka, punim arhaizama koji nisu laki za razumevanje, a kamoli za prevod. Bavio sam se njom nekoliko godina, proveravao reči, pojmove, proučavao finese... Mnogo sam prevodio iz stare srpske, klasične i savremene književnosti, ali smatram da su dva veličanstvena ostvarenja kruna moje višedecenijske prevodilačke delatnosti: Njegoševa "Noć skuplja vijeka" i (na srpski) pesma velikog jermenskog pesnika Jegiše Čarenca "Svoje slatke Jermenije suncezarno slovo volim".

* Koliko je "nebeske", a koliko "zemaljske" ljubavi u ovoj pesmi, ali i njegovom sveukupnom delu?
- Po mom dubokom uverenju, naravno, više ima "nebeske" ljubavi jer pesnik opisuje susret dvoje mladih ljudi, jednog vladike zamišljenog mladića i jedne "vile" koja se mladiću odnekud pojavljuje. Ljuba Nenadović, koji je putovao zajedno sa Njegošem, u svojim putopisima "Pisma iz Italije" napominje da su se mnoge veličanstvene i dražesne dame divile prelepom vladici, što znači da je Njegoš imao povoda da napiše ljubavnu pesmu kakva je "Noć skuplja vijeka". Mada je bio predan obnovi i modernizaciji crnogorske države, uopšte nije bio ravnodušan prema lepim ženama. I zbog toga ostaje tajna da li je ta skuplja noć bila pesnikova mašta ili pravi doživljaj...

* Da li Jermeni danas više nego ranije poznaju srpsku književnost zahvaljujući i vašim prevodima?

* A koje vi, lično, kao čitalac izdvajate?
- Što se tiče mojih omiljenih pisaca, to su Aleksa Šantić, Branko Radičević, Jovan Dučić, Milan Rakić, Vojislav Ilić, a pre svega - Jefimija, despot Stefan Lazarević i Njegoš. Ovi velikani poezije čine sazvežđe koje uvek svetli nad srpskim govornim područjem.

Foto: P. Mitić

* Kako kroz istoriju napaćen jermenski narod doživljava rusko-ukrajinski sukob? Da li su Sloveni, po ko zna koji put, žrtve svetskih igara moći?
- Uzroci sukoba koji pominjete imaju stare korene. Setimo se ratova u bivšoj Jugoslaviji. Zar i to nije bio sukob među Slovenima? Međutim, svetske igrače moći ne zanima sudbina nijednog naroda, posebno onih malobrojnih, kao što su Jermeni i Srbi. Iz određenih centara (a zna se i kojih) izazivaju se mržnja i netrpeljivost, organizuju sukobi, radi na smanjivanju teritorija starih naroda, kroji mapa sveta... . I Jermeni i Srbi, ko zna po koji put kroz svoju krvavu istoriju, stavljeni su na žrtveni oltar, suočeni sa velikim iskušenjem. Ali, opstali smo bez obzira na našu prošlost jer nosimo ranjeno srce u grudima i znamo cenu slobodarstva i opstanka. Bog iskušava samo jake narode. Da se setimo mudrih reči iz Novog zaveta: "Onaj koji izdrži do kraja, biće spasen."

* Čime se naš počasni konzul bavi ovog leta i šta je vaš sledeći literarni ili prevodilački poduhvat?
- U ovim vrelim julskim danima u Jerevanu retko izlazim iz kuće, radim, pišem. Nagomilalo se mnogo važnih stvari i projekata. Ali, ja idem dalje jer vreme leti, a ima puno toga što moram da ostvarim. Kao počasni konzul Srbije u Jermeniji, redovno sam u kontaktu sa Ambasadom Srbije u Jerevanu. Želja nam je da ostvarimo još neke lepe ideje i izgradimo nove mostove prijateljstva.

SLATKE MUKE TOKOM PREVOĐENjA

Foto: P. Mitić

- NjEGOŠEVU pesmu nije bilo lako razumeti, kamoli prevoditi. Složenost pesme "Noć skuplja vijeka", koja ima 64 šesnaesteračka stiha, nije u metrici i rimi, već u razumevanju metafora i srpskog jezika 19. veka. Versifikacija je stvar majstorstva i tehnike, dok razumevanje metafora i slikovitosti zahteva ne samo savršeno znanje jezika već i poznavanje folklora, mitologije, istorijskih događaja, poetskog mišljenja tipičnog za to doba. I zato sam godinama morao da proučavam i analiziram finese ove pesme, pa i da se konsultujem sa profesorom Milom Lomparom, odličnim poznavaocem Njegoševog dela. Slatke muke koje sam imao tokom prevođenja činile su mi zadovoljstvo, jer bez njih nema ni stvaralačkog čina - kaže naš sagovornik.

* Kada ćemo vas ponovo videti u Srbiji?

Preporučujemo

Kultura

0 2

MI SMO UVEK SA OTADžBINOM, ALI OTADžBINA JE BEZ NAS: Slikar Savo Rakočević o životu i Srbima u SAD

10. 07. 2022. u 14:30

Kultura

0 1

KOMUNIKACIJA KIKINDE SA SVETOM: Svečano otvoren 41. Simpozijum skulpture „Terra“ (FOTO)

06. 07. 2022. u 23:32

Kultura

0 0

SVETSKA KLASIKA I SRPSKI SAVREMENICI: U prethodnoj pozorišnoj sezoni izvedeno više od tri stotine predstava Narodnog pozorišta

04. 07. 2022. u 15:30

Kultura

0 0

OVEKOVEČENO U KAMENU: Prva izložba fotografija Jugoslava Vlahovića od sutra u podne u NBS

04. 07. 2022. u 11:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije