Kultura

TOK SVOJE SUDBINE ŽARKO JE DAVNO ODIGRAO: Zoran Amar, reditelj filma "Šmeker", za "Novosti" o prijateljstvu sa Lauševićem

Marina Mirković

17. 11. 2023. u 17:10

Bio je naš šmeker. Naš Buntovnik, katkad i bez razloga. Naš Džems Din, vele mnogi. Potom, Montgomeri Klift. Docnije, Marlon Brando. Igrao je poslednjih godina mnogo i sjajno, a opet nije dospeo da igra dovoljno dugo da bi i ta njegova maestralna glumačka zrelost potrajala pred očima gledalaca. Ipak, odavno se u filmsku istoriju upisao zauvek i prerastao u zvezdu, ikonu, legendu. I to ostaje. Čovek sa viškom sudbine, i to je bio Laušević.

ТОК СВОЈЕ СУДБИНЕ ЖАРКО ЈЕ ДАВНО ОДИГРАО: Зоран Амар, редитељ филма Шмекер, за Новости о пријатељству са Лаушевићем

Kamenko Pajić

Glumac, koji je i tok te svoje, filmske sudbine, davno odigrao. Tačnije, 1993, u filmu "Bolje od bekstva", u kome je Žarko glumio - nesrećnog glumca, komičara tragičnog usuda. Te iste 1993. kada se, u noći između 30. i 31. jula, i stvarni život stvarnog glumca nepovratno premetnuo u tragediju.

- Žarkov je život imao neke sudbinske zaokrete koje samo veliki životi imaju - kaže i Zoran Amar, reditelj filma "Šmeker", u kome je mladi Žarko ostvario jednu od svojih mitskih uloga, jednu od onih koje ćemo se prisećati gledajući ga u desetinama docnijih filmskih ostvarenja.

Bio je Amar i dugogodišnji Lauševićev sused u njujorškoj zgradi, tokom glumčevog dugog izbivanja iz zemlje i profesije, i decenijski veliki, možda najbliži prijatelj velikog glumca.

Doputovao je Amar iz Kalifornije gde danas živi u nedelju, žudeći da još jednom vidi Lauša - i nije stigao na vreme.

- Kada sam stigao u Beograd, bio je već u komi i, nažalost, nisam stigao da stegnem ruku svom velikom prijatelju. Najvećem. Najboljem. Od Žarka i iz njegove priče ja sam mnogo naučio o životu, bila je to teška i duboka priča, velika, nimalo jednostavna ni laka za ispričati i išla je u smeru koji je bivao sve dublji i dublji... A sada je kraj. A u meni, samo teška praznina. Sve drugo je o njemu već poznato, nešto što se dogodilo, što će postati uspomene.

Već je snimanje "Šmekera" za Amara, kome je tokom snimanja 1985. umro otac, a odmah posle premijere i Zoran Radmilović kome je to bila poslednja filmska rola, donelo posebnu vrstu sazrevanja, zrelosti koja se odrazila i na film - a mladi je Žarko bio svedok toga. Upravo je ovaj film, kao jedan od ključnih za uspon Lauševića ka zvezdama, prikazan sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci.

- Potom smo imali dugu pauzu, da bismo se sreli i prepoznali te obnovili naše druženje u Njujorku, gde smo stanovali u istoj zgradi - seća se Amar. - Živeli smo na Ruzvelt Ajlendu, za koje je Žarko govorio "Ovo je moj zatvor, okolo je voda". Viđali smo se docnije u Beogradu ali dok smo bili na ostvru - bili smo stvarno zajedno. Jer po tom smo njujorškom ostrvu nas dvojica šetali danima, mesecima, godinama, razgovarajući, ćuteći, bruseći njegove ispovesti koje su, otkako ih je "otvorio" preda mnom, prerastale u knjige. Dao mi je da pročitam te zapise i postao je pisac a ja neka vrsta pratioca mu, urednika u senci. Njegov je talenat pisca bio enorman, a ono što nam je ostavio u tim knjigama ostaje da svedoči i o tom blistavom daru Žarka Lauševića, velikog prijatelja, velikog čoveka, velikog umetnika... 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
PEŠIĆ NIJE POVEO DVOJICU KOŠARKAŠA NA TURNIR! Najnovije vesti iz tabora Srbije pred Evrobasket!

PEŠIĆ NIJE POVEO DVOJICU KOŠARKAŠA NA TURNIR! Najnovije vesti iz tabora Srbije pred Evrobasket!