JUBILEJ DVADESET GODINA DODATKA KULTURA U "VEČERNJIM NOVOSTIMA": Dodatak NA kulturu (FOTO)

DOK je urednik Bane Đorđević govorio da je Dodatak za kulturu u "Novostima", s urednicom Dejanom Vuković, pre dvadeset godina, krenuo u isti datum kada su kosmetski Albanci sumanuto krenuli da lome pravoslavne krstove, da ruše i pale srpske crkve, dok su mi se pred očima javljale nigde viđene takve nekažnjene strahote, došao mi je naslov: Dodatak NA kulturu.

Foto: Novosti

Nisam mogao odmah da rastumačim šta to hoće da pomeri jedno jedino slovo u nazivu jubilarnog nedeljnika koji punih dvadeset godina izlazi u "Novostima". Kada kažemo da je to Dodatak ZA kulturu, sve je jasno. Reč je o glasilu koje svojim rubrikama i prilozima, u nizu koji nije lako svakih sedam dana sastavljati, celom svojom celinom hoće da učini koliko može za kulturu, za sve oblasti umetnosti, od slika, eseja i aforizama u pročelju svakog broja, pa redom, kroz ilustrovane i tematski raznovrsne tekstove, u prirodno povezanim nastavljanjima, od početne do Bogutove stranice na kojoj je u dvadeset godina, u zbiru, prikazano oko sedam hiljada knjiga, kratko i jasno, uvek tako. Dosta je i ovoliko pa da se zna otkud ono ZA u naslovu Dodatka.

Ali, kako da objasnim i otkud mi naziv Dodatak NA kulturu, da li je to igra bez smisla ili je podsvest odjednom našla nešto zanimljivo? Pomislio sam da je to povezano s mojim dvadeset godina starim dnevnicima što ih upravo čitam i upoređujem, kako i pristoji piscu koji se penje na visoko brdo godina. Odatle može da osmatra i da svoju zaboravnost leči zapisima u kojima još jednom vidi da na početku ovog veka nismo slučajno pisali tri nule u godini na razmeđi dva milenijuma. Tamo je, u nulama i šupljinama, umesto živosti kakve dosad nije bilo i koja je očekivana u novom dobu, ubeleženo tiho nestajanje književnih časopisa i listova, smanjivanje kulturnih rubrika i emisija iz kulture, ukidanje redovnih kritičkih prikaza u dnevnim novinama, i to u svim oblastima. Uz to je još ubedljivije nastavljeno proređivanje čitalaca, smanjivanje tiraža knjiga, gašenje velikih izdavača, skrajnjivanje urednika i recenzija, proređivanje lektora i korektora, šaranje korica, uvođenje haosa u kojem može sve da bude knjiga. Pritom je jedini uslov da knjiga ima reči a autor poželjnu "kačicu sira", što svakog ne obavezuje da poznaje red tih reči, njihove slike, značenja i odjeke, ali da svi, iako je književni život preminuo, mogu vrebati neko od priznanja koja se uspešno razmnožavaju i sebi pa redom dodeljuju.

Istovremeno, s godinom od dvojke i tri nule, dvorane za programe kulture bivale su sve hladnije i praznije, glavni muzeji i nacionalna biblioteka na dug rok zatvoreni, bioskopi nestajali kao da ih nije ni bilo, publika iz pozorišta i sa koncerata umetničke muzike pojačano nastavila da beži u buku i bes, u nered i dimove raznog porekla. Potom su profesori književnosti na fakultetima pristali na kurseve umesto predavanja.

Oživela je među studentima parola "Snađi se!" umesto čitanja. U isti mah su se razmahali privatni univerziteti koji i nisu skupi za one koji mogu sve da kupe. Đaci su zamrzeli lektiru i rano počeli da se tiktokuju i "umrežavaju". Studije srpskog jezika i nacionalnih nauka upisuje sve manje studenata. Nedavno je objavljena vesela vest da je neki stranac priznao da se zvanično pored bosanskog, crnogorskog i hrvatskog upiše i srpski jezik. Stručnjaci pišu da nedeljno nestaje po nekoliko jezika sićušnih naroda i da će uskoro svi živeti u jednom jeziku. Samo će Srbi i dalje ostati "u svoja četiri jezika". Svakog dana se, kažu zlobnici, "u zdravlje interneta" odbrani niko ne zna koliko doktorata. Istoričari još uvek uzaludno sabiraju srpske žrtve u dva svetska rata i u svim bombardovanjima u prošlom veku, a čim neko od njih kaže broj, ostali ga sačekaju i napadnu.

Naučnici se takmiče na sci-listama, komanduju jedni drugima "Na citate razbrojs!", a ne znaju da niko neće dostići indeks učestalosti kao izreke: "Vozi, Miško!" i "Ćeraćemo se još!". Kažu da je baš ovih dana, u vreme berbe akademika, jedan od njih, samo iz svoje oblasti koja je prilično uska, sastavio spisak sa tridesetak imena za prioritetni prijem u SANU. Šaljivdžije kažu da dotičnog još nisu ubedili da nije reč o grupnoj poseti i biračkom spisku. Isti dotični je proneo glas da uzalud štrajkuju poštari dok radi šalter SANU i da je dnevni kolumnista za svoje udruženje pisaca rekao da je to "skup slučajnih prolaznika". Akademije umetnosti godišnje izvode sve više generacija mladih i talentovanih koji tumaraju, puše, piju i čekaju da li će dobiti priliku u nekoj od neprebrojivih serija. Još nisu videli da su i naše nauke i naše umetnosti postale članovi stranaka koje su otkrile samo dve strane sveta.

Pa ako je sve tako, a jeste, a ima još takvih vesti, loših i lošijih, kao što svuda u našoj zemlji imamo drugih i drukčijih primera, obasjanih darovima kao retko gde, nasamo osvetljenih pa zato i nedovoljno utešnih jer će najbolji da odu drugima, pa ako je sve kao u malopređašnjem i mrzovoljnom nabrajanju, kako se ne bi odnekud pojavila mala reč koja označava da je u našem veku pojačan opšti napad NA srpsku kulturu, NA osnovno pismo u toj kulturi, NA sve što je oduvek bilo suština nacionalnih vrednosti, ne samo srpskog naroda no i drugih, naročito manje brojnih naroda! Pa ako je barem delimično imenovano šta se sve diglo NA našu kulturu, šta je onda odbrana i da li ima odbrane u doba opasno nameštenih igara, prostih zabava, besposlica i ruganja s tradicijom?

Da ko s nečim ne ugrabi, što pre treba reći: ima. U svakoj teskobi čovek traži izlaz i u svakoj nevolji se nada u pobedu. Šta će ovde ljudi ako ne veruju da će uspeti? Još je živo pesnikovo pravilo: "Iza tuge bistrija je duša, iza plača veselije poješ". Koliko je nevolja toliko je i načina da ih nema.

Jedan od načina, mali ali važan jer je redak, jedan pokušaj kako se može u našem vremenu kultura javno braniti, dvadeset godina predočava Dodatak ZA kulturu u "Novostima". S tog mesta se poručuje da je uzaludno udarati NA kulturu dok god znamo zašto moramo biti ZA kulturu i šta sve treba da dodajemo na svoju kulturu koju smo stvarali otkako smo progovorili. Imamo čitav milenijum muzičke i likovne umetnosti i književnosti i arhitekture, i više od pola milenijuma ćirilicom štampanih knjiga, imamo vekove kulture koja je velika i zato što nije dovršena, koja mora da se održava prirodnim dodavanjem dobrog na dobro, bez prestajanja i klonulosti, dajući drugima i primajući od drugih ono što je opšta vrednost, koju je pisac nazvao "razmena darova", koja oplemenjuje a ne otuđuje, koja oživljava a ne guši, koja ne poznaje zakon velike ribe, vrednost, dakle, koja NA lepo dodaje lepše, zbog čega se odjednom i prijavio naslov: Dodatak na kulturu.

* * * * * * * * *

Slobodan Vladušić

Intelektualna relevantnost

KULTURNI dodatak "Večernjih novosti" je jedno od retkih preostalih mesta u srpskim medijima u kojima je ideja nacionalne kulture zadržala status i dostojanstvo kakvo zaslužuje, dok umetnička i intelektualna relevantnost znače više od ideološke pravovernosti. Zato bih se, uvek kada bi mi to obaveze dopuštale, rado odazvao na poziv urednika Baneta Đorđevića, da objavim u Dodatku neki esej ili da dam neku izjavu. Pri tom bih imao isti osećaj, a to je da se nalazim u dobrom društvu, koje podjednako čine i autori ostalih tekstova i priloga, ali i čitaoci Dodatka.

* * * * * * * * *

DRAGAN STANIĆ

Dragoceni višak lepote

KULTURNI dodatak "Novosti" već dve decenije stvara dragoceni višak lepote i uživanja u našim životima. Nemojte da vam padne na pamet da to i dalje ne činite!

* * * * * * * * *

Radivoje Mikić

Oaza za pesnike, kritičare...

O Dodatku "Večernjih novosti" u trenutku kad je kultura počela ubrzano da gubi prostor u javnom životu i da se, sve uočljivije, seli na marginu, "Večernje novosti" su, po ritmu sopstvene uređivačke politike, pošle u suprotnom smeru, otvorile su svoje stranice za one koji danas tako retko dobijaju priliku da nešto kažu savremenicima: pesnike, prozne pisce, kritičare, slikare, filmske i pozorišne umetnike, stvaraoce sa područja muzike. I, evo, tokom dve decenije u dnevnom listu, u od svih prihvaćenoj oazi, dobijamo priliku da, rugobnom licu našeg vremena, suprotstavljamo ono što, poput drugih novinskih sadržaja, neće živeti jedan dan. Evo samo jednog primera: mikro-ciklus "A Jelena Balšić, kći Lazara kneza" Milosava Tešića će, sasvim sigurno, naći svoje visoko mesto u srpskoj književnosti. A put do tog visokog mesta je vodio preko Dodatka "Večernjih novosti".

* * * * * * * * *

Vladislav Bajac

Baklja koja osvetljava put

ČESTITAM "Novostima" na upornosti da među svojim stranama sa uspehom zadrže Kulturni dodatak. U ovo vreme kada je kultura, a posebno književnost i pisana reč, izvan fokusa javnosti kao što je bila nekada, izuzetno je važno nositi baklju koja osvetljava put. Kao prvi čovek izdavačke kuće "Geopoetika" imao sam svih ovih dvadeset godina, zajedno sa svojim urednicima, vrlo dobru i posvećenu saradnju sa svim dosadašnjim urednicima i novinarima rubrike. A kao pisac (i dobitnik Nagrade "Meša Selimović") posebno sam zahvalan što "Novosti" prate moju, sada već dugu, individualnu karijeru. Sve to me obavezuje da nastavim sa radom, a isto tako i prilježne novinare koji i dalje veruju da je književnost važna svima.

Foto: Novosti

Mira Banjac

"Novosti" stalno uz mene

"NOVOSTI" su ono što svakodnevno kupujem i stalno su uz mene. Naravno, pratim kulturne sadržaje, a u "Novostima" ih uvek ima na jedan pravi način i u pravo vreme. Vrlo sam zahvalna vama koji ste beležili neke, možda malo značajnije trenutke iz moga života. Čestitam jubilej i želim da "Novosti" i dalje budu tamo gde im je mesto, na samom vrhu, apsolutno.

Dušan Kovačević

Prave i ozbiljne vrednosti

KULTURNI dodatak "Novosti" prati već dvadeset godina najbitnije događaje iz života vezane za rad umetnika i kuća koje su obeležile istoriju srpske kulture. U vremenu, nažalost, promocije i ekspanzije nekulture, "Novosti" su svojim radom promovisale najznačajnije događaje i uspehe pojedinaca ili institucija, prave i ozbiljne vrednosti sa osećanjem i porukom da je kultura jednog naroda najvažnija lična karta. U to ime Kulturnom dodatku vašeg lista želim sve najbolje u narednim godinama.

Egon Savin

Hleb naš nasušni

U VREME marginalizacije kulture svaki kulturni dodatak je, zapravo, hleb naš nasušni. Sadržaji koje ste objavljivali kroz ove dve decenije mnogo su značili za savremenu umetnost i kulturu, afirmaciju onoga što vredi, popularizaciju pozorišta i svih drugih grana umetnosti.

Vladimir Pištalo

Dobro je naići na kulturu

U VREMENU kad novine imaju rubrike za lifestyle, dobro je naići na novine koje imaju rubriku za kulturu. Sa rubrikom za kulturu "Večernjih novosti" sam sarađivao od početka. Nadam se da ćemo sarađivati bar još toliko. Čestitam!

Uroš Đurić

Ne meri se brojem klikova

JEDINSTVENA stvar je za našu sredinu, s obzirom na vreme dominacije trgovine u svim segmentima života, da "Novosti" pokrenu nedeljni Kulturni dodatak, kao jedan neprofitni oblik podrške delatnostima koje su u vrlo kritičnom položaju može se reći hronično, i da taj dodatak opstane dve decenije. Nadam se da ovakve platforme još uvek imaju jedan dublji smisao koji se ne meri samo, i isključivo brojem klikova. Jer, sve ne mora biti prožeto masovnošću da bi bilo prihvatljivo društvenim pojmovima koji rukovode aktuelnom stvarnošću.

Cile Marinković

Kao u Londonu i Parizu

MENE za "Večernje novosti", inače, vežu neverovatne uspomene, još iz najranije mladosti, jer je vaš list kupovao i čitao i moj otac, dok su u prvim katalozima mojih izložbi bili štampani tekstovi vašeg kritičara Vasilija Sujića, a o meni je pisala još Mirjana Vlajić. Zato me je posebno obradovalo kada su "Novosti" počele da objavljuju i Kulturni dodatak. Od početka pratim šta se tu piše i primetio sam da obuhvata sve segmente i resurse u kulturi. Po sadržaju, kvalitetu i načinu kako izveštava o događanjima kod nas i u svetu, može da se poredi sa drugim izdanjima tog tipa u Londonu, Parizu, Madridu.

BONUS VIDEO: DR NOVOSTI - Kako biti emocionalno inteligentniji?

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

BUBIŠA VEŽBA ZA PROSLAVU STOTKE: Jedan od pionira domaće džez scene Vojislav Simić 18. marta napuniće 100 godina (FOTO)

13. 03. 2024. u 16:09

Dodatak Kultura

0 3

KNjIŽEVNA KRITIKA: Glas sa ruba

13. 03. 2024. u 05:00

Dodatak Kultura

0 6

VRATITE BRIGU O JEZIKU SRBISTIMA: Ko nam to kroji jezik?

13. 03. 2024. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

GUTENBERGOVA SAHRANA

13. 03. 2024. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije