REČ „SRPSKI“ JE SINONIM ZA PRAVOSLAVLJE NA BALKANU: Intervju - prof. dr Aleksandar Naumov, slavista iz Poljske

Jovanka SIMIĆ

12. 06. 2024. u 12:23

SREĆAN sam što sam došao u moju novu kuću! Na vrlo dobrom srpskom izgovoru, slavista prof.dr Aleksandar Naumov iz Poljske ovim je rečima u petak sa govornice Matice srpske u Novom Sadu uzvratio na dobrodošlicu koju mu je Matičin generalni sekretar Milan M.Micić, poželeo povodom njegovog prvog gostovanja u našem najstarijem hramu knjige,nauke i kulture.

РЕЧ „СРПСКИ“ ЈЕ СИНОНИМ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ НА БАЛКАНУ: Интервју - проф. др Александар Наумов, слависта из Пољске

Foto Branislav Lučić/J.S.

Profesor Naumov  slovi za jednog od najboljih poznavalaca književnosti pravoslavnih Slovena,a s posebnom ljubavlju izučava  dela crkvenoslovenske i stare srpske književnosti,afirmišući ih u svetu.Matica srpska na svojoj godišnjoj Skupštini, pre pedesetak dana,  proglasila ga je svojim počasnim članom,a on je pohitao da se    zahvali predavanjem „Tragovi stare srpske kulture u Poljskoj“.

O stvarnom broju Srba u današnjoj Poljskoj nema pouzdanih podataka,čini se da je tamo više srpskih tragova,nego srpskih duša ?

- Ima Srba,ali oni nisu vidljivi u društvenom životu.Pravoslavaca ima ko pola miliona,iz Ukrajine u ove dve i po godine došlo je i milion Ukrajinaca.

Koji su najstariji srpski tragovi u Poljskoj?

- Srbi su ostavili veliko kulturno nasleđe. Najstariji  trag ostavio je srpski ikonopisac Nektarije 1559.godine  u Manastiru Blagovesti Presvete Bogorodice i Svetog Apostola Jovana Bogoslova (ili Supraslska lavra),jednom   od pet pravoslavnih muških manastira u Poljskoj. Nalazi se u gradu Suprasl i danas pripada   Bjalistočko-Gdanjskoj eparhiji Poljske pravoslavne crkve. Nemci su u Drugom svetskom ratu oštetili manastir i freske,ali su one pre izvesnog vremena obnovljene i ponovo ih je oslikao  srpski zograf.

Doneli ste Matici srpskoj vredan dar, prevod Supraslskog zbornika s kraja 10 veka,prevedenog prvi put na poljski. U čemu se ogleda značaj njegovog prevoda na poljski jezik?

- To je najstariji ćirilični rukopis,a  napisan  je u severoistočnoj Bugarskoj.Posle 500 godina  donesen je u Supraslski manastir i veoma dugo stajao neprimetan u biblioteci. Pre 200  godina, 23.septembra 1823. godine otac Mihajlo Dobrovski ga je  pronašao i od tada služi nauci i izučavaju ga studenti.Pošto smo ga mi, povodom jubileja, preveli prvi put na jedan savremeni jezik,sada prve prevode rade i Bugari i Belorusi.

Dobri poznavaoci vašeg istraživanja nazivaju vas  tumačem,ali i misionarem ćirilo-metodijevskog profila.Šta je od svih tih tragova,nasuprot svemu prolaznom ovoga sveta,ipak večno?

- Problem je što stalno i brzo zaboravljamo.A kada nas nešto natera da se osvrnemo na to duhovno nasleđe svako od nas oseća smirenje. Jedino ako ovako posmatramo  prošlost,mi možemo smiriti sve naše nemire i nastaviti dalje u budućnost ,sa ponosom i zahvalnošću, prema precima koji su nam to blago ostavili.Ali,ako prestanemo da na taj način  vrednujemo to blago,a ono je večno,postajemo jadni,siromašni duhom, nezadovoljni...

Kakav je uticaj na Slovenske narode ostavila pojava baroka ?

- Doneo je spoznaju o jedinstvu sa drugim narodima,prvenstveno  duhovnu, kulturnu, etničku  i pre svega versku. Jer jača je verska veza od bilo koje druge.Za severne Slovene -pravoslavce, Sveta Petka je Srpkinja,Ljudmila češka  isto tako se zove Srpkinja.Reč „srpski“  je zajednički naziv za  pravoslavlje na Balkanu.Zato mislim da srednji vek pokazuje da postoji mogućnost prekoračivanja lokalnih razlika.Jer kada se uzdignete na taj duhovni nivo,onda se sa te visine vidi i jedinstvo.

Ali to slovensko-pravoslavno jedinstvo na Balkanu,politika nam permanentno narušava ? Kako se  izdići i iznad nje ?

- Pomoću svesti  o tome ko smo,odakle smo,kuda idemo.Ta pitanja su postala izuzetno važna u 18.veku.Posle je došao Napoleon,pa doba raspada raznih imperija i stvaranje novih nacija koje, praktično, nije stalo do danas.Dakle, i danas je važno imati očuvanu spoznaju o tome ko smo.

Jeste li vi lično uspeli da očuvate spoznaju o svom poreklu?

- Ja sam poreklom Rus, moji su došli na zapad u 19 veku.Ne mogu da kažem evo ovaj grad je moj,nemam taj zavičaj u pravom smislu.Sad živim u mestu gde je Supraslinski manastir.Nisam se vratio u Krakov,otišao sam iz porodičnih  razloga.Prebiranje po korenima dovelo me je do toga da se osećam dobro svuda gde vidim našu kulturu.Sve je to moje.Kad kažem naš jezik,naša kultura to mogu da kažem i ovde u Srbiji jer zaista  tako i osećam.

Pamtimo da je u vreme NATO agresije podrška Srbima stizala i  od pravoslavaca iz Poljske...

- Kada je počelo bombardovanje,mi smo sa studentima i prijateljoima poslali telegram poljskom predsedniku,a to je bilo neposredno posle stupanja Poljske u NATO.Odgovor se sastojao u tome da su nam isključili telefone.Lakše je nama da se dogovorimo  sa našim pravoslavnim ljudima jer neguju veliku ljubav prema Srbiji. Slali smo i pomoć u kamionima.

Učestvuju li Srbi u Poljskoj u religioznom životu ?

- Naš mitropolit je glava naše Poljske autokefalne crkve sada slavimo sto godina od autokefalnosti.Imali smo dvojicu episkopa koji su uzeli ime Svetog Save.U okviru Autokefalne crkve imamo hram Svetog  Nikolaja Velimirovića.Naša crkva na svakoj službi se moli za Srbiju,Kosvo i Metohiju.Dečji hor peva o caru Lazaru, o Milošu .

Godinama tamo obeležavamo Vidovdan. Vidovdan.Sada uključujemo i druga društva,dolaze nam i katolici.Puno toga o srpskoj pravoslavnoj crkvi naučio sam od  nekadašnjeg episkopa niškog,a potonjeg,blaženopočivšeg patrijarha srpskog gospodina Irineja.

„Dar reči“ o Kosmetu

Aktivno prezentujete naše nasleđe na KiM prezentujete i u Poljskoj koja je ,istina, priznala nezavisnost tzv Kosova,ali nije podržala i ulazak u UNESKO...

- Još pre četrdesetak godina objavio sam antologiju „Dar reči“,izbor  stare srpske književnosti na poljskom.To je tada bila prva antologija ,osim novosrpskog,na srpskom jeziku.Tu sam ugradio ono najvažnije – ciklus svetosavski ,pre svega kosovski i Brankoviće.Nastojimo da ti istorijski događaji uđu i u svest prosečnog poljskog čoveka.Zato su svi  ovi spisi o Kosovu prevedeni  i na poljski.

Biografija

PROF dr  Aleksandar Naumov (1949), rođen je u Orneti u Poljskoj, u porodici pravoslavnog sveštenika. Univerzitetske studije iz oblasti slovenske filologije završio je na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu gde je bio i profesor.Predavao je i na Univerzitetu “Adam Mickjevič” u Poznanju,radio  kao lektor u Beogradu (1974-77) i Pizi (1980-84),bio  gostujući predavač na Univerzitetu u Đenovi (1984-85), Jejlu (1988), Berkliju (1991, 2000) i Univerzitetu “Ka Foskari” (1996) u Veneciji, gde je potom radio kao redovni profesor ( 2003- 2019) na predmetima: srpski i hrvatski jezik, književnost i kultura, slovenska filologija, crkvenoslovenska književnost, istorija istočnoevropskih crkava. Nosilac više državnih i crkvenih odlikovanja za zasluge u istaživanju slovenskih jezika i kultura,uključujući i  Orden svetog cara Konstantina SPC.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu