SRBIJU NE OSEĆAM KAO INOSTRANSTVO: Francuski akademik i pisac gostovao u Matici srpskoj (FOTO)

Jovanka SIMIĆ

10. 05. 2024. u 13:13

PISAC svetskog ugleda i francuski akademik Andrej Makin sinoć je bio gost Matice srpske u Novom Sadu u okviru manifestacije "Molijerovi dani" u organizaciji Francuskog instituta.

СРБИЈУ НЕ ОСЕЋАМ КАО ИНОСТРАНСТВО: Француски академик и писац гостовао у Матици српској (ФОТО)

Foto: B.Lučić

 Predsednik Matice srpske Dragan Stanić uputio je visokom gostu reči dobrodošlice, podsećajući da je u ovoj našoj najstarijoj ustanovi knjige, nauke i kulture gostovao tačno pre dve decenije.

- Postajući stanovnik Francuske i francuski književnik, Andrej Makin nije želeo da prestane da bude Rus – naglasio  je Stanić, ističući Makinovu dvostruku nacionalnu pripadnost i izražavajući mu poštovanje za „toleranciju i umn  ravnotežu".

Foto: B.Lučić

  Dirnut dobrodošlicom i zainteresovanošću novosadske publike, Makin je rekao da se u Srbiji ne oseća kao da je sasvim u inostranstvu.

- Postoji velika kulturološka sličnost između Rusije i Srbije, ali takođe i između Srbije i Francuske, tako da osećam duplu bliskost – rekao je Makin.

   Povodom romana „Stari kalendar jedne ljubavi“ (u izdanju Lagune) u Svečanoj sali Matice srpske sa Makinom je na francuskom jeziku, uz prevod Jelene Nikolić, razgovarao Velimir Mladenović, izuzetan poznavalac opusa ovog književnika. Poetičan naslov ovog novog Makinovog romana označava istorijski trenutak u Rusiji kada se, prema Lenjinovom dekretu iz 1918. godine, sa julijanskog prešlo na gregorijanski kalendar. Ova metafora o minulom vremenu carevine koja je pala u ruke „graditelja svetle budućnosti“ pripoveda o životu i ljubavima Valdasa Batajeva u vrtlogu istorijskih previranja.

Foto: J.S.

  Makin je jedan je od najprevođenijih savremenih francuskih pisaca. Prvi veliki uspeh postigao je romanom „Francusko zaveštanje“, koji je 1995. godine dobio najprestižnije francuske književne nagrade – Gonkur.

 Rođen je 1957. u Divnogorsku, u Sibiru, a obrazovan je u duhu francuskog jezika i kulture, budući da mu je baka Francuskinja. Doktorat o savremenoj francuskoj književnosti odbranio je na Moskovskom univerzitetu. Kada se nastanio u Francuskoj, predavao je nekoliko godina ruski jezik i književnost. Doktorirao je i na Univerzitetu u Parizu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta