PANIKA ZBOG RASKRINKAVANJA CVEĆA ZLA: Titovo reagovanje na predstavu "Kad su cvetale tikve" prvo priznanje postojanja Golog otoka

PREDSTAVA "Kad su cvetale tikve", po istoimenom romanu Dragoslava Mihailovića, lepi se za gledaočevo oko i srce bez ostatka. Jedan veliki ring i jedna velika, tužna i pometena mladost ljulja se i valja preko scene, kao avet. Tamno lice te mladosti u ludom propnju i nagonskoj pobuni, atmosfera dušanovačke četvrti, vreme sukoba i sudara, u kojima jedna mladost prepuštena sebi samoj, iskazuje se u svom punom neorealističkom sjaju, u svoj svojoj surovosti i nagosti...

Foto V. Danilov

Reditelj Boro Drašković uhvatio se ukoštac sa tim čudesno ekonomičnim kovitlacom Mihailovićeve proze, osvajajući je po svaku cenu, uz rizik... Glumci su cvetali u zanosu, u bunilu, cvetali su i kada "drugarice biraju" i kada život bira. Miša Janketić je iskazao dramu Ljube Šampiona kao cveće zla, sa dimenzijama pune upečatljivosti, Mihailo Kostić tumačio je Stoleta Apaša sa unutrašnjom zagonetnošću, silinom i pustoši. U Ljubi Tadiću (stari Perišić) saželo se vreme pometnje i nespokoja. Uverljivo do bola iskazali su se Ljubiša Jovanović i Ljiljana Krstić.

Napisao je ovo Žarko Jovanović posle premijere predstave "Kad su cvetale tikve" koja se dogodila 6. oktobra 1969. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Tadašnji pozorišni kritičar "Večernjih novosti" u trenucima nadahnuća nije ni slutio da će komad koji je doživeo veliki uspeh kod publike, posle samo pet izvođenja biti skinut s repertoara, a roman Mihailovića, po kojem je napisao dramu, biti prognan iz biblioteka i knjižara. Doduše, već prve večeri pažnju je privuklo to što su visoki partijski funkcioner Kiro Gligorov i nekolicina gledalaca srednje generacije napustili pozorište ne dočekavši kraj predstave. Sa puno slutnje, u listu "Student" je proročki objavljeno: "Brzo pogledajte 'Tikve' dok nije pukla tikva! Priča se da su glumci bolešljivi, navalio grip ovih dana može da se desi da se pozorje otkaže."

UBRZO JE PRIČA o beogradskom bokseru Ljubi Sretenoviću, zvanom Ljuba Vrapče i Šampion, koja je otvorila temu nasilja i prvi put javno progovorila o logoru na Golom otoku, političkoj i policijskoj torturi nad neistomišljenicima u tadašnjoj Jugoslaviji, postala politički skandal. "Tikve" su ušle u zabran jer su progovorile o temi o kojoj se skoro dve decenije ćutalo. Glavnom junaku, bokseru koji se ne bavi politikom, otac i brat su uhapšeni zbog IB. O Golom otoku se do tada nije uopšte govorilo, ni posredno, ni aluzijama. To je bila zabranjena tema.

- U romanu nisam pomenuo Goli otok. Samo sam pomenuo Bakar, koji je bio zadnja pošta za Goli. Posle sam to u drami promenio, možda zato što se, dok smo pripremali predstavu, otvoreno govorilo o tome. Najparadoksalnije je to što je Tito u govoru kojim je zabranio "Tikve" prvi put javno priznao postojanje Golog otoka - pričao nam je Mihailović, koji je i sam, kao student prve godine književnosti, deportovan na ostrvo užasa.

Narodna biblioteka dr Dušan Radić

Preporučujemo

Kultura

0 0

NASILjE NAD PRIČOM O NASILjU: Gradski komitet Beograda nije hteo da "skine" "Tikve" sa repertoara, nego je tražio da to učine sami glumci

25. 03. 2023. u 16:54

Kultura

2 4

SADILI TIKVE, A OBRALI BOSTAN: U leto 1969. bilo poznato da državni vrh na predstavu "Kad su cvetale tikve" nije gledao blagonaklono

22. 03. 2023. u 12:57

Kultura

0 0

POSLE TITOVOG GOVORA ZABRANjENA PREDSTAVA "KAD SU CVETALE TIKVE": Bez posledica nisu prošli ni oni koji su u njoj učestvovali

20. 03. 2023. u 10:00

Kultura

0 1

KAZNA ZA PISCA: Dragoslavu Mihailoviću zbog "Tikava" oduzet već dodeljen stan

27. 03. 2023. u 16:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije