ISTORIJA CARSTVA KROZ ŽIVOT JEDNOG VITEZA: Jedinstvena ploča iz rimskog perioda, posvećena Marku Ulpiju, u Narodnom muzeju Srbije (FOTO)

NARODNI muzej Srbije, na izložbi "S kraja na kraj Imperije. Put rimskog viteza", predstavlja jedan izuzetan eksponat, koji je na neobičan način dospeo do naše nacionalne riznice.

Foto Narodni muzej Srbije, V. Ilić

Spomenik sa natpisom o karijeri Marka Ulpija, konjičkog oficira u rimskoj vojsci, odlikovanog za hrabrost u pohodima imperatora Marka Aurelija i Lucija Vera, slučajno je otkriven u leto 2020. godine uz put ka deponiji "Vinča", potom ukraden, pa vraćen!

Autori izložbe, dr Adam Crnobrnja i mr Veselinka Ninković, muzejski savetnici, u Maloj galeriji, uz sam spomenik, koji je premijerno u javnosti, postavili su i deset tabli, koje daju studiozne uvide u značenja tragova istorije koje krije ovaj jedinstveni počasni natpis na prostoru Srbije.

Taj mermerni blok unikatan je i po tome što je, pre nego je otkriven, imao čak tri života. Prvi put je korišćen tokom I veka kao baza za statuu, krajem II veka je na njegovoj donjoj strani uklesan natpis na latinskom jeziku o Marku Ulpiju, a tokom druge polovine III veka poslužio je kao građevinski materijal. Ovaj izuzetan muzejski predmet će se posle ove izložbe naći na stalnoj postavci arheologije u Atrijumu Narodnog muzeja.

Lokacija na kojoj je pronađen, međutim, nije bila ona sa koje i potiče, što je, prema rečima Crnobrnje, bilo jasno još kada je posle anonimne dojave došao na deponiju u Vinču da pogleda nalaz (pre nego što je on nestao, pa se ponovo pojavio).

- Tek posle šest, sedam meseci, uspeli smo da saznamo da je spomenik originalno pronađen na prostoru gde se radilo proširenje deponije "Vinča", a da je podizvođač procenio da bi to moglo da uspori radove i sklonio ga - priča Crnobrnja. - Tu je sedamdesetih godina prošlog veka bila locirana jedna rimska vila rustika, dve stotine godina mlađa od ovog spomenika.

Reč je o području arheološkog nalazišta Ošljane, dodaje Veselinka Ninković, gde se nalazilo imanje nekog rimskog veterana, čitav jedan kompleks u blizini Dunava i puta Vija militaris, na široj teritoriji Singidunuma. Kada je ustanovljena deponija, prema njenim rečima, nije bilo u planu da se širi u tom pravcu, ali je poslednjih pet godina ona prekrila ovaj evidentirani i zaštićeni arheološki lokalitet.

Iako je odmah bilo jasno o kome i čemu govori spomenik, usledilo je detaljno istraživanje i utvrđivanje precizne hronologije, jer, kako ukazuje sagovornica, mnogi tragovi istorije na njemu nisu bili hronološki uklesani u tih 16 redova:

- Morale su zato da se prate sve titule Ulpija, ali i gde su se nalazile u određenom periodu vojne jedinice u kojima je službovao, potom i kada su carevi koji se tu pominju imali pohode, pa i nazivi ratova. Naime, bio je višestruko odlikovan u nekoliko pohoda u kojima je komandovao nekolicinom legija, delova legija, pomoćnim odredima, konjičkim divizijama, od 500 do 1.000 konjanika.

Foto Z. Jovanović

Kako bi došli do ovih saznanja sarađivali su sa najvećim stručnjakom kod nas koji se bavi latinskim natpisima, Snežanom Ferjančić, profesorom sa Filozofskog falulteta.

- Ona je naučno pročitala i protumačila natpis, na osnovu kojeg smo rekonstruisali životni i profesionalni put Marka Ulpija - ističe Ninkovićeva. - Profesorka Ferjančić je učinila neverovatan poduhvat dešifrujući sve detalje natpisa. To nam je dalo mogućnost da kretanje Ulpija predstavimo na karti, kako bi bilo vidljivo i jasno svakom posetiocu muzeja.

Prema rečima Crnobrnje, rođen je u Beneventumu, u Italiji, u bogatoj i uglednoj porodici. Pripadao je staležu konjanika. Njega je, kako je objašnjeno na postavci, vojnička služba prvo vodila na istok, u Kapadokiju. Onda je službovao u provinciji Arabija (na jugu današnje Sirije), a odatle otišao u provinciju Cezarijensis (Maroko - Alžir). Posle su ga poslali na sever, u Panoniju, po svoj prilici na samu granicu (teritorija današnje Slovačke). U to vreme dolazi do pobune u Hispaniji (sadašnjoj Španiji), gde ga vanredno postavljaju na čelo nekih legija.

- Kada je tu završio posao, dobija još jednu službu, u Panoniji, na teritoriji današnje Mađarske - otkriva Crnobrnja, dodajući kako se sa natpisa na ovom spomeniku popunjava celina o istoriji čitavog rimskog carstva.

Posle uspešne vojne karijere, kako dalje objašnjava Ninkovićeva, sa iskustvom, znanjem i novcem, službu nastavlja kao visoki carski funkcioner u administraciji bogate i rudonosne provincije Dakije Apulensis. Postao je prokurator.

- Trajanovo osvajanje Dakije u početku drugog veka je bila jedna od najvećih pljački zlata u istoriji civilizacije - tvrdi Crnobrnja. - A u toj provinciji, Marka Ulpija su postavili da vodi finansije, ubire porez.

Pripadao je eliti rimskog društva, nastavlja koautorka ove izložbe, jer su vitezovi bili odmah ispod senatora. Činjenica da je spomenik pronađen kod nas, gde je bila rimska provincija Gornja Mezija, može da ukazuje i da je Ulpije iste te poslove radio na ovim prostorima, tad čuvenim po bogatstvu rudnika srebra i olova, na Avali i Kosmaju.

- Ovo je jedinstven spomenik na prostoru Srbije, ali i Evrope - zaključuje Ninkovićeva. - Postoji mnogo rimskih nadgrobnih spomenika vitezovima, ali je veoma malo počasnih, javnih, kao što je ovaj. Na status Marka Ulpija ukazuje i to da je podignut za njegovog života. Za Narodni muzej Srbije je važno da je to izuzetno kulturno dobro i jedinstven latinski natpis koji je obogatio našu zbirku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije