REDITELJ LORDAN ZAFRANOVIĆ: "Zlatni rez" je film o zlu koje nam se ne sme ponoviti

SVE četiri decenije rediteljskog staža i umeća kao i istraživanja Jasenovca kao fenomena zla, Lordan Zafranović ukadriraće u svoj najnoviji film "Zlatni rez 42" (Deca Kozare) za koji kaže da će biti njegov završni udarac na temu zlodela u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Foto: N. Karlić

Pošto je ekipa ovog filma u okolini Stare planine i u blizini Gradiške, kraj Save, odradila dva snimateljska dana, nova klapa ostvarenja po adaptiranom scenariju Arsena Diklića, "pašće" na proleće, krajem aprila, najverovatnije u jednom vojvođanskom gradu koji će pomalo "glumiti" Zagreb.

Reditelj, čuven po ratnoj trilogiji - "Okupacija u 26 slika", "Pad Italije" i "Večernja zvona", kao i dokumentarcima "Krv i pepeo Jasenovca" i "Testament (Zalazak stoljeća)", već decenijama živi na relaciji Zagreb-Prag-Beograd, a ovih dana navratio je u Novi Sad da vidi stare prijatelje i primi nagradu "Bela golubica" Udruženja Tesla global forum u okviru trećeg Međunarodnog filmskog festivala "Dan pobede - filmske priče o osvajanju slobode."

Koliko će se film o strašnoj sudbini desetina hiljada dece iz Potkozarja koja su tokom Drugog svetskog rata odvedena u logore smrti NDH, razlikovati od vaših dosadašnjih ostvarenja?

- Zovem ga sveti film i on će i formalno biti drugačiji od svih mojih dosadašnjih filmova. On se izdiže iz dokumenta na kojem je konstruisan. Neće biti tako puno krvi ali će iznutra sve da buja od užasa koji se ne može zaustaviti. Na kraju, u finalu imaću veliku scenu spajanja nespojivog. Želim da mi ljudi izađu iz bioskopa sa olakšanjem zbog spoznaje da ipak postoji nada da nam se takvo zlo nikada više ne ponovi.

Zanimljivo je da vas je migrantska kriza zapravo podsetila da ste nekada pokušavali da uradite film "Deca Kozare"?

- Kada sam video ono mrtvo dete - izbeglicu koga je more izbacilo na plažu negde u Italiji, setio sam se da sam nekada pripremao film u kojem su deca bila žrtve ratova i užasa. Tada sam odlučio da se vratim toj temi. Našao sam scenario pisan krajem osamdesetih sa velikim piscem Arsenom Diklićem i pošto sam ga ponovo pročitao, učinilo mi se da bi to zapravo mogao da bude vrlo savremen film.

"Okupacija u 26 slika" / Foto: Kinoteka

Naslov "Zlatni rez" asocira na Leonardovu studiju idealnih čovekovih proporcija. Šta pukne u umu tog "idealnog" čoveka pa on osmisli 57 načina za ubijanje nedužnih ljudi, svojih komšija, drugačije nacije i vere?

- Upravo to mi radimo u ovom filmu - analiziramo tog idealnog čoveka, istražujemo do koje mere on može da napravi takav ponižavajući užas. Ponavljam, ovo je sveta tema i svima koji sa mnom sarađuju kažem da je to sveti film te da zaborave sve drugo i svu svoju energiju ulože u  njega jer nije namenjen samo današnjoj nego i budućoj publici. Želim da to bude film upozorenja.

Ali, ovo je i vreme revizionista koji bez imalo stida krivotvore istoriju upravo za buduće generacije, pa bi se moglo dogoditi da od njihovih prelakiranih knjiga narednim naraštajima pouzdanije svedočanstvo budu vaši filmovi?

- Nadam se da će tako biti, samo pod uslovom da ti filmovi budu prikazivani široj publici. Svojevremeno sam radio dokumentarni film "Testament" povodom suđenja Andriji Artukoviću (bivši ministar u ustaškoj vladi NDH koji je potpisao brojne rasne zakone protiv Srba, Jevreja i Roma i bio je odgovoran za niz koncentracionih logora prim.aut). Do danas, osim na nekim mojim retrospektivama, nije prikazan javno u Hrvatskoj mada je ondašnja RTV Zagreb bila koproducent tog filma.

"Pad Italije"/ Foto: Kinoteka

Da li je tačno da ste intervenisali kod dva hrvatska predsednika da se film prikaže?

- U nekoliko navrata sam intervenisao kada su na stadionima bili oni incidenti dizanja ruku u znak fašizma. Ti mladi ljudi nemaju pojma šta je NDH. Razgovarao sam sa predsednikom Josipovićem, kasnije i sa Milanovićem. Mislim da su pokušavali, ali da nije prošlo. A film je u prvom redu namenjen Hrvatskoj. Tog balasta zločina NDH, hrvatski narod i država neće se osloboditi sve dok ne shvate da u prvom redu šteti Hrvatskoj to što se ta strašna istina prećutkuje ili ne izgovara do kraja.

Nije li i "Okupacija u 26 slika" uprkos Zlatnoj areni u Puli 1978. i nominaciji za Zlatnu palmu u Kanu, na državnoj televiziji Hrvatske prikazana tek 2014. godine i to u poodmaklom noćnom terminu?

- Ja ne razumem tu vrstu cenzure jer smatram da ako analizirate vlastitog oca, familiju i u njima pronađete iskrice za kritiku a ne pravite se da ih ne vidite, već na njih upozoravate, onda tu nije posredi mržnja već velika ljubav. Ja sam sa svoja dva, tri filma skinuo tu košulju i osećam se dobro zbog toga. Zaista nije ljudski da se zlo veliča. Kada sam ulazio u analizu nekih dokumenata iz vremena NDH bilo me je sramota što sam ljudsko biće, jer to što čovek radi čoveku je ponižavajuće do te mere da sam hteo da glavom bez obzira pobegnem od te teme ali nisam mogao.

Jeste li zaista čvrsti u nameri da ovim filmom definitivno zatvorite temu o NDH?

Kojim temama ćete posvetiti svoje buduće filmove?

- Posle ovog filma razmišljam da radim tragikomediju "Karuzo" o jednom uličnom pevaču u Splitu. To je meni vrlo blisko jer to je epizoda iz mog detinjstva. Mogla bi to da bude eksplozija jedne tragikomedije kojoj bi se smejalo i plakalo u isto vreme jer splitski humor je prepoznatljiv ali i vrlo surov.

Foto: N. Karlić

Knjiga o pet života

Mogu li svi vaši filmovi da stanu u jednu knjigu, onu koju pišete u osami svog zagrebačkog stana?

- Mislim da će knjiga biti zanimljivija nego sami filmovi. Često mi se dešavalo da je drama iza kamere u samoj ekipi jača od one pred kamerom. Mislim da će biti objavljena sledeće godine,već sam pri kraju, ali to traje i izgleda kao da opisujem pet života a ne jedan.

Ne žalim za Oskarom

Žalite li danas što po cenu Oskara niste pristali da skratite scenu užasa u dubrovačkom autobusu u "Okupaciji u 26 slika ?

- Iz "Jadran filma" stigla je vest da imamo idealne uslove da ozbiljno konkurišemo za Oskar samo da se ta scena sa 7.37 skrati na dva minuta jer će u protivnom ženski deo Akademije zbog mučnine izaći sa projekcije. Srećom smo i ja i Kovač čvrsto rekli ne. Zaista, deo žena iz Akademije jeste napustio projekciju i ostali smo bez Oskara iako smo imali idealne uslove - film je bio kvalitetan, Karl Malden, naš čovek poreklom iz Hercegovine, bio je predsednik Akademije, a tu je bio i Den Tana koji je poznavao celu Akademiju. Ne kajem se jer moja deviza bila je da ne slušam nikog u životu. Nisam slušao ponekad čak ni samog sebe.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Kultura

0 0

JEZGRO NEIZRECIVOG: Navršava se 100 godina od rođenja nobelovca Žozea Saramaga

15. 11. 2022. u 10:13

Kultura

0 0

ZAŠTITA ZA VINČANSKO BLAGO: Dubravka Đukanović, direktorka RZZSK, o zaustavljanju klizišta na Belom brdu, divljoj gradnji, arheoparku

15. 11. 2022. u 10:55

Panorama

0 0

NISU ZA BRAK: Pet znakova koji se najčešće razvode

11. 11. 2022. u 08:14

Dr Novosti

0 0

DA LI JE SLANINA ZDRAVA? Šta sadrži, da li goji i koliko smemo da je jedemo

11. 11. 2022. u 10:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije