POGLED ISKOSA: Metafizika Dolovačkog

Пише: Дејан Ђорић

25. 11. 2022. u 16:35

Galerija RTS najčešće predstavlja visoke domete srpskog slikarstva i vajarstva, u rasponu od međuratnih klasika do živih slikara srednje generacije.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Метафизика Доловачког

Vasa Dolovački, Slutnja, 2018. ulje na platnu

Ona nije otvorena za eksperimentalnu umetnost i po tome je uz Galeriju Doma Vojske Srbije osobena. Isto tako u njoj se ne predstavljaju sasvim mladi, poluafirmisani i nedokazani umetnici, koji i kada su uspešni često iz raznih razloga odustaju od umetnosti.

Imati izložbu u Galeriji RTS znači za života postati neka veličina u svetu likovne umetnosti, skoro klasik za života, okrenut najčešće čistoj likovnosti a ne avangardizmu vizuelne umetnosti kao šireg i manje obavezujućeg stvaralačkog domena. Tokom novembra samostalnu izložbu slika u njoj ima slikar, crtač i profesor Vasilije Vasa Dolovački (Bavanište, 1960). O njegovom stvaralaštvu objavljene su dve obimne monografije, a najstudioznije se njegovim opusom bavio poznati književnik i esejista Dragan Jovanović Danilov. U Galeriji RTS su sada predstavljeni novi radovi, poneki i većeg formata tog profesora i uglednog umetnika čiji se izraz začeo u intimizmu i na kamernom formatu slike.

Reč je stvaraocu koji je među retkima u našoj umetnosti uspeo da usaglasi poetski realizam sa metafizičkim slikarstvom, a to su dve stare stilske formacije u srpskoj figuralici, potiču iz vremena bidemajera i akademskog realizma i fantastike Stevana Aleksića i Leona Koena u devetnaestom veku. Iz perspektive svog umeća i zasnovanosti poetike Dolovački sme da kritikuje i Salvadora Dalija jer ne uzima ništa iz nadrealizma već iz simbolizma koji kao neuporedivo originalniji prethodi nadrealizmu.

Dolovačkog zanima utihnulost, minule dimenzije postojanja, ono najtiše i nasmirenije, stvaranje na rubu vremena i velikih likovnih događaja. Jedna od posebnih slika sa ove izložbe se u tom smislu zove "Zvuci tišine". Vidimo da bez aktuelne medijske pomame, duboko sadržajno, kloneći se hiperrealizma i vulgarnog realizma malih majstora, Dolovački na svaki način izbegava estetiku šokantnog i ružnog kao i kiča, komercijalne obesmišljenosti u koju prečesto zapada savremeni realistički izraz.

On je našao idealnu meru za spajanje poetskog i simboličkog, postimpresionističkog u tretmanu materije i metafizičkog u sadržaju, jave i sna. Njegova velika likovna kultura i nesumnjivo izvorno vladanje figuracijom, u smislu ljudske i životinjske anatomije, proporcija, perspektive i inkarnata čine ga sposobnim da se uhvati ukoštac sa velikim i starim likovnim problemima u nastojanju da ih reši na nov, svež i aktuelan način. Tako sada u njegove slike ulaze marine, gradska arhitektura, pejzaži pa i oni specifični, alpski, koji su nekada imali svoje velike majstore a koji se sada ne slikaju. Shodno tome su i njegove kompozicije smelo rešene i dobro zasnovane, Dolovački veoma vodi računa o posebnim strategijama uspešnog osvajanja uljane slike, sa svim njenim klasičnim zakonima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PREVARIO JU JE 92 PUTA DOK JE BILA TRUDNA! Evo šta je Nejmaru sada uradila devojka koja mu je rodila dete