DNEVNIK ZABLUDA: Kulturno nasleđe i hibridni rat
Današnji ratovi vode se u daleko kompleksnijem obliku od nekadašnjih. Sve češće pominje se pojam "hibridni rat".
Turska vojska čuva Visoke Dečane od Arnauta, oko 1904. godine Foto: Lična arhiva
Ovaj oblik specijalnog konflikta čiji je strateg bivši marinac i analitičar Pentagona Frenk Hofman uključuje donedavno nezamislive aktivnosti: nekonvencionalne psihološke i perfidne ekonomske pritiske, političko ratovanje, sajber napade, kreiranje dezinformacija i laži, rat na polju diplomatije i pravosuđa, inostrane intervencije tokom izbornih kampanja u zemljama protiv kojih se ratuje, organizovanje paravojnih oružanih trupa. U hibridnom ratu sve je moguće, napadač je nestandardan, složen i fluidan, on koristi neregularne metode i druga nesvakidašnja sredstva ratovanja, a među njima nalazi se i manipulacija kulturnim nasleđem. U različitim kontekstima, kulturno nasleđe postaje katalizator i meta sukoba, prepreka stabilizaciji umesto da bude pokretač izgradnje mira. Poseban vid specijalnog rata su napadi na kulturna dobra, kojima agresor nastoji da poveća svoju istorijsku, kulturnu i versku dominaciju nad prošlošću, sadašnjošću i budućnosti jedne teritorije i naroda na njoj. Na raspolaganju mu je širok spektar manipulacija, što uključuje destrukcije istorijskih lokaliteta i objekata, uklanjanje i uništenje artefakata i druge istrebljujuće arheološke intervencije. Ali, da li smo pošteđeni zloupotrebe kulturnog nasleđa u hibridnom ratu koji se evidentno vodi protiv nas?
Turska vojska čuva Visoke Dečane od Arnauta, oko 1904. godine Foto: Lična arhiva
Tvrdnjom da Kfor ne treba više da obezbeđuje Visoke Dečane, Priština je nedavno zatražila povlačenje međunarodnih mirovnih snaga iz manastira, iako je ovaj spomenik sa Uneskove liste u proteklih godinu dana čak četiri puta bio meta oružanih napada. Ovaj zahtev nije nov. Reklamacijom kosovskih privremenih vlasti da "pravoslavne crkve na Kosovu nisu ugrožene" i protivljenjem "instrumentalizaciji kulturnog nasleđa u političke svrhe", Priština je 2021. zatražila uklanjanje Visokih Dečana sa liste najugroženijih spomenika u Evropi. Ovo srpsko i pravoslavno istorijsko zdanje konstantno je na meti sajber napada prilikom kojih se njegova lokacija na Gugl mapama premešta u centralnu Srbiju, a tokom izvođenja građevinskih radova na putu Dečani-Plav nije poštovana osnovna zaštita kulturnog dobra, pa je Kfor bio prinuđen da oko manastira podigne barikade! Protivno odluci kosovskog Ustavnog suda iz 2016, vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje nije vraćeno, a malo ko danas pominje činjenicu da su 1946. komunisti manastiru oduzeli 700 hektara zemljišta i šuma koje je potrebno vratiti.
Kada sam pre više od deset godina posetio Hram Vaskrsenja Hristovog na Svetoj zemlji unutar zidina Starog Jerusalima koji je oduvek smatran centrom hrišćanskog sveta, zapanjio sam se videvši u njegovoj unutrašnjosti vojnike naoružane dugim cevima kako na grub i neprimeren način, guranjem oružjem uspostavljaju red među hodočasnicima svih hrišćanskih veroispovesti koji dolaze da se pomole na Hristovom grobu. Ovaj prizor ostavio je na mene toliko snažan utisak da sam odustao od čekanja da uđem u prostor Svetog groba. U vreme ovogodišnjeg Uskrsa, vojska je zatvorila prilaz hrišćanskim hodočasnicima u hram, a po objavljenom svedočenju jednog grčkog pravoslavnog arhibiskupa, tokom najvećeg hrišćanskog praznika Stari grad u Jerusalimu pretvoren je u vojnu zonu, gde su naoružani vojnici napali vernike na neviđeno brutalan način. I ovaj slučaj pokazuje da smo "upali u glib" ere u kojoj više ništa nije sveto, pa ni sam Hristov grob, simbol hrišćanstva koji je danas uvučen u mračnu spiralu osvajanja opskurnih ciljeva politike hibridnog rata.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
Ne priznaju tzv. Kosovo, sad napadaju SAD! Druga najveća država EU: "Napad na Iran je neopravdan! Šta je sa Gazom i Izraelom?"
"OBEZGLAVILI su strašan režim koji ugnjetava svoje društvo, to je istina, ali su potkopali međunarodno pravo i doveli do nevinih žrtava."
02. 03. 2026. u 13:38
SAZNALA DIJAGNOZU: Oglasila se Jelena Tomašević - otkrila šta su joj lekari rekli nakon što se srušila na bini
PEVAČICA se oglasila na Instagramu i otkrila kako se oseća.
03. 03. 2026. u 07:45
CEO SVET U ŠOKU! Evo šta su uradile fudbalerke Irana na prvoj međunarodnoj utakmici otkako su Amerika i Izrael napali njihovu zemlju (VIDEO)
Dok traje napad na Iran, koji su započeli SAD i Izrael, ali i odgovor Irana u vidu napada na susedne zemlje koje pomažu tu agresiju, i sport i te kako oseća posledice novonastale situacije. Rat je, kako i ne bi... Ali, malo ko je očekivao ono što su uradile iranske fudbalerke.
03. 03. 2026. u 15:54
SRUŠIO SE KROV AMERIČKE AMBASADE: Prostorije ispunjene dimom
NAPAD dronom na ambasadu SAD u Rijadu rezultirao je urušavanjem dela krova glavne kancelarijske zgrade i dimom koji je ispunio prostorije, objavio je Vašington post, pozivajući se na saopštenje Stejt departmenta.
03. 03. 2026. u 16:54
PUTIN POTEGAO VEZE U IRANU: Evo šta pokušava da uradi u ratu na Bliskom istoku - oglasio se Kremlj
VLADIMIR Putin je izrazio saučešće porodici iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u poruci predsedniku Masudu Pezeškijanu tokom vikenda, ali Kremlj nije objavio nikakve informacije o daljim kontaktima sa visokim iranskim zvaničnicima od početka napada u subotu.
03. 03. 2026. u 13:35
"Lažljivac Tramp!"
"NE MOŽE biti sumnje u naše protivljenje ratu koji je sam izabrao Donald Tramp, a Kongres mora da koristi sve raspoložive mehanizme da ga spreči da nas dublje uvuče u ovaj sukob."
02. 03. 2026. u 07:20
SVE GORI NA BLISKOM ISTOKU: Sirene zavijaju širom Izraela, počeo novi napad; Iran silovito udara po američkim bazama (FOTO/VIDEO)
DRUGI dan rata na Bliskom istoku, pratite sa nama dešavanja uživo.
01. 03. 2026. u 07:31 >> 22:56
OTKRIVENO KAKO JE UBIJEN HAMNEI: Jedna greška ga koštala života, Tramp imao neočekivanog saveznika
SKRIVEN duboko u svom bunkeru, Ali Hamenei nije očekivao drzak dnevni napad u samom srcu svoje moći.
01. 03. 2026. u 19:16
PLANETA U STRAHU: Spisak 11 najsigurnijih zemalja u slučaju Trećeg svetskog rata
NAKON što su američko-izraelski napadi na Iran doveli do odmazde širom Bliskog istoka, rastu strahovi od eskalacije koja bi mogla da preraste u treći svetski rat. Tu su još i aktualni rat između Ukrajine i Rusije, sukobi u pojasu Gaze, kao i stalna pretnja kineske invazije na Tajvan.
03. 03. 2026. u 20:21
Najnovije iz rubrike
BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE OD 13. MARTA DO 8. APRILA: Predstave iz 11 zemalja na scenama u Beogradu, Novom Sadu i Subotici
POD sloganom „Budi igra koju želiš da vidiš“, 23. Beogradski festival igre (BFI) predstaviće publici ukupno 15 vrhunskih igračkih kompanija koje nam dolaze iz 11 zemalja, saopšteno je na konferenciji za novinare u Pokrajinskoj vladi povodom manifestacije koja će biti održana od 13. marta do 8. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.
03. 03. 2026. u 15:22
EKSKLUZIVNO 8. MARTA: "Couture" - Novi film sa Anđelinom DŽoli u glavnoj ulozi, od 12. marta u svim bioskopima
Na Dan žana, 8. marta, u bioskopima će se eksluzivno prikazati film "Couture", rediteljke i scenaristkinje Alis Vinokur, sa Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi, čija se priča odnosi na žensku snagu i time simbolično poklapa sa proslavom dana koji teži da naglasi jednakost prava polova.
03. 03. 2026. u 14:00
SEĆANJE PRE NEGO ŠTO POSTANE BOL: Crteži i radovi na papiru Aleksandre Kokotović u galeriji "Haos"
POSLE izložbe skulptura održane nedavno u Kući legata, Aleksandra Kokotović pred beogradsku likovnu publiku iznosi crteže i druge radove na papiru, poput kolaža i slika, ali i crtačke intervencije na platnu, i to na izložbi koja se otvara 3. matra, od 20 časova biti otvorena u Galeriji "Haos".
03. 03. 2026. u 13:50
FILMU DAVAO MORALNU HRABROST: Vek rođenja velikog Andžeja Vajde Poljski institut u Beogradu obeležiće retrospektivom u Kinoteci
NA dan kada se pre sto godina rodio jedan od najvećih poljskih i svetskih filmskih stvaralaca Andžej Vajda (1926- 2016), u petak, 6. marta, na svečanoj ceremoniji u Poljskoj, biće dodeljena nagrada sa njegovim imenom, a u Beogradu, u Jugoslovenskoj kinoteci otpočeće retrospektiva značajnijih dela.
03. 03. 2026. u 13:31
ZAVEŠTALA SLIKE SVOJOJ NACIJI: Predavanjem o Katarini Ivanović u SANU započinje ciklus "Srpske umetnice 19. i 20. veka (Doba utemeljenja)"
NOVI ciklus predavanja "Srpske umetnice 19. i 20. veka (Doba utemeljenja)", u Svečanoj sali SANU, u utorak, 3. marta u podne, otpočeće dr Snežana Mišić, koja će podsetiti na Katarinu Ivanović (Vesprim, 1811 - Stoni Beograd, 1882), prvu srpsku slikarku i prvu ženu člana Srpskog učenog društva.
02. 03. 2026. u 16:05
Komentari (0)