„U DUŠI ZAŽUBORILA STARA ČARŠIJA“: Lice Leskovca kakvo nije bilo poznato mnogima u regionu

Gazda Mita, jedan od likova u seriji „Bilo jednom u Srbiji“ koga tumači Predrag Miki Manojlović, kaže da je Leskovac „sav na ćoše“, zbog čega nije bilo izvesno kako će takva sredina prihvatiti priču o sebi, svojim naravima, govoru, mentalitetu…To kako će ljudi u Leskovcu reagovati na ovaj projekat, koji donosi priču o gradu u kojem je rođen, bila je enigma i za autora i producenta Zvonimira Šimuneca, a sada, kada je sve gotovo, sa nama je podelio zadovoljstvo činjenicom kako se serija „primila“ tamo gde je „rođena“.

foto: arhiva LeFilm

- Prema odjecima koji stižu do mene, stičem utisak da je taj „ćoškasti faktor“ prihvatio našu priču baš na način koji sam očekivao. Film i serija su nepovratno promenili sliku o Leskovcu. Otkrili su jedno lice našeg grada koje nije bilo poznato regionu. Verujem da će budućnost pokazati koliko je to dragoceno za Leskovac – ističe Šimunec dok sumira utiske nakon što je serija, tokom septembra, emitovana na RTS-u.

Podaci kojima raspolaže govore o tome da je bila najgledaniji igrani program na svim televizijama tokom emitovanja. Seriju „Bilo jednom u Srbiji“ gledalo je, uključujući i reprize, više od osam miliona ljudi što svedoči o tome da je izvanredno primljena od strane, kako se to kaže, televizijskog auditorijuma.

Šimunec naglašava je „zatrpan“ porukama koje mu stižu iz rodnog grada, ali i od Leskovčana koje je život odveo u druge zemlje i gradove. U njima je „podgrejao“ setu na mesto u kome su rođeni i ponos na sredinu u kojoj su rasli i izrasli u ostvarene ljude.

- Prava aroma epohe, sve je pogođeno, svaki kadar diše kako treba...u očima, nosu, u duši mi je zažuborio stari Leskovac... – komentariše jedan od Leskovčana.

Foto: фото: архива ЛеФилм

POGLEDAJ GALERIJU

Serija je svojevrsni omaž velikom broju ljudi koji su, u periodu između dva rata, doprineli da Leskovac od turske kasabe postane moderan evropski grad. Mnogo godina posle toga Rade Jović je proročki napisao: „Naša čaršija na malečku stoličku sedi, al u golemo nebo gleda“. Ove stihove je često govorio na pesničkim večerima uz za Leskovčane specifičan komentar „...dobro će bude ako od sve što sam napisao ostane ovoj.“ I baš ovim Jovićevim stihovima završava se serija o njegovim nekadašnjim sugrađanima koje je, sa tako malo reči, nepogrešivo opisao.

- Od sve ostade golemo nebo i malečka stolička. Golemo nebo je za svi, a malečka stolička si je samo naša. Pozdrav iz zavičaj – još jedan je od komentara koji je uz pomoć moderne tehnologije stigao do Zvonimira Šimuneca.

On nas podseća na ranije razgovore kada je u više navrata isticao da veliki ljudi iz Leskovca od pre jednog veka nisu smeli da potonu u zaborav. Okončana je njegova višegodišnja preokupacija, pa je time veće i zadovoljstvo zbog činjenice da je ostvario ono u šta su mnogi sumnjali, čak i javno.

- Na to neću da se obazirem, jer nemam vremena da menjam oblik onom čuvenom „ćošetu“. Sada imamo materijal koji će moći da se gleda narednih decenija i da služi kao svedočanstvo da se u našem gradu dogodilo malo čudo čiji su akteri bili neki vredni, časni i ljudi dostojni poštovanja – zaključuje naš sagovornik.

MONOGRAFIJA I IZLOŽBA

Igrani film i serija samo su deo mnogo šireg projekta koji je Šimunec, kao idejni tvorac, započeo monografijom i izložbom „Zlatno doba Leskovca“. Ovaj multimedijalni projekat je ostvarenje sna za čoveka koji je pre više od 40 godina napustio rodni grad, ali nikada nije prestao da bude Leskovčanin.

„ETE, I TOJ MU BEŠE...“

Kraj serije samo nagoveštava kako se sa privrednim razvojem Leskovac menjao iz korena. Od oblačenja ljudi do promena u svakom segmentu života. To mu je omogućila njegova ekonomska moć prekinuta ratom i savezničkim bombardovanjem grada. U eventualnom nastavku serije Šimunec bi mogao još mnogo toga da kaže, ali trenutno to ne želi da komentariše. Da takvih očekivanja ipak ima ilustruje jedan od komentara: „Ete, i toj mu beše...Dođe kraj...ili neki novi početak“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije