NEUMORNO JE VARAO SMRT: U Beogradu je preminuo Puriša Đorđević (98), znameniti i neponovljivi filmski reditelj

ODAVNO noseći titulu najstarijeg, verovatno u svetskim okvirima, aktivnog filmskog reditelja, Puriša nam je Đorđević, koji je juče minuo svetom, stalno iznova pokazivao da mu je kršteno, javnosti gotovo nepoznato ime - Mladomir, poput kakvog pečata garantovalo večno mlad duh.

Foto P. Mitić

Umeo je da prokomentariše kako se smrt, istina, pobediti ne može, ali tvrdio je i da je tu neumoljivu posetiteljku kadikad moguće nakratko prevariti, zbuniti kakvom "neponovljivom ludošću". A toga mu nikad nije manjkalo, te neponovljivosti pre svega.

Rođen pre bezmalo jednog stoleća, na Đurđevdan 1924, živeći, kako je voleo da kaže, u šest različitih država pritom se ne maknuvši iz Srbije, Đorđević je gotovo tri četvrtine veka, 74 godine, posvetio onome što je voleo iznad svega - umetnosti. Onoj sedmoj.

Igrao je Puriša i fudbal, još kao mladić u poratnom rodnom Čačku, bio je novinar, urednik, nastupio i kao glumac, ispisao celo tuce knjiga... Usput je voleo život, kafanu, žene, ispunivši svaku stranicu svog životnog romana sadržajem. Neponovljivim. Iz ove perspektive i iz ovog veka, kratak brak sa velikom Milenom Dravić, s početka šezdesetih godina, postaje tek crtica smeštena u prolog tog romana - iako mu je, i pored potonjeg d(r)ugog braka iz kog je dobio i kći, Milena ostala i muza i večno najveća ljubav. Voleo je to da govori, taj čovek čija je svaka izjava bila jednako jedinstvena kao i on sam.

- Simbol našeg naraštaja svakako bi bila Golgota, i Puriša ju je i te kako prošao: i rat, i zarobljeništvo i kandidaturu za streljanje - veli Đorđe Kadijević.

- Jedini je bio stariji od mene, i sad sam očito ja na redu, postao sam najstariji filmski reditelj.

"Devojka", Foto IMDb

"San", Foto IMDb

"Jutro", Foto IMDb

Kadijević ističe da ga nestanak čoveka kakav je bio Đorđević ostavlja u najdubljem zaprepašćenju - što otkriva izvesnu negaciju smrti kad su takvi ljudi u pitanju, i donekle potvrđuje onu Purišinu tvrdnju da je smrt neki put moguće zavarati:

- I on, zaista, nikad i neće umreti, njegovo telo možda jeste ali zračenje njegovog duha i svega što nam je ostavio ostaje zauvek. Neobično darovit čovek, bio je posve svoj, čas preterano ozbiljan, čas vrlo duhovit, nekomunikativan u smislu da nije voleo da priča sa svakim, ali ja sam imao tu privilegiju još od sedenja za istim stolovima u Puli... Voleo je život i trudio se da predupredi svaku slučajnu okolnost koja bi ga mogla koštati, ali koštala ga je ljudska sudbina.

Sećajući se svih Purišinih priča, revoltiran zbog fatalnosti i konačnosti te ljudske sudbine, Đorđe Kadijević naglašava da se kako u njegovim, tako i u Đorđevićevim filmovima, neretko oseća neminovnost smrti, i dodaje:

- Proveo je dug, ispunjen i srećan život, radeći sa uspehom ono što želi i voli, i baveći se najčasnijom profesijom - umetnošću, uspeo da pobedi prolaznost vremena, pa i samu tu smrt. Umro je u fizičkom smislu, ali u onom dubljem, Puriša će uvek postojati. Ipak, mnogo će nedostajati kao jedinstvena pojava, i siguran sam da ću sam još dugo osećati neku neobjašnjivu prazninu, nedostatak, zbog toga.

Đorđe Kadijević, Foto M. Anđela

Među neprebrojnim filmovima sa rediteljskim potpisom Mladomira Puriše Đorđevića, u tom ogromnom opusu koji osim kultne tetralogije ("Devojka", "San", "Jutro" i "Podne") sa statusom remek-dela, čini i pedesetak kratkih i pet televizijskih filmova, našlo se i dvadesetak onih biografskih. Poslednji, prošlog 29. novembra promovisani "Gospodin", za junaka ima našeg pesnika, akademika Matiju Bećkovića - koga je vest o odlasku čuvenog reditelja takođe zapanjila.

- Iako je imao te duboke godine, do kraja je imao i tu bistru glavu mladića - kaže Bećković.

- Ostao je do poslednjeg daha pun ideja i planova, žarko je i dugo želeo da snimi film po Džojsovom "Uliksu", a osim te velike želje imao je i snage i pameti da se upusti u takvu filmsku avanturu u kakvu se ne bi upuštali ni mnogi stvaraoci u punoj snazi i jeku mladosti. Koliko znam, to je snimanje već bio i započeo, da bi mu potom obustavili finansiranje. Verujem da su ga time i uvredili, možda i "pokosili"...

Sa Batom Živojinovićem i Veljkom Bulajićem, Foto Dokumantacija Borba

Puriša i Ljubiša Samardžić, Foto M. Anđela

Pretakanje remek-dela "Uliks" u filmsku priču jeste ostala velika a neostvarena želja Puriše Đorđevića, koji je nedavno u film pretočio i kultno delo na našem jeziku, "Usta puna zemlje" Branimira Šćepanovića. Ispunjenih do kraja ili ne, želja i planova mu nikad nije manjkalo, baš kao ni ljubavi prema životu, i filmu - od tog života često većem, niti nepresušne energije. Ipak, ponestalo mu je vremena, te ova "džojsovska" stavka, uz još neke često pominjane planove, ostaje izostavljena iz njegove filmografije i biografije. Što, ni u kom slučaju, ovu filmografiju i biografiju ne čini ništa manje grandioznima - a životni roman, ili film, Purišin ostaje neponovljiv i uzbudljiv kao malo čiji.

Kako to kaže naš filmski znalac Božidar Zečević:

- Između završetka snimanja i početka montaže prošao je ceo jedan veliki filmski vek, stalna groznica i neizvesnost u otkrivanju života, koji je bio ispunjen kao malo čiji među umetnicima filma.

Sa Matijom Bećkovićem, Foto Z. Jovanović

Gojkovićeva: Blistav trag

POTPREDSEDNICA Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković uputila je telegram saučešća porodici Mladomira Puriše Đorđevića.

- Vest o smrti Puriše Đorđevića, jednog od istinskih velikana srpskog i jugoslovenskog filma, duboko je potresla ne samo poklonike njegovih filmova, već i sve ljubitelje umetnosti uopšte - navodi se u telegramu.

- Njegova dela, koja danas predstavljaju klasike i kultna ostvarenja, ostavila su blistav trag u istoriji srpske kinematografije i definisala okvire više žanrova. Đorđević nije bio prepoznatljiv samo po umetničkom i filmskom stvaralaštvu, već ćemo ga pamtiti i po srdačnosti i vedrini kojom je plenio.

Autorski univerzum

SA TUGOM i ponosom Festival autorskog filma oprostio se od velikana naše kinematografije, koji je svoje poslednje filmove premijerno prikazao upravo na ovom festivalu, među njima i dokumentarac "Gospodin", film "Mala moja iz Bosanske Krupe" posvećen Branku Ćopiću, te "Iščezla Albertina" prema motivima Prustovog romana.

- Junaci, jednako kao i filmske priče Puriše Đorđevića nedoljivo nas podsećaju na kubistička platna i crteže: svi oni imaju u isti mah po nekoliko lica i figura, prostiru se kroz nekoliko vremena, nose po nekoliko života u sebi... Tako kubistički protegnuti kroz različita vremena i simultane tačke u prostoru, Purišini likovi iz velike tetralogije o ratu i revoluciji postaju otvorene metafore za sebe: poetske figure neponovljivog autorskog univerzuma koje nam kazuju nešto bitno i o našem svetu i životu - zapisao je umetnički direktor FAF Srđan Vučinić o Đorđevićevoj poetici.

Preporučujemo

Kultura

0 0

NjEGOV TRAG JE OGROMAN I DUŽNI SMO DA GA PAMTIMO: Saučešće PPV i MSP Ivice Dačića povodom smrti Puriše Đorđevića

23. 11. 2022. u 17:40

Kultura

2 3

PREMINUO PURIŠA ĐORĐEVIĆ: Odlazak filmskog velikana

23. 11. 2022. u 14:48

Kultura

0 0

U IRANU JE FILM OZBILjNA STVAR! Mani Hagigi, reditelj

20. 11. 2022. u 13:45

Kultura

5 7

NEUNIŠTIVA VOLjA ZA ŽIVOTOM: Rada Đuričin, ekskluzivno za "Novosti", o oporavku posle teške bolesti (VIDEO)

18. 11. 2022. u 11:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije