SVI PRIŽELJKUJEMO DA BUDEMO SAVRŠENI: Kineski nobelovac Mo Jen prvi put gostuje u Srbiji sa predstavom "Ubica Đing Ke" u JDP

TEK što je kineski predsednik Si Đinping napustio Srbiju, u posetu Beogradu stigao je veliki ansambl uglednog Pekinškog narodnog umetničkog pozorišta, predvođen nobelovcem Mo Jenom, čiji će komad "Ubica Đing Ke" dve večeri zaredom, sutra i prekosutra, gledati publika Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

foto I.Marinković

Daleki gosti (njih čak pedeset dvoje) izuzetno su se obradovali jer su na svakom koraku još mogli da vide srpske i kineske zastave, što smatraju posebnim gestom dobrodošlice. U međuvremenu, obišli su beogradske reke, probali srpske specijalitete, našu kafu i sladoled, ali su spremni da bolje upoznaju grad tek kada završe nastup u JDP. Kako kažu, srdačnost i toplina domaćina podsećaju ih na atmosferu u Pekingu, pa tako usput dodaju "mi smo na Istoku, vi na Zapadu, a zapravo vas doživljavamo kao - Istok na Zapadu"...

Dolazak kineskih umetnika sa "Ubicom Đing Ke" (u režiji Žen Minga), uzvratna je poseta Jugoslovenskom dramskom, čiji je ansambl u Pekingu i Šangaju izveo Molijerovog "Uobraženog bolesnika" 2015. godine i bio prvi srpski teatar koji je nastupio u ovoj velikoj zemlji. Po mišljenju našeg ansambla, bilo je to, kako je juče rečeno, jedno od njihovih najlepših gostovanja u inostranstvu, a sada se ukazala prilika da uzvrate istom merom i dogovore dalju saradnju. Mo Jenovu dramu u pekinškom teatru izvode već jedanest godina, a pre Beograda (za koji je pisac rekao da će ga sa velikim zadovoljstvom upisati u svoju biografiju) sa istim naslovom gostovali su u Rusiji, Belorusiji i Francuskoj.

Ugledni kineski pisac i profesor dobio je Nobelovu nagradu 2012, preveden je do sada na pedesetak jezika, a srpska publika u prilici je da čita njegovih osam dela. Kako je juče rečeno,drama s kojom gostuju u JDP bavi se kasnim periodom Zaraćenih država (475-221 pre n. e.) kao pričom o pokušaju atentata ubice Đing Keja na kralja Ćina.

foto Pekinško narodno uumetničko pozorište

- U ovoj drami, u stvari, nema nijednog lošeg čoveka. Svi likovi u njoj zapravo su ljudi koji žive oko nas ili smo mi sami. Pre nego što počnemo da kritikujemo druge, moramo biti spremni da kritikujemo sebe. Kada se divimo izvanrednim ljudima, mi u stvari priželjkujemo da i sami budemo savršeni - reči su autora.

Mo Jen je napisao jedanest romana ("Priče o crvenom sirku", "Republika pijanaca", "Umoran od života i smrti"), stotinak novela i pripovedaka, eseja i drama. Osobenog stila i nesvakidašnje semantike, po oceni Nobelovog komiteta uspeo je da "kroz spoj fantastičnog i stvarnog, istorijske i društvene perspektive stvori svet koji podseća na onaj iz dela Foknera i Markesa, istovremeno polazeći od tradicije kineske književnosti i usmenog stvaralaštva"...

- Jugoslavija više ne postoji, ali postoji Jugoslovensko dramsko pozorište, što govori o snazi umetnosti koja prevazilazi istoriju. Istorija teatra uvek je povezana sa istorijom zemlje i ono što vidimo na bini, elementi su koji utiču na našu sadašnjost i stvarnost. Prvi put sam u Srbiji, ali znam mnogo o vašoj zemlji kroz Andrićeva i Pavićeva dela, još od 70-ih godina prošlog veka. Kao dramskom piscu drago mi je da vidim svoje delo na sceni, a ovo je posebna vrsta nagrade kad ga mogu videti na pozornici neke druge zemlje - ističe Mo Jen.

Đing Ke je istorijski lik, ističe pisac i dodaje da u Kini postoji mnogo različitih dela koja opisuju njegov život:

- Želeo sam da pišem o njemu iz druge perspektive, jer smatram da svako do nas ima u sebi nekog Đing Keja. Tako da se ovde nisam želeo baviti nekim posebnim detaljima atentata već sam više nastojao da prikažem ljudsku prirodu - Đing Ke je običan čovek od krvi i mesa, sa vrlinama i manama, ne samo legenda odvojena od nas hiljadama godina.

foto promo

Na naše pitanje šta ga vezuje za našeg Ivu Andrića (osim Nobelove nagrade i istorijskih tema), pa se posebno posvetio tumačenju njegovog dela, Jen odgovara:

- Prvi put sam početkom 80-ih pročitao roman "Na Drini ćuprija", sa istorijskom temom o borbi srpskog naroda protiv osmanskog carstva. Radnja se odvija oko izgradnje mosta koji određuje sudbinu junaka u romanu. Ono što me je zaista dirnulo je da glavni lik u romanu nije čovek već sam most. Igrom slučaja, posle čitanja ove knjige imao sam priliku da pogledam jugoslovenski ratni film "Most". I tu se sve dešava oko mosta, koji nestaje u trenutku, u vihoru rata. Simbol mosta je višestruk, značajan je i za saradnju naše dve zemlje. Inače, i Pavićev "Hazarski rečnik" je veoma uticajna knjiga u Kini, zanimljiva mi je jer se i čita poput nekog rečnika. Verujem da ima još mnogo srpskih pisaca koje, nažalost, nisam imao prilike da upoznam.

Zanimljivo je da je piščevo pravo ime Guan Moje, od kojeg je sam osmislio nadimak Mo Jen, što znači "onaj koji ćuti":

- Samom sebi kreirao sam književno ime da bih se uvek podsećao da ne treba previše govoriti. Smatram da kad puno pričate, to često postane prazna priča. Kad govorite, reči odlaze u vetar i zaborav, kad ih zapišete - dobijaju večnu vrednost. Ali, da budem iskren, ne samo da ponekad pričam, već pričam i previše.

Kako dalje objašnjava, posle otvaranja Kine, reformi i razvoja ekonomije, sve češće se ekranizuju knjige.

- A film je mnogo pristupačniji medij od književnosti i ima veću publiku koja na brzinu može da pogleda film umesto da čita celo delo. Primera radi, u Kini je mnogo onih koji su gledali "Valter brani Sarajevo", a nisu čitali "Na Drini ćuprija". I još nešto: hteo bih da zahvalim prevodiocima kineskog jezika u Srbiji, kao što je profesorka Ana Jovanović, jer znam koliko su moji romani teški za prevod. U njima je mnogo folklornih tema, lokalnog dijalekta i priča sa sela, tako da im nije nimalo lako. Verujem da moji romani imaju veliku popularnost u inostranstvu, iz više razloga - zbog neposrednosti i pristupačnosti u pisanju, dramatičnosti (pogodne da se "prekomponuju" u predstavu ili film), a tu su i jaki karakteri mojih junaka - kaže Mo Jen.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije