MIONA MARKOVIĆ ZA „NOVOSTI“: Volim da me život iznenađuje

NA Velikoj sceni Narodnog pozorišta veliki i nesvakidašnji poduhvat: roman-poema Milene Marković "Deca" (koji joj je ove godine doneo "Ninovu" nagradu) premijerno je sinoć bio na repertoaru kao autorski projekat Irene Popović Dragović.

Foto N. Skenderija

Poznata kompozitorka osmislila je emotivnu ispovest kao operu u sedamnaest pesama, a u velikom ansamblu nacionalnog teatra je i mlada glumica Miona Marković. Za nju je, izvesno, umetnički zadatak dvostruko inspirativan. Doneo joj je prvu ulogu u Narodnom pozorištu, ali i priliku da "ispovedi" jednu sasvim ličnu priču, poteklu iz najbližeg porodičnog okruženja i pera njene tetke.

- Do sada mi je najveća i najteža uloga bila Ana Petrovna u "Ivanovu", na sceni teatra u Bijeljini. Ipak, ovo je moj najveći pozorišni izazov - kaže na početku razgovora Miona Marković. - Doskora smo se "borili" kako predstavu da definišemo. Reč je, svakako, o modernoj postoperi. Nikada nešto slično kod nas nije rađeno. Kada se uzme u obzir i da je predložak savremeni roman-poema, već to podrazumeva poigravanje sa formom. Tako je i sa samom predstavom. Inače, nema pojedinačnih uloga, svi glumci igraju jedan lik. Teško da bi mogla da se uradi dramska predstava na taj tekst. Čitav je to život Milenin: od prvog sećanja do dana današnjeg.

* Predstava je zahtevala i sasvim drugačiji način rada?

- Na početku smo morali da savladamo i note, neke stvari smo radili prvi put. Nisam učila tekst kao libreto, već kao pesme. Dramaturg Kokanov napravio je veoma dobar "štrih", ništa nismo menjali u tekstu. Podelio je "Decu" u tri čina, kao i karaktere. Počinjemo predstavu kao jedan lik, a potom se tematski i emotivno odvajaju stvari. Iz tog jednog lika pretvaramo se u ćerke, majke, braću i očeve. Ja sam u toj podeli - ćerka.

* Svaki član porodice nosi neku emociju. Koju od njih vi iznosite na scenu?

- I to je pomalo čudno, ne tumačim lik već karakter. Nas pet igramo buntovne ćerke, sve su se na neki način prepoznale... Irena je kao i Milena, veoma intuitivna. Niko ne bi umeo bolje na Milenine reči da napiše muziku. Mislim da su savršen spoj i da su "Deca" kruna njihove saradnje. Što se tiče mog ličnog odnosa, osećam i privilegiju i iskušenje. Privilegija je i za Milenu što joj se delo izvodi na takav način, za vreme života. A verujem i da na celoj planeti retko koja glumica dobija priliku da učestvuje u predstavi u kojoj igra sebi bliske ljude. Ne igramo likove, igramo Milenu, a ona je moja tetka... S druge strane je iskušenje jer mi je, kao uostalom i svima, ovo strašno emotivno. Njene reči seku utrobu. Baš ti krvari dok čitaš roman, muzika je to još pojačala. Zato nam je veoma teško da u predstavi kontrolišemo emocije. Ja sam, inače, nekoliko puta pročitala roman, na neka mesta se vraćala. Određene rečenice pak pročitaš samo jednom, dok ih tokom izvođenja otpevamo šest-sedam puta. A kad nekoliko puta ponovite "deca me nisu volela", to dobije posebnu i dubinu i težinu. U knjizi nastaviš da čitaš, ovde te iznova tera da ih ponovo slušaš...

Foto N. Skenderija

* Vaš odnos sa Milenom i tekstom, izvesno, bio je posebno ličan?

- Postoje pesme u kojima nam se svima stravično plače. Meni posebno, kad zamislim svoju porodicu. Jer, ja znam većinu likova, gotovo sve koje ona pominje. Ili sam čula priče o njima, ili ih poznajem. Uvek me je zanimalo kako ljudi koji nisu deo familije "čitaju" roman. Ja vidim ta lica, moju babu, dedu, tatu. Mislim da mi je zbog toga pojačana neka vrsta samokontrole. Moram da izdržim u nekim pesmama da ne vidim bukvalno lik mog brata, već da se ponašam "profesionalno". To jeste iskušenje. Ništa slično do sada nisam doživela... Glumci vole da "jure" suze na početku karijere, veruju da je bitno da plaču. Ovde je obrnuto, ne smeš da dozvoliš da se "raspadneš". Predstava je izuzetno katarzična, od početka do kraja.

* Da li će svi članovi porodice biti na premijeri?

- Hoće, osim Milene. Mislim da ima tremu. Gledala je probe, a ostali će biti na premijeri. Moj brat je prisustvovao jednoj probi, pošto mora da otputuje u Kembridž. Veoma mu se dopala predstava, rekao je da je prava avangarda. Ne znam da li je ikada srpski roman rađen kao opera, već ta činjenica je kuriozitet. Sve je u "Deci" začudno i ono u što sam sigurna je da je izuzetno - emotivno. Ako se prepustiš, jednostavno te preplavi. A moraš da se prepustiš. Ne postoji druga opcija.

* Prepoznajete li sebe u određenoj vrsti teatra, žanru ili ulozi?

- Postoje neke stvari o kojima maštam, kao što su Hasanaginica ili Nataša Rostova. Poželela bih da igram i Klitemnestru. Ali, volim da me život iznenađuje. Mislim da on za mene ima mnogo bolje planove nego što bih sama zamislila. Do sada se tako i pokazalo: na početku svake godine napišem želje, šta bih volela da radim (ne samo u karijeri), a onda to pročitam na početku sledeće godine. I onda shvatim da od svega što sam ambiciozno poželela, sačekalo me nešto, zapravo, zanimljivije i bolje! Nešto što mi nije ni palo na pamet. Inače, verujem da dobar glumac treba da bude jednako dobar u svemu što radi: seriji, drami, mjuziklu, komediji. Volim raznovrsnost.

* Svaki glumac mora da bude i u dobroj formi. Vi već pet godina trenirate pol dens?

- Ne samo pol dens. Od prošle godine počela sam da se bavim i obručom u vazduhu, nekom vrstom akrobacije. Da, apsolutno, volim da plešem u vazduhu. Težak je sport, u Srbiji postoji već deset godina. Kada sam ja počela, bilo je još neobično, sad je uveliko popularno. To je vrsta sportske gimnastike u kojoj šipka nije horizontalna već vertikalna. Izuzetno je teško, da bi izgledalo dobro. Ceo život bavim se telom i scenskim pokretom. Ja i glumački razmišljam "iz" tela. Inače, u ovoj predstavi imam solo numeru, izuzetno plesnu, u kojoj koristim pol dens elemente. Ples je, uostalom, vrlo erotičan. U početku sam se pravdala da je to sport, ali sada kažem da svaka žena ima pravo da istražuje svoju seksualnost na milion načina. Veoma je lepo kad uživaš u svom telu i kad misliš da je to erotično, nema ničeg lošeg u tome. A koliko je teško, ljudi shvataju posle prvog treninga. To je, pre svega, bolan sport. U modricama si dok se ne izveštiš i navikneš.

Foto N. Skenderija

"VERA" I "AZBUKA"

KRAJEM oktobra počinje snimanje druge sezone serije "Azbuka našeg života", a "Vera" je već snimljena. Biće istoimeni i film i serija. Film izlazi 9. novembra: reč je o istorijskoj ličnosti, Veri Pešić iz Leskovca, koja je radila kao dvostruki špijun tokom Drugog svetskog rata. Izuzetno je dobar scenario, verujem da će biti savršeno ostvarenje. Igram Verinu drugaricu Kaću, komunistkinju, koja nije autentičan lik. Inače, u seriji ima dvadesetak stvarnih, istorijskih likova.

AUTORSKI TIM

U PREDSTAVI "Deca" igraju i Nela Mihailović, Suzana Lukić, Predrag Miletić, Vanja Milačić, Pavle Jerinić, Milena Đorđević, Bojana Stefanović, Bojana Bambić, Dragana Varagić, Aleksandar Vučković, Teodora Sparavalo, Jelena Blagojević, Vladan Matović. Pevači su Tamara Mitrović, Iskra Sretović i Marko Kostić.

Dramaturg je Dimitrije Kokanov, muzički dramaturg Jelena Novak, koreograf Igor Koruga, scenograf Miraš Vuksanović, kostimograf Selena Orb, a za scenski govor bila je zadužena Ljiljana Mrkić Popović.

BONUS VIDEO - SEĆANjE: Pavle Vujisić nije završio glumu, ali mnogima je mogao da bude profesor

Preporučujemo

Kultura

0 0

REDAK KNjIŽEVNI DAR: Predstavljena poslednja dva toma sabranih dela Grozdane Olujić

09. 09. 2022. u 13:11

Kultura

0 1

EVROPA NEMA MUDROSTI: Velika je greška Ruse smatrati neprijateljima

09. 09. 2022. u 11:23

Panorama

0 0

DA LI STE KULTURNI: Prema Čehovu, kulturne ljude krasi sledećih osam osobina

08. 10. 2022. u 17:58

Panorama

0 0

PRESELILA SE U AFRIKU ZBOG 30 GODINA MLAĐEG Posle venčanja, žive u kući od blata: "Gradimo našu kolibu"

08. 10. 2022. u 14:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije