POGLED ISKOSA: Crno-beli rituali Dinićeve
ERUDITA, poznavalac egzaktnih nauka i kolekcionar dr Simon Dragović govorio je da slika nije ništa više nego zbir dejstava fizičkih i hemijskih procesa.
Fotografija se u tom smislu još više može vrednovati na osnovu naučno-tehničkih principa. Velikim delom se zasniva i na građi ljudskog oka koje može da se angažuje "mikroskopski", kao i "teleskopski". Dragan Jovanović Danilov piše da je jedan učenjak našao u Egiptu nekog Arapina koji je golim okom video one zvezde koje običan čovek ne može videti bez teleskopa. Prosečnom posmatraču se boje, forme i pokreti na udaljenosti 800-1.000 metara slivaju, mešaju u nerazlučivu masu bez detalja, na čemu se zasniva praksa kamuflaže i uniformi. Afrički orlovi lešinari mogu da se uzdignu na visinu od desetak kilometara jer i odatle vide truplo životinje, a imaju širok pregled teritorije. Tu vidnu oštrinu ne bi mogli da postignu da imaju kao psi crno-beli vid, kako je nauka eksperimentima utvrdila. Na crno-beloj slici i takvom viđenju prostora nema jakih kontrasta boja koje životinji i čoveku omogućuju da razazna forme i locira objekte i kretanje i na većoj udaljenosti. Zato se psi više oslanjaju na njuh i sluh.
Tu stižemo do fotografije. Očigledno je da crno-bela fotografija pruža neuporedivo manje informacija od kolor fotografije, što se još bolje uočava sa televizijom i filmom. Zato je ona u svetu umetnosti srodna crtežu i grafici, originalno monohromnim i tonskim umetnostima. Nešto je drugo, međutim, važnije. Niko nikada neće valjano objasniti kako taj umetnički fenomen sa neuporedivo manje informacija, vizuelno skromniji i inferiorniji, dakle, manjih mogućnosti, po opštem, većinskom mišljenju fotografa, publike i teoretičara, pojavom i izražajno nadjačava koloristička rešenja. To se u svetu umetnosti dogodilo samo sa crno-belom fotografijom jer crtež i grafika nemaju ekspresivnu vrednost slike, snagu doživljaja koji ona nudi i često su samo priprema za nju. Možda tu neobjašnjivu pojavnost koja izvire iz povezanosti sa prvobitnim, magičnim fotografijama, možemo proširiti i na druge fenomene. Pored bezbrojnih naučnih, teorijskih i kritičarskih priloga, nikada se nismo primakli dubinskom, ontološkom rastumačenju velikih stilskih formacija. Nikada pouzdano i do kraja nije objašnjeno šta bi u osnovi bili realizam, apstrakcija, ekspresionizam, fantastika i sl. Tako su nerazlučive i tajne crno-belog papirnatog sveta.
Naveli smo, čini nam se, glavne razloge, bez namere da ih iscrpemo, zašto se Milica Dinić bavi isključivo crno-belom fotografijom, kao jedna od uspešnih mlađih umetnica čija se izložba održava u Hotelu Radisson Old Mill do kraja meseca. Ona radi sa svetlom, toplim, iskričavim, dramatičnim ili pokretnim, za koje je još Rembrant znao, a koje kao da ulazi i izlazi iz slike. Milica Dinić je majstor svetlosti i senke, i to tamo gde se one najbolje vide - na crno-belim snimcima.
BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta
ZAHAROVA BRUTALNO ODGOVORILA ANALENI BERBOK: Šta je sa američkim vojnim bazama u Nemačkoj?
ZVANIČNA predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odgovorila je na izjavu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok o ruskim bazama u Siriji, podsetivši je na američke vojne baze u Nemačkoj.
03. 01. 2025. u 19:49
BIĆE PUNO SNEGA, ČAK I U BEOGRADU: Meteorolog dao prognozu za praznike, pa otkrio kakvo će biti leto i sve iznenadio
GOST jutarnjeg programa "Novosti" bio je meteorolog Ivan Ristić koji je govorio o tome kakvo nas vreme očekuje posle praznika, ali i tokom leta i cele godine.
03. 01. 2025. u 20:35
KAKO DANAS IZGLEDA TITOV SIN: U penziju otišao kao hrvatski diplomata, živi van očiju javnosti, a ćerka je njegovo najveće bogatstvo (FOTO)
ALEKSANDAR Mišo Broz, sin Josipa Broza Tita, nakon završetka svoje uspešne diplomatske karijere proveo je poslednjih deset godina uglavnom daleko od očiju javnosti.
02. 01. 2025. u 17:07
Komentari (0)