FILMSKI PUT DUG 70 GODINA: Profesor Radenko Ranković o monografiji "Martovski festival 1954-2023" pripremljenoj za jubilej

JEDNA od najstarijih filmskih manifastacija u Evropi u svetu, Martovski festival, obeležiće ove godine veliki jubilej - 70 godina trajanja.

Parking ispred ulaza u Dom sindikata na XVI Festivalu (1969) / Foto Arhiva Tanjuga

Rođendansko izdanje Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma (kako danas glasi pun naziv, a koji je tokom istorije menjao imena) počeće večeras i trajati do 2. aprila u Domu omladine.

I dok publika bude gledala najbolje i najnovije naslove, poput filma otvaranja i pobednika Berlinala "Na brodu Adaman" Nikole Filibera ili svetske premijere ostvarenja Vere Vlajić, Momira Matovića, Zorana Amara, Branka Lazića... monografija profesora Radenka Rankovića "Martovski festival 1954-2023: filmski put dug 70 godina" podsetiće na zvezdane trenutke iz ranije istorije.

- Želeo sam da u ovoj monografiji pokažem da imamo dugu tradiciju dokumentarnog filma, da je taj filmski put i duži od 70 godina trajanja Martovskog festivala - kaže, za "Večernje novosti", priređivač monografije, profesor Radenko Ranković.

Po njegovim rečima, posle Drugog svetskog rata u svetu se povećao broj filmova, a sa tim se pojavila i želja za formiranjem institucija festivala koje bi ocenjivale te filmove. I u bivšoj SFRJ su se u prvim posleratnim godinama desili veliki pomaci u kinematografiji.

- Osnovan je "Avala film", pokrenuta je inicijativa za izgradnju radničkih i narodnih univerziteta, domova kulture, koji su, uglavnom svi, imali multimedijalne sale pa su služili i za bioskopske predstave. Mi smo inače iz rata izašli sa 439 bioskopa na teritoriji SFRJ. S druge strane, u to vreme se otvara Visoka filmska škola za režiju i glumu koja se 1951. spaja sa Pozorišnom akademijom. U toj atmosferi počinje da se razmišlja o nekom festivalu - objašnjava Ranković.

Profesor Radenko Ranković / Foto Nikola Skenderija

Profesor podseća i kako je osnivan Martovski festival.

- Te 1953. godine u Pulskoj areni napravljena je filmska smotra na kojoj su prikazani novi filmovi, a onda se sledeće godine pokrenuo festival. Održavao se u Puli od 1954. do 1960, kada se dokumentarni deo odvojio i preselio u Beograd. Martovski festival ima prednost u odnosu na one s igranim filmom jer nudi mnogo veći broj naslova, reditelja. To je zato jer su ekipe, baš kao i budžeti, manji, brže se snima. Kad snimate dokumentarac vi morate da isprati realno vreme, za razliku od igranog, koji je iluzija pa usred leta možete da igrate zimu. Ta produktivnost festivala dokumentarnog filma nam je otežala stvari u pripremi monografije jer su se dokumentacija, fotografije, zapisi, slabije čuvali, a mnogo toga je izgubljeno, naročito tokom devedesetih godina.

Ranković kaže da je srećan što je u pripremi ove monografije imao dragocenu pomoć svog kolege i poznatog autora Nikole Lorencina, koji je prošle godine dobio nagradu Martovskog festivala za životno delo, a uz ovu manifestaciju je bio "od početka do danas".

- On je te prve festivalske godine, 1953, bio gimnazijalac u Puli, sa drugovima je preskakao ogradu da pogleda filmove. Na dokumentarnim ostvarenjima su se obrazovali, saznavali nove stvari, a igrani su nudili tu filmsku iluziju koja, evo, i do danas drži gledaoce prikovane za ekrane. Lorencin je nakon đačkih dana u Puli, prešao u Beograd na studije. Prvo je počeo da piše o filmu, a onda i da ga režira, sa svojim delima bio je najpre učesnik Martovskog festivala, osvajao nagrade, potom i predsednik Saveta festivala.

Monografiju čini i veliki broj autorskih tekstova. Uz tekstove samog priređivača Rankovića, tu je i prilog Dejana Dabića, umetničkog direktora Martovskog festivala i urednika monografije, kao i mnogih eminentnih autora.

- Nažalost, mnogo je onih koji više nisu među nama, poput Dejana Kosanovića, prvog direktora festivala kad je preseljen u Beograd i kad se smestio u Dom sindikata. Na taj njegov period podseća njegova ćerka Jelena Kosanović Dorogi. Božidar Zečević je napisao analitičan tekst o Beogradskoj školi dokumentarnog filma, a Igor Toholj je napravio jezgrovit pregled po godinama da se bolje razume šta se i kako menjao dokumentarni film a s njim i Martovski festival.

Ranković dodaje da su svojim autorskim tekstovima doprinos monografiji dali i Aleksandar Saša Erdeljanović (o godinama koje su prethodile festivalu), Rastko Ćirić (o animaciji), Ivan Velisavljević (o ekperimentalnom filmu), dok su Zoran Popović i Stefan Arsenijević govorili o višedecenijskom učešću studenata FDU na ovom festivalu i sopstvenom iskustvu.

- Za studente FDU Martovski festival je bio praznik, tu smo mogli da dođemo da podržavamo svoje kolege, da aplaudiramo drugima, ali i sebi, jer smo pročitali svoje ime na špici u velikoj dvorani Doma sindikata - priseća se Ranković koji je kao student dolazio na festival, a potom podržavao svoje đake sa FDU dok su prikazivali filmove.

U drugom delu monografije nalaze se autorski tekstovi ljudi koji su bili umetnički direktori, pa su tako svoje impresije o festivalu zapisali Miodrag Miša Novaković, Nena Đonlić, Milan Knežević, Vera Vlajić, Janko Baljak i Nenad Popović.

Knjiga "Martovski festival 1954-2023: filmski put dug 70 godina" biće promovisana 30. marta, u okviru ove manifestacije.

ONI SU NAJBOLjI
- U POGLAVLjU "Oni su najbolji" umetnički direktor Dejan Dabić i ja smo napravili popis svih filmova koji su dobijali gran-pri, odnosno, zlatnu medalju za najbolji film, a sa fotografijom i malim leksikografskim sadržajem predstavili smo i sve dobitnike nagrade za životno delo. U posebnom poglavlju dali smo popis svih knjiga koje je festival objavio - napominje Ranković.

NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO ILIĆU I KALEZIĆU

NA večerašnjem otvaranju (od 19 časova), kako je otkriveno na konferenciji za novinare, nagrade za životno delo će dobiti dva laureata, reditelji - Mihajlo P. Ilić Ilke i Božidar Kalezić.

Gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić kazala je da je "Martovski festival bio i ostao generator filmskog stvaralaštva i razvitka filmske publike na ovim prostorima". Dejan Dabić, umetnički direktor, naglasio je da je pred publikom izuzetno bogata selekcija, sa više od 100 naslova. Svetske festivalske premijere imaće ostvarenja "Moj Branko ne laže" o Branku Ćopiću, autora Branka Lazića i "Živeti Bitlse", Nebojše Grabeža. Dabić je najavio i regionalnu premijeru dugometražnog dokumentarnog filma "1991. Adio Jugo film, adio Jugo festival, adio Jugoslavija vidimo se u sledećem ratu", poznatog glumca Igora Gala iz Hrvatske.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije