KRISTALNI BOKAL KARAĐORĐEVIĆA: Nova akvizicija Istorijskog muzeja Srbije, darodavac Siniša Radovančević iz Holandije

I DOK nedavne akvizicije Istorijskog muzeja Srbije, nabavljene kod aukcijske kuće "Artemide aste" iz San Marina - olovni pečat velikog župana Stefana Nemanje, groš kralja Milutina i zlatnik od 20 dinara kralja Milana Obrenovića - uskoro dolaze pred publiku izložbe "Čekajući stalnu postavku", stigla je i vest da će se ova zbirka naše prošlosti i trajanja obogatiti novim, vrednim predmetom.

Foto promo

Reč je o bokalu od kristala optočenom srebrom, iz dinastije Karađorđević, sa ugraviranim grbom.

- Darodavac je Siniša Radovančević iz Holandije, poreklom iz Osjeka, kome je majka Valjevka, kupio je na aukciji kod bečke kuće "Doroteum" - otkriva, za "Večernje novosti", dr Dušica Bojić, direktorka IMS. - Radovančević i njegova majka će doći u Beograd u septembru, kada će nam predati taj poklon, a mi ćemo, u međuvremenu, i za njega napraviti posebnu vitrinu, kako bi se našao na postavci "Čekajući stalnu postavku".

Foto promo

Prema rečima sagovornice bokal je visine 38 santimetara, prema narudžbini je izrađen i kupljen u Austriji 1922. godine, dok mu je grb kraljevine Jugolavije ugraviran kada je stigao u zemlju. Kako dodaje Bojićeva, novina je i to da je, uz idealnu rekonstrukciju žezla cara Dušana, rađenu prema fresci iz manastira Lesnovo i predstavljenu pre mesec dana kada su u kolekciju "uvođeni" novi eksponati, u muzej stigla i pala carice Jelene.

Inače, gosti Istorijskog muzeja Srbije, bili su predstavnici katedre za srpski jezik, beogradskog Filološkog fakulteta, koje je kroz izložbu provela direktorka Bojić. Profesor dr Viktor Savić, sa ove katedre, je autor dela postavke koja se odnose na ranu srpsku pismenost i manastir Svetu Katarinu na Sinaju.

- Izložba je impresivna ne samo zato što prati srpsku istoriju od Nemanjića do Karađorđevića, već što je veliki broj autora učestvovao u njenoj izradi: istoričari, lingvisti, arheolozi, slikari, teolozi - ističe profesorka Rajna Dragićević, predsednik Saveza slavističkih društava Srbije. -Jedan ogromna energija je ovde uključena. Na ovakve izložbe morali bi da dolaze učenici, studenti, gosti Beograda i Srbije, jer je na ovom mestu ispričana čitava istorija srpskog naroda.

Foto promo

Za lingviste, nastavlja profesorka Dragićević, najvažniji su segmenti koji se bave različitim jezičkim pitanjima, posebno oni koji se odnose na praslovenski jezik i razvoj srpskog jezika i šta se sa njim dešavalo tokom istorije.

A profesorka stilistike i savremenog srpskog jezika Jelena Jovanović Simić, tvrdi da se srpski jezik ne može proučavati ukoliko se ne prati na tom istorijskom hodu:

- Srpski jezik je ovde utisnut u svaki predmet, u svaki detalj. Gde god da mi je na postavci pao pogled odmah mi se stvorila asocijacija: na manastir Kalenić, na pesme "Kosovski boj", "Kneževa večera", na Vaska Popu... Ono što čovek može da ponese sa ove izložbe, kao opšti utisak, je jedno lično i nacionalno samopuzdanje i radost.

Istoričar jezika docent Katarina Bogović, ističe da je poseban kvalitet postavke osećaj da se publika kreće kroz istorijski prostor, ali i multimedijalan sadržaj koji je prati:

- Imamo priliku da svedočimo o jednom prirodnom spoju jezika i istorije. Jednoga dana kada IMS bude dobio svoj prostor, ta punoća izraza, i u jeziku, i u istorijskim artefaktima dobiće svoj pravi sjaj. Ali i pravu vrednost u ovom društvu, zasnovanu na svom istorijskom kontinuitetu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije