ISTRAJNI NA VUKOVOM PUTU ZA DOBROBIT RODU: U Predsedništvu, 60. put uručene prestižne nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije
DOSTOJNIMA priznanja koje nosi ime velikog Vuka Karadžića, i dostojnim potomcima Vuka, Dositeja i drugih velikana srpske kulture, danas je zvanično proglašeno 14 dobitnika Vukove nagrade Kulturno-prosvetne zajednice (KPZ) Srbije, koji su se nizu pređašnjih nosilaca pridružili na 60. svečanoj dodeli u zdanju Predsedništva.
Izuzetnu Vukovu nagradu za proteklu godinu poneli su istaknuti delatnik u kulturi Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti", profesor dr Zoran Avramović, sociolog kulture, novinar i publicista, profesor dr Dragoljub Dragan Elčić, filmski reditelj, i Matična biblioteka "Ljuba Nenadović" iz Valjeva. Vukovom nagradom za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Srbiji, ovenčano je 11 izuzetnih stvaralaca: književnici Miroslav Aleksić iz Vrbasa, Zoran Bognar iz Beograda i Miomir Nešić iz Svilajnca, umetnički fotograf Stanko Kostić, vajari Ljubiša Mančić iz Beograda i Milutin Ranković iz Lajkovca, bibliotekar iz Kladova Žaklina Nikolić, istoričar književnosti dr Žaneta Đukić Perišić, istoričar, profesor dr Aleksandar Rastović, i dvojac muzičkih umetnika - braća Teofilović, Radiša i Ratko, iz Čačka.
Istakavši koliko je na žiri ohrabrujuće delovala spoznaja da je baš svaki od predloženih kandidata ovakvu nagradu u punoj meri zaslužio, predsednik žirija prof. dr Darko Tanasković naglasio je i da je to okrepljujuće osvedočenje još više povećalo njihovu odgovornost: odabrati onih najzaslužnijih desetoro i odati im ovakvo priznanje.
Ipak, žiri je sve odluke doneo jednoglasno, a Tanasković je poručio da nagrađenima želi samo dobro zdravlje, jer su svi do jednog već pokazali da i ne umeju da žive, misle i stvaraju nikako drugačije no na dobrobit srpskoj kulturi i svom rodu.
Reditelj i pisac Živorad Žika Ajdačić, generalni sekretar KPZ Srbije, otvarajući svečanost predstavljanja laureata koji su dali izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru, podsetio je da se nagrada uručuje u februaru, jer je Vuk Stefanović Karadžić otišao u večnost 7. februara davne 1864, a tačno 100 godina kasnije, 1964. je ustanovljena Vukova nagrada kao jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci.
- I kada se za nekoliko vekova bude pisala nova istorija srpskog naroda, ovaj period ostaće upamćen, jer je ispisan stotinama imena dobitnika Vukove nagrade, delima i pregalaštvom ljudi koji su čitav život posvetili lepoti, humanosti, miru i stvaranju, čineći svakodnevno našu Srbiju lepšom i boljom, bogatijom i znamenitijom. I sada se njima ponosimo - naglasio je Ajdačić, rekavši da je i sama ceremonija dodele Vukove nagrade izuzetno uzvišeni čin i da je nagrada velika čast za dobitnike, KPZ, kulturu, prosvetu i nauku naše zemlje.
Živorad Ajdačić je zvanično uputio pozdrave prisutnim gostima, od ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikole Selakovića i ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, preko savetnika za kulturu predsednika Republike Srbije - Dejana Savića, do državnog sekretara u Ministarstvu kulture Miodraga Ivanovića.
- Vukovo je pregalaštvo svetionik za sve nas, a vrednosti koje priznanje sa njegovim imenom neguje najbolji su putokaz budućim stvaraocima, onima koji tek stasavaju na kulturnoj sceni Srbije - rekao je Miodrag Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture, govoreći u ime potpredsednice Vlade i ministarke kulture Maje Gojković.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da je dodela priznanja koje punih šest decenija nosi veliko, po svemu značajno ime, ističući pregaoce u najrazličitijim oblastima i objedinjujući prosvetu, nauku, kulturu i umetnost, odlična prilika da se podsetimo značaja obrazovanja.
Prisutnima se obratio prof. dr Zoran Avramović, "s ponosom i radošću, i od srca", a u ime svih ovogodišnjih dobitnika priznanja koje nosi ime velikog Vuka. Svaka kultura ima stvaralačke ličnosti koje krče put vođene najvišim, temeljnim vrednostima i odane uzdizanju i promovisanju kulturne baštine svog naroda, naveo je Avramović i dodao:
- Veliko je Vukovo ime, ono je sam kamen temeljac srpskog duhovnog bića. A velike su i karakterne osobine tog čoveka koji je životni put otpočeo samouk a dospeo do divljenja Getea. U jeziku se pokazuje svekoliko bogatstvo života, a sve ono što je važno za srpsku kulturu, sadržano je u Vukovom delu i knjigama koje nam je ostavio. Biti na Vukovom putu, znači slediti njegov primer.
"Dokle živi jezik, živi i narod"
JEZIK je, rekao je veliki Vuk Stefanović Karadžić, "hranitelj naroda i dokle god živi jezik, dokle god ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, dotle živi i narod".
Imajući u vidu ove misli reformatora srpskog jezika, izuzetna je čast biti među laureatima Vukove nagrade koja već šest decenija promoviše naše istinske duhovne i društvene vrednosti. Dobro je znati i šta ljudi misle i govore, smatrao je najznačajniji srpski lingvista 19. veka. Stoga je ovo priznanje možda i najbolje svedočanstvo dela, ne samo ovogodišnjih dobitnika prestižne nagrade - kaže Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti".
Eminentni članovi žirija
ŽIRI za dodelu Vukove nagrade za 2023. činili su: prof. dr Darko Tanasković, filolog orijentalista, predsednik, Živorad Ajdačić, reditelj i dramski pisac, Zoran Gutović, izdavač, prof. dr Uroš Dojčinović, muzički umetnik, prof. dr Predrag Peđa Marković, istoričar, Bora Dugić, muzički umetnik, Selimir Radulović, književnik, prof. dr Elizabeta Ristanović, profesor VMA, i Radovan Trnavac Mića, slikar.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)