Kultura

NESLUĆENI DOMETI ROMANESKNOG ŽANRA: Sto godina od smrti velikog francuskog pisca Marsela Prusta

Prošlog petka, 18. novembra, navršilo se sto godina otkako je, u pedeset prvoj godini, preminuo jedan od najvećih pisaca francuske i svetske književnosti Marsel Prust.

НЕСЛУЋЕНИ ДОМЕТИ РОМАНЕСКНОГ ЖАНРА: Сто година од смрти великог француског писца Марсела Пруста

Marsel Prust, Foto Wikipedia

Prustovo životno delo, višetomni roman "U traganju za izgubljenim vremenom", predstavlja jedan od najuspelijih izraza novog, modernističkog senzibiliteta, koji je početkom prošlog veka, obeležio književno i umetničko stvaralaštvo uopšte. Istovremeno, ono je i svedočanstvo o originalnom umetniku, kojem je pošlo za rukom da ukaže na nove, dotad nenaslućene mogućnosti romanesknog žanra. Već su prvi čitaoci Prustovog romana, među kojima je bio i naš Slobodan Jovanović, nepogrešivo prepoznali inovativnost njegove proze. U prikazu objavljenom u "Srpskom književnom glasniku", u februaru 1922, samo nekoliko meseci pre Prustove smrti, u trenuku kad Prustov roman još uvek nije bio ni objavljen ni napisan u celini (prva sveska "Traganje" štampana je 1913, a poslednja, nedovršena, 1927, pet godina posle Prustove smrti), Jovanović je, hvaleći Prustov stil i suptilnost njegovih psiholoških analiza, nazvao Prusta "jednim od prvih pripovedača novog vremena".

Jovanović je skrenuo pažnju na još jednu važnu osobinu Prustove umetnosti: iako nesumnjiv inovator, Prust nijednog trenutka nije napustio niti doveo u pitanje slavnu francusku književnu tradiciju. Naprotiv, neke od najuspelijih stranica "Traganja" mogu se razumeti kao omaž velikim francuskim piscima kojima se i on sam divio, Sen Simonu, Balzaku, Floberu. U priči o bolešljivom dečaku koji je zamalo protraćio život u efemernim društvenim zadovoljstvima, Prust, poput Balzaka, piše o snobizmu i društvenoj ambiciji, dovodeći u pitanje društvene motive pojedinca, instrumente socijalnog uspeha i autentičnost njegovog odnosa prema drugima.

Iako je još 1920. godine, za drugi tom svog romana, "U seni devojaka u cvetu", dobio Gonkurovu nagradu, pravi život "Traganja" u francuskoj kritici počeo je posle Drugog svetskog rata, kada je ono postalo - i ostalo - trajna inspiracija za različita tumačenja. Jugoslovenski čitaoci su prvi prevod "Traganja" dobili početkom pedesetih godina prošlog veka, od grupe hrvatskih autora, među kojima je bio i Tin Ujević; srpski prevod "Traganja", čiji je autor Živojin Živojnović, pojavio se 1983. godine. O Prustu su pisali i pisci - Žid, Beket, Nabokov, i književni kritičari, i istoričari, i biografi, a "prustologiju" su u novije vreme obogatila i interdisciplinarna istraživanja, na primer, proučavanje nehotičnog sećanja u okviru kognitivne psihologije, ili "queer Prusta" u studijama kulture. Danas, kad živa recepcija Prustovog dela traje već više od sto godina, postavlja se pitanje šta ono znači u našem vremenu i šta govori savremenom čitaocu. Prust je naš savremenik prvenstveno po pitanjima koja u svom delu postavlja: kakav je odnos umetnosti i života, kakva je uloga umetnosti u ljudskom životu, šta je to autentično proživljen život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

MEĐUNARODNI SALON ANTIRATNE KARIKATURE: Konkurs otvoren do 15. avgusta
Kultura

0 3

MEĐUNARODNI SALON ANTIRATNE KARIKATURE: Konkurs otvoren do 15. avgusta

Konkurs Međunarodnog bijenalnog salona antiratne karikature „KRAGUJEVAC 2025“ otvoren je do 15. avgusta. Međunarodni žiri od pet članova, kojim predsedava čuveni austrijski karikaturista Klaus Piter, odabraće radove za izlaganje i objavljivanje u Katalogu Salona i dodeliti nagrade. Izložba Salona biće otvorena 20. oktobra u okviru Oktobarskih svečanosti.

25. 07. 2025. u 16:41

BUDILNIK NARODNE SVESTI: Na 68. Festivalu festivala u Trebinju izložba Rodonačelnici srpskog teatra
Kultura

0 4

BUDILNIK NARODNE SVESTI: Na 68. Festivalu festivala u Trebinju izložba "Rodonačelnici srpskog teatra"

POZORIŠTE je kod sviju naroda bilo čuvar narodnog jezika,budilnik narodne svesti,narodnog ponosa i sviju narodnih vrlina; škola i utočište svega što je dobro,lepo i uzvišeno: jasna svedodžba probuđenog u narodnu duhovnog života; pouzdano merilo njegove sposobnosti za civilizaciju; živi znak potpune narodne samostalnosti i jemac narodne budućnosti i veličine.

24. 07. 2025. u 14:51

Politika
Tenis
Fudbal
ALARMANTNA VEST ZA HRVATSKU! Hrvati u panici: Srbi nam dišu za vratom!

"ALARMANTNA VEST ZA HRVATSKU!" Hrvati u panici: Srbi nam dišu za vratom!