Kultura

SAMO ČIST UM MOŽE DA SPASE SVET: Pesnik Vito Marko­vić o novoj knjizi, pohlepi i pošastima 21. veka

Д. Богутовић

25. 09. 2023. u 11:30

KAD se tačno pre 60 godina Vito Marko­vić (1936) oglasio prvom zbirkom pesama "Panika tela", bilo je jasno da je na scenu stu­pio pesnik retkog ta­lenta.

САМО ЧИСТ УМ МОЖЕ ДА СПАСЕ СВЕТ: Песник Вито Марко­вић о новој књизи, похлепи и пошастима 21. века

Foto V. Danilov

Potvrđeno je to i potonjim knjigama "Pa­kao", "Pustoš" i "Smrt", "Udes", "Nasmejana žr­tva"... za koje je dobio ne­koliko uglednih nagrada. Ostao je upamćen i kao izuzetno uspešni glavni urednik ugledne izdavač­ke kuće "Grafos".

Ovih dana izašla mu je nova pesnička knjiga "Lirski dodir stvarno­sti", u izdanju "Parte­nona" u kojoj su stihovi napisani u poslednje dve godine.

Vaše ukupno delo duboko je vezano za vaš životni put. Kada se osvrnete na protekle decenije, šta vidite?

- Moj životni put je pun tuge, suza. Rođen sam u Podravnom, i za vreme Drugog svetskog rata na­šao sam spas u Srbiji. U Ivankovcu kod Ćupri­je završio sam prva dva razreda osnovne škole, a posle rata, kao ratno siroče, u Sloveniji, u Rušama, u porodici Knifiz, završio sam treći razred. Sledeći razred za­vršio sam u domu ratne siročadi u Brčkom, i na­stavio školo­vanje. Tamo sam podigao pobunu zbog loše hrane, zbog čega sam bio izbačen iz do­ma. Lutao sam ulicima, tugovao, i na kraju ile­galno ušao u internat. Kada su otkrili da sam ratno siroče, obezbedili su mi socijalno stara­nje, a 1955. javio sam se na raspisani konkurs za najlepšu pesmu, ili pro­zni zapis o zavičaju, u tadašnjem omladinskom listu "Omladina" u Beo­gradu. Od nekoliko hi­ljada učesnika dobio sam prvu nagradu, a posle za­vršene gimnazije, zavr­šio sam na Filološkom fakultetu u Beogradu. I otada sve do danas dodi­rujem životnu stvarnost i sanjam samo u Beogradu.

A kako doživljavate ovo sadašnje vreme, 21. vek?

- To nije moj vek. Pun je opasnosti i beznađa, prepun žalosti i jada. U njemu nije lako biti živ. Svako beži nekud, trči ispred smrti, traži ne­što gde će naći spokoj, mir.

Foto promo

Šta je po vama najveća boljka današnjice?

- Pohlepa. U ovom veku ne imati i nemati, sve­deno je sve. Jak slabijeg ništi, pretvara u plen, u ranjeno zvere. Na stazi postojanja, iz dana u dan, od jačega slabiji beži, posreće, pada, na sigur­nije mesto glavu sklanja.

O životu i smrti u ovoj knjizi govorili ste i na filozofski i na lirski način...

- Između nastajanja i nestajanja, vreme je po­stojanja. U tom vremenu smrt sama nije. Od ži­vota se ne odvaja. Smrt i život istu ružu čine.

Plaši li vas prolaznost, nestajanje?

- Ne, kao sanjar, i da­nima i noćima, snom jak, neobuzdan u snovima i mislima, za večnim u se­bi i izvan sebe, čeznem, tragam. O večno, o dale­ko, o beskonačno, trajno i svesno i podsvesno zo­vem nedozvano, stalno.

Ima li nešto što vas zastrašuje?

- Ima. Sve noviji i no­viji naleti smrti koje pohlepa u svetu stvara. U tuči sa životom, smrt postaje sve jača i jača. Prostor i vreme od ži­vota otima, sve više i više osvaja.

Šta po vašem mišljenju može da spase ovaj svet?

- Samo čist um.

Šta to beše?

- Čist um svetlost je života. S dobrim na­merama, oduvek, čist um, dobrota i lepota spasavaju svet.

Vreme, opis

Doba je straha i tuge,
Glasna je tišina,
Vetar peva, cupka, skakuće,
Muzika ništavila svira, svira,
Smrt likuje, ume da umre,
Moć ima, ubija, ubija,
Ne da životu život da bude!
(Iz zbirke "Lirski dodir
stvarnosti")

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA: Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu

"KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA": Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu