SANJAO DA SE VRATI NA SVOJE KOSOVO: Akademik Svetomir Arsić Basara ostavio neizbrisiv trag u našoj umetnosti
VAJAR Svetomir Arsić Basara bio je dragocen čovek, stamen i nepotkupljiv u svojoj umetničkoj istini i istini života koji je proživeo. Njegovo delo sačuvalo je umetnički visoko artističan odnos prema srednjovekovlju, prema korifejima srpske srednjovekovne države, pritom je nosilo ozbiljan kubistički dah u svojoj struktovnosti.
Ovako akademik i kompozitor Svetislav Božić za "Novosti" govori o svom prijatelju, akademiku Basari koji je pre dva dana preminuo u 96. godini. Tužnu vest saznao je od umetnikove starije ćerke.
- Basara je stigao da bude aktivan i aktuelan do dana do koga je fizički živeo i da njegova umetnost i njegova veština ne ostanu umoreni nekim davnim vremenom - kaže Božić. - On je progresirao svoje stvaralaštvo i njegov um je bio veoma bistar u kreativnom smislu. Nije samo konstatovao stvari nego je stvaralački bio bistar i progresivan. Verujem da će ostati jedna od najznačajnijih ličnosti u našoj istoriji, istoriji umetnosti, jer je uspostavio nove standarde na divnim i vrednim temeljima. Delo Svetomira Arsića Basare je nešto što će srpskom narodu kroz vremena koja dolaze biti velika uteha i veliko poznavanje onoga što smo videli, naučili i s čim treba da živimo. Sačuvao je Kosovo i Metohiju u svojim delima. To je put koji treba slediti i u geopolitičkim potezima koje budemo radili.
Tesla na mapi KiM
PROŠLE godine Basara je izvajao Nikolu Teslu na mapi Kosova i Metohije i poklonio ga Teslinoj naučnoj fondaciji iz Filadelfije. Poklon akademika i vajara trebalo bi da se nađe u stalnoj postavci Muzeja "Nikola Tesla" u Njujorku. Inače, njegova dela se nalaze u našim i svetskim galerijama, muzejima i privatnim kolekcijama.
Vesto o smrti Svetomira Arsića Basare iznenadila je akademika Dušana Otaševića.
- Nisam znao da je preminuo - rekao nam je Otašević. - Mnogo mi je žao. Dugo je bio aktivan, ali je u poslednje vreme retko dolazio na sastanke u SANU. Na poslednjih nekoliko nije ga bilo. Njegovo delo duboko je ukorenjeno u vlastito tle, u Kosovo i Metohiju i njihovu istoriju. Izborom tema, oslanjajući se na stare zanate za obradu drveta i gvožđa, a pri tome ne zapostavljajući dostignuća moderne umetnosti, Basarino delo zauzima izuzetno mesto u istoriji savremene srpske skulpture.
Rođen u selu Sevac podno Šar-planine, akademik, vajar, umetnik koji potiče sa Kosova i Metohije, umetničko obrazovanje sticao je u Nišu i Beogradu gde je diplomirao na Akademiji za primenjenu umetnost. Godine 1961. dobio je pokrajinsku Decembarsku nagradu, koju je vratio 1987. u znak protesta protiv albanskog nacionalizma i nasilja nad srpskim narodom. Njegova karijera se kretala uzlaznom linijom i dobijao je sve značajne pokrajinske i strukovne nagrade. Njegovo stvralaštvo vezano je za njegov zavičaj, tragičnu istoriju srpskog naroda, smisao življenja i žrtve. Od skulpture "Hirošima" (1975) njegovo delo odražava samu suštinu sudbine Kosova i Metohije. U to vreme biva izabran za dekana Akademije umetnosti u Prištini, ali kako je sve ugroženiji postaje angažovani umetnik, a njegove skulpture poprimaju militantnu formu. Posle toga slede godine sve snažnijeg interesovanja umetničke kritike i publike za njegov rad, posebno u beogradskim krugovima. Ciklusi iz tog perioda ostavljali su i kritiku i publiku zanemele od divljenja. Član je SANU od 1994. godine. Posle bombardovanja 1999. napustio je Kosovo i Metohiju i došao da živi i stvara u Beogradu. Osim skupturom, bavio se i pisanjem pripovedaka. U Akademiji nauka prošlog proleća predstavio je autobiografsku zbirku priča "Put za Dečane". Iako je u Beogradu živeo okružen brigom i pažnjom svojih, takođe uspešnih kćeri i njihovih porodica, Basara zavičaj nije zaboravio.
Prvi put u Gračanici
PRE dve godine u Gračanici je organizovana prva samostalna izložba akademika Basare u njegovoj umetničkoj karijeri dugoj šest decenija. Izložba je priređena u okviru obeležavanja sedam vekova postojanja manastira Gračanice i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina. Prisutnima se tada obratio putem video-poruke u kojoj je rekao:
- Velika je čast izlagati u Gračanici. Gračanica je naše sveto mesto, u Gračanici žive časni i pošteni građani koji se herojski bore da pravda vlada među narodima. "Građani Gračanice stali su uz svoj narod", reči su Vuka Karadžića zabeležene u vreme Prvog srpskog ustanka, "u vreme zlo i mučno, u dane kada se činjaše da je ugašen život srpskoga naroda". U Gračanici buktinja slobode nije prestala da svetli, istorija njene građane pamti kao neustrašive heroje u neravnopravnoj borbi za normalan ljudski život pod suncem kosovskog neba.
- Neprestano sanjam Kosovo, svoj zavičaj - govorio je Basara. - Sanjam kako se vraćam, ali nikada tamo ne stignem. Mnogo mi nedostaje, jer to je moj duhovni prostor. Čovek se oseća najsrećnije u prostoru gde se rodi. Ako je prinuđen da ode iz svog zavičaja, kao da je prestao da diše, da živi na pravi način. Ja radim, stvaram i time na neki način lečim sebe. Rad me smiruje, jer imam potrebu da radim. Rad je u stvari talenat koji čoveku ne da mira, on je u stalnom izazovu da nešto uradi.
Govorio je Basara da su njegova dela povezana sa sudbinom njegovog naroda:
- Rođen sam kao Srbin i ne mogu ništa drugo da budem. To nisam birao, to je moja sudbina. A ako sam to, to moram i da ostanem, da to budem. Pristalica sam toga da umetnik svoju zemlju izgrađuje. To nije nacionalizam. Daleko od toga. To je jedna humana težnja u čoveku da svoju zemlju svrsta u red lepih zemalja.
Inspiracija generacijama umetnika
MINISTAR kulture Nikola Selaković je u telegramu saučešća napisao da je sa tugom primio vest o smrti našeg istaknutog vajara i pisca, akademika Svetomira Arsića Basare, divnog čoveka, rodoljuba, borca NOB-a, pisca, ali najpre umetnika čiji je jedinstveni talenat i predanost umetnosti ostavio impozantan trag na našoj umetničkoj sceni.
- Ostaće upamćen kao veliki stvaralac i inspiracija generacijama umetnika - naveo je Selaković. - Kao akademik, profesor, osnivač Likovne kolonije u Dečanima i inicijator osnivanja Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije, iskazao je snagu autentičnog stvaraoca i njegov odlazak predstavlja nenadoknadiv gubitak za srpsku kulturu.
Istoričar umetnosti Jovan Despotović, koji se dugo bavio Basarinim delima, isticao je da su ona uspešan tumač dugog perioda od pedesetih godina prošlog veka sve do danas.
- Basara je živeo dva, čvrsto uvezana paralelna života, jedan zabeležen u njegovoj biografiji od dečačkog doba, đačkog, studentskog, profesorskog i akademskog perioda, i drugi utisnut u oblik, plastičnu formu drveta koje je doživljavao i tretirao kao istoznačnu i istovrednu stranu vlastite ličnosti - rekao je Despotović. - Malo je primera u srpskom savremenom likovnom stvaralaštvu da je toliko duboko u nečije delo utisnuta čista emocija autora, da je toliko intenzivno proživljavan svaki njegov deo, pa i onaj najmanji, gotovo nevidljiv element forme, da su toliko čvrsto prepleteni, uvezani spoljašnji i unutrašnji damari bremena, dramatičnih i lirskih trenutaka, usuda istorije, sadržaja individualne i kolektivne memorije.
Porodica je na fejsbuk-stranici objavila da će vreme i mesto sahrane biti naknadno objavljeni.
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajns-a, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)