Kultura

KAKO JE PRVA AVIONSKA KOMPANIJA SPOJILA CENTRE BIVŠE KRALJEVINE: Objavljena knjiga "Aeroput" istoričara Bojana Dimitrijevića i Ilije Kukobata

В.Ц.С.

13. 03. 2024. u 13:20

KNjIGA "Aeroput" istoričara Bojana Dimitrijevića i Ilije Kukobata, objavljena je nedavno u zajedničkom izdanju Arhipelaga i Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, u ediciji Vreme i priča.

КАКО ЈЕ ПРВА АВИОНСКА КОМПАНИЈА СПОЈИЛА ЦЕНТРЕ БИВШЕ КРАЉЕВИНЕ: Објављена књига Аеропут историчара Бојана Димитријевића и Илије Кукобата

Reč je o nepoznatoj i zanimljivoj istoriji društva za vazdušni saobraćaj koje je postojalo od 1927. do 1948. godine. Nastao u Kraljevini Jugoslaviji, "Aeroput" deluje i u prvim godinama socijalističke Jugoslavije.

Kako navode izdavači, Jugoslovensko društvo za vazdušni saobraćaj "Aeroput" tipičan je izdanak opšteg razvoja vazduhoplovstva između dva svetska rata, kako u domenu ideje, ljudi i aviona koji su ga činili, tako i u domenu unutrašnje i spoljne politike Kraljevine. Formalno je postojao dve decenije, ali je letački bio aktivan u ukupno 14 letačkih sezona. Za to vreme je uspostavio vazdušni saobraćaj u Kraljevini, povezujući regionalne centre s prestonicom, ali i Beograd s važnim centrima susednih država.

Nastao je u krugu oduševljenih pristalica avijacije, od kojih su mnogi bili veterani Prvog svetskog rata i borili se u vazduhu s protivnicima. Podržali su ga predstavnici države, vojske, krupnog kapitala, bankari, ali i masonerija, uglavnom iz jugoslovenske prestonice i nekoliko regionalnih centara. Tadašnja javnost je pratila razvoj vazduhoplovstva i u svetu, i u Jugoslaviji, ali su tek daljinski let pilota Sondermajera i Bajdaka od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda, kao i otvaranje beogradskog aerodroma 1927. godine, dali potreban impuls upisivanju akcija i podršci države za početak rada Društva.

Prva linija je spojila Beograd i Zagreb, 1928. godine, a potom su povezivani i Skoplje, Sušak, Sinj-Split, nešto kasnije i Ljubljana, Sarajevo, Dubrovnik, Podgorica... Tako je prevladavana loša drumska i spora železnička mreža. Ujedno, vazdušne linije su imale ulogu spajanja delova nove države, nastale iz nekoliko predratnih. To je bitna uloga "Aeroputa", naglašavaju autori, posebno u kontekstu političkih odnosa Beograda, Zagreba i Ljubljane, kao prestonica tri konstitutivna naroda Kraljevine. Vazdušni saobraćaj tretiran je kao sredstvo za učvršćivanje jugoslovenske države i nacije. Istorija društva za vazdušni saobraćaj postaje tako neobična istorija jedne zemlje i jedne epohe.

Knjiga "Aeroput" opisuje velike trenutke u razvoju društva, otvaranje novih linija i nabavku modernih aviona, najpoznatije pilote, kao i avionske katastrofe u istoriji. Sadrži i veliki broj fotografija, uključujući i fotografije čuvenih jugoslovenskih pilota između dva svetska rata.

- Aeroplani "Aeroputa" krstare u svim pravcima velike Kralj(evine) Jugoslavije, preleću njene granice i dopiru na sever do prestonice Austrije, na jug do Soluna, glavnog grada istočnog Sredozemnog mora, spuštaju se na krajnjem zapadu naše Otadžbine kod Sušaka i vezuju Bosnu, kršnu Hercegovinu i neprohodnu Crnu Goru u četiri sata leta za prestonicu Države - beleži jedan tadašnji publicista slaveći uspehe i domete Društva za vazdušni saobraćaj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 8

TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene

OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.

26. 12. 2024. u 08:55

POJAVILA SE ŠOK TVRDNJA: Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice

Svet

0 9

POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"

AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

26. 12. 2024. u 07:44

Svet

0 0

A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara

PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.

26. 12. 2024. u 14:37