BODROST DUHA I U DESETOJ DECENIJI: U Galeriji Garfičkog kolektiva, likovni veteran Božidar DŽmerković predstavio izbor novih slika
VETERAN naše likovne scene, sa bezmalo sedam decenija dugim autorskim trajanjem, Božidar Džmerković (1930), neumornu bodrost duha demonstirao je izborom iz novijeg slikarskog opusa, na oba nivoa Galerije Grafičkog kolektiva.
Foto Grafički kolektiv
Ovaj slikar, grafičar, nekadašnji profesor beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna, i jedan od najstarijih članova Grafičkog kolektiva, postavku otvorenu u ponedeljak uveče, koja će trajati do 9. septembra, nazvao je "Vlasnik sostvene utopije".
- Da i dalje radim vuče me to što stalno čeprkam po sopstvenoj duši - kaže Džmerković, za "Večernje novosti". - Taj rad mi bude nekad velika muka, ali kada dođem do rešenja, onda postaje radost, zadovoljstvo. Ovi novi radovi oslikavaju moju usamljenost. Oni su moj razgovor u sebi, sa samim sobom. Sa sopstvenom dušom.
Njegova potreba za slikanjem, i u desetoj deceniji je vid egzistencijalne nužnosti i kreativne misije koju nastavlja, smatra Ljiljana Ćinkul, umetnički direktor Grafičkog kolektiva.
- Čitavo Džmerkovićevo stvaralaštvo može se participirati kao produbljivanje likovnog izražavanja kroz različite likovne oblasti. Na putu od litografije, akvatinte i linografure, preko crtanja i slikanja do kolaža, u potrebi za definisanjem personalnog stava, načinio je značajan luk u velikoj gradaciji problemskih tangenti u svetlosnim, kolorističkim i prostornim vrednostima rada.
Foto Grafički kolektiv
Tokom poslednje decenije, kako podseća istoričarka umetnosti, tragajući za harmonijom i lepotom vizuelnog u kompoziciji, slikar koga oslovljavaju i nadimkom Džeri je 2013. u Grafičkom kolektivu predstavio kolaže čija je tema bila mrtva priroda, a tri godine potom imao je retrospektivu u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", koju je otvorio akademik i pesnik Matija Bećković. Lani je svom zavičajnom Kruševcu poklonio legat (17 grafika i 42 slike, nastalih izemeđu 1965. i 2020), a za dela tada predstavljena na izložbi u Umetničkoj galeriji, povodom obeležavanja šezdesetogodišnjice, rekao je da je inspiracija za njih bila "skrivena u dnu duše naslagama stvarnog života, tradicijom, korenima, vaspitanjem, obrazovanjem, ali i nepoznatim stvarima koje vraćaju u prošlost, u legendu".
Foto FPU
Džmerković, slikar, grafičar, profesor
U novim slikama asocijativne figuracije, koje su trenutno pred publikom, bavi se pitanjima identiteta ličnosti, granica fizičkog i mentalnog prostora, metaforama i tajnama postojanja. Umetnik koji je u likovni život zakoračio kao student Marka Čelebonovića (na Akademiji likovnih umetnosti), a samostalno izlaže od 1955. godine, sada stvara, kako otkriva umetnička direktorka Grafičkog kolektiva, u samoći i tišini.
- Noć je za njega idealno vreme (slobode), seansa za nove slike u četiri zida ateljea na osmom spratu novobeogradskih blokova. A, kontaminirana stvarnost i moralna malaksalost ostaju izvan prostora ateljea - nastavlja Ljiljana Ćinkul. - Fizičar bi rekao: kad čovek sve shvati onda nema mesta za boga u svemiru. Ako religija mora naš strah i usamljenost da zaštiti, onda umetnost mora da ubedi ljude da im je potrebna, da im je potrebno nešto čistije i autentičnije od onoga što dobijaju na drugi način, od svih drugih poslova. Božidar Džmerković je ovu mantru o umetničkom vjeruju i etičnosti stvaranja nastavio da ponavlja apartnošću sopstvenog bića.
Beogradski grafički krug
UMETNIK koga je prema sopstvenom priznanju "slikarstvo odvelo u grafiku", jedan je od onih koga je atmosfera novog i istraživačkog privukla u oazu Grafičkog kolektiva, čiji je deo postao u prvim decenijama druge polovine 20. veka, ističe Ljiljana Ćinkul:
- I Džmerković je među akterima najznačajnijeg perioda u utemeljenju autonomnosti umetnosti savremene grafike u Srbiji. Istorizovan je i kao jedan od autora novog tipa duboke štampe - linogravure, tehnike koja omogućava bitku u materijalu, stukturalne efekte ekspresivnosti, tipične za grafiku beogradskog kruga, što je u poetskom smislu vidljivo i u njegovom slikarskom radu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
RODNIJU IZ "MUĆKI" UMRO SIN (19): Pronašli ga mrtvog u kući - tek posle druge obdukcije saznali šta se desilo
U ČUVENOJ BBC seriji "Mućke" koja je snimana od 1981. do 1991. a onda i kroz specijale do 2003. godine, igrao je Rodnija Trotera. I publika ga je zavolela u toj ulozi. Engleski glumac Nikolas Sajmon Lindherst ima danas 63 godine, i život mu je obeležila jedna tragedija.
25. 12. 2024. u 11:11
ALBANCI HISTERIŠU: Zbog pesme uz koju je Srbin ušao u ring u Tirani - u lažnoj državi ne mogu da dođu sebi! (VIDEO)
Albanija je dočekala da usred njenog glavnog grada odjekuje da je Kosovo - Srbija. I, u južnoj srpskoj pokrajini postoje neki koji su zbog toga besni.
25. 12. 2024. u 15:33
HRVATSKA GLEDA I NE VERUJE: Ovako sada izgleda Hrvat kome je Srbin, saigrač, "slomio kosti lica" (FOTO)
Srpsko-hrvatski sukob desio se u trofejnom sportu, a on je, čak i mesec kasnije, vest dana u Hrvatskoj.
25. 12. 2024. u 19:58
"KIRJOS JE PROVOKATOR": Francuska teniserka bez dlake na jeziku
Italijanski teniser Janik Siner imao dva pozitivna testa na doping prošlog marta, njegov najžešći kritičar je bio Nik Kirjos. Sve to prekipelo je Marion Bartoli, šampionki Vimbdona iz 2013. godine.
25. 12. 2024. u 18:20
POZNATI SRBI KOJI DANAS SLAVE BOŽIĆ: Njega vaspitali ateisti, a ona mužu sprema gibanicu
MNOGI poznati Srbi, žive u inostranstvu ili u mešovitim brakovima, s ponosom obeležavaju oba Božića – pravoslavni i katolički. Ovi praznici postaju prilika za slavlje, okupljanje porodice i čuvanje srpske tradicije, čak i daleko od rodne zemlje.
25. 12. 2024. u 19:20
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji
RAT u Ukrajini, odnosno "specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, ponovo je za jednu od sporednih stvari iznedrio i sportski potez. Najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" stižu iz sveta sportova na ledu, za koje je dosad važila apsolutna zabrana za učešće ruskih ekipa, a i pojedinaca.
25. 12. 2024. u 18:59
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Najnovije iz rubrike
NAŠA SUDBINA VEZANA JE ZA KORENE: Poetska "prečitavanja" narodne poezije iz vizure profesorke Laure Kovač
ZBIRKA pesama "Prečitavanja" Laure Kovač, profesorke književnosti i pesnikinje iz Subotice, dijalog je ove autorke sa narodnom poezijom i malo drugačije čitanje poznatih motiva.
26. 12. 2024. u 16:14
VEK BEOGRADSKE LEPOTICE: Zaboravljena istorija zgrade Vračarske zadruge u Krunskoj ulici koju je osnovala porodica Veljković
OVE godine, tiho i neprimetno, jedno od najlepših beogradskih zdanja beleži stogodišnjicu svog postojanja.
26. 12. 2024. u 08:00
DECENIJA "BAJKE O POZORIŠTU": Više od sto izvođenja predstave na sceni Zvezdara teatra
PREDSTAVA "Bajka o pozorištu" (po tekstu Vladimira Đurđevića i u režiji Marka Misirače) u četvrtak, 26. decembra, obeležiće deset godina od premijere na sceni Zvezdara teatra.
26. 12. 2024. u 06:30
ČAROBNICA NAŠE SCENE: Na vest o nagradi "Radivoje Lola Đukić" za LJiljanu Stjepanović
TRAG koji je ostavila u specifičnom, teškom žanru, može da se meri samo sa svetskim ikonama istog stila, Lajzom Mineli, na primer
25. 12. 2024. u 16:45
NOVI ROMANI: Nebeska ljubav
AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.
25. 12. 2024. u 15:52
Komentari (0)