"DEMON" PODIŽE ZAVESU U SRPSKOJ ATINI: Skidanje opere Antona Rubinštajna s repertoara u Bordou donelo Novosađanima vredan poklon

POSLE gotovo sto godina opera "Demon" ponovo će se naći na našem repertoaru: praizvedbu je imala u Narodnom pozorištu u Beogradu 1926. godine, a ove jeseni premijerno će biti postavljena u Srpskom narodnom pozorištu, u režiji Dmitrija Bergmana.

foto Nacionalna opera u Bordou

Opera Antona Rubinštajna, koja će otvoriti narednu sezonu u novosadskom teatru, zasnovana je na istoimenoj poemi Mihaila Ljermontova. Prvi put je odigrana 1871. i imala je veliki odjek u javnosti: od tada do današnjih dana veoma često se izvodi u Rusiji, dok je na Zapadu retkost. Nažalost, i na ta retka izvođenja utiče politika, pa je u Bordou pre dve godine skinuta sa repertoara. Ipak, zahvaljujući toj činjenici, novosadski teatar raskošne kostime i scenografiju dobio je na poklon!

- Poklon smo, zapravo, dobili od tri pozorišta: Helikon opere iz Moskve, Gradskog pozorišta iz Nirnberga i Nacionalne opere iz Bordoa. Rađena je u troprodukciji, ali je zbog rata u Ukrajini skinuta sa repertoara - objašnjava Zoran Đerić, v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta. - Došli smo do te informacije i pregovarali smo sa njima, a oni su pristali da nam ustupe impresivnu opremu bez ikakve nadoknade. Ogromna scenografija stigla nam je u tri šlepera, platili smo samo troškove prevoza. Prvo izvođenje biće 21. septembra i naša premijera obeležiće istovremeno dva jubileja - 195 godina od rođenja i 130 godina od kompozitorove smrti.

foto V.V.S.

Anton Rubinštajn (1829-1894) bio je veoma važna figura u ruskoj muzici svoga doba. Osnovao je Konzervatorijum u Sankt Peterburgu i kao svetski poznat pijanista obilazio je svet priređujući koncerte, a posebno su čuveni oni sa američke turneje sedamdesetih godina 19. veka. Rubinštajnova muzika odražavala je njegov kosmopolitski pogled na Evropu, iako je radnja "Demona" smeštena na Kavkaz. Opera slikovito prikazuje palog anđela osuđenog na večno prokletstvo, dok on traži iskupljenje kroz ljubav žene. Kompozitorovo delo krase arije, lirski dueti, neobične harmonije i bogate horske deonice koje oživljavaju libreto P. A. Viskatova. Inače, poema Ljermontova jedno vreme je (kao bogohulna) bila i zabranjena. Libret se pretapa sa muzikom, "ispunjen živopisnim i emotivno proživljenim istočnjačkim egzotičnim svetom". Zanimljivo je da su upravo motivi "Demona" isnpirisali Musorgskog ("Havanščina") i Čajkovskog ("Evgenije Onjegin"), kao i druge stvaraoce.

- "Demon" je i prva predstava koja će biti izvedena u novoj sezoni. Prošle godine počeli smo sa operskim koncertima revijalnog karaktera, najpoznatijim arijama u interpretaciji naših solista - ističe Đerić. - Premijera "Demona" je na Velikoj sceni "Jovan Đorđević" u režiji gosta iz Rusije, direktora Helikon opere Dmitrija Bergmana. Reditelj dolazi krajem avgusta, kada počinju probe Opere, Hora, Baleta i Orkestra. Pošto se radnja dešava na Kavkazu, obiluje egzotičnim motivima i jedna je od poslednjih romantičarskih melodija u vremenu kada se već pojavljuje modernizam u operi. U Rusiji je veoma popularna, a ja se nadam da će i kod nas naići na dobar prijem. Ne samo zato što će u publici biti mnogo Rusa koji žive u Srbiji, nego što imamo odličan ansambl.

foto Nacionalna opera u Bordou

U podeli su, otkriva Đerić, veliki pevači. Ulogu Demona, baritona, izvodiće čak tri pevača. Za glavne soliste, po običaju, uvek se planira nekoliko imena.

- Najčešće naš, domaći, izvođač peva premijeru, a onda zovemo goste. Tako će i sada glavnu ulogu uz "domaće" prvake Željka Andrića i Nebojšu Babića izvoditi i Željko Lučić, direktor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Ostavili smo mogućnost da u podeli gostuju i Rusi, pa je moguće da u nekim reprizama vidimo i tamošnje umetnike koji ovu ulogu već imaju na repertoaru. Inače, cela predstava je na ruskom jeziku. Biće to, zaista, spektakl. Scenografija je neobična, kostimi takođe, a njihov autor je nemački umetnik Hartmut Šorghofer. Za izradu takve scenografije sigurno bi nam trebalo najmanje tri meseca. Ovako smo je dobili na poklon.

Ubrzo posle operske premijere, 2. oktobra, na Sceni "Pera Dobrinović" najavljena je premijera - dramatizovan roman "Iskupljenje" Branimira Šćepanovića, u režiji Veljka Mićunovića.

- Biće to Mićunovićeva prva velika režija posle uspeha na Sterijinom pozorju sa predstavom "Očevi i oci" Narodnog pozorišta u Beogradu. Već je s nama radio Kafkin "Proces", a novi projekat gotovo je doveden do kraja. U predstavi je angažovan odličan glumački tim, posle dugog odsustva sa naše scene pojaviće se i Boris Isaković. Igra glavnu ulogu, uz druge sjajne glumce, pa verujemo da će predstava biti veoma zapažena. Roman do sada nije bio dramatizovan, čak ni "filmovan", za razliku od drugih Šćepanovićevih dela. Pisan je veoma moderno, daje mogućnost glumačke ekspresije. Svaki lik iznutra je psihološki obojen, dok odnosi među njima stvaraju dramaturšku tenziju. U SNP se priprema i predstava Andraša Urbana. Reč je o dramatizaciji romana Lasla Vegela "Balkanska lepotica". Radnja je vezana, pre svega, za Novi Sad i neprestane smene različitih vlasti i vremena. Biće to jedna mala hronika Novog Sada sa velikom glumačkom ekipom, premijera je krajem oktobra.

Sa ova dva naslova samo se nastavlja već započeta tematska linija. Na repertoaru SNP, podseća Đerić, bile su pre dve godine Ćosićeve "Deobe", koje se bave predratnim i ratnim odnosom među Srbima, partizanima i četnicima, porodičnim sukobima i problemima identiteta, političkim i ideološkim borbama.

- Ta linija se nastavlja, samo u nekom drugom periodu i savremenijem društvu. U središtu priča su večite konfrontacije ljudi i njihove sudbine... Do kraja godine imaćemo na kamernoj sceni još nekoliko zanimljivih projekata koji su uglavnom vezani za mlađe reditelje i autorska ostvarenja. U svima je porodica u fokusu, a planiramo da uradimo i jedan tipično ženski projekat - "Sluškinjinu priču", u režiji Sonje Petrović. To bi trebalo da bude početkom sledeće godine, dok bismo tokom ove postavili muzičko-dramsku operu "Vodoskok" Staše Bajac, u režiji Irene Popović Dragović. I još nešto: za sledeću, 165. godinu postojanja Srpskog narodnog pozorišta planiramo prvu monografiju o kući! Postoje knjige o pozorištu u kojima su se teatrolozi i istoričari pozorišta bavili nekim određenim periodom, postoji i nekoliko zbornika koji su rađeni za velike godišnjice. Ali, do sada nije urađena nijedna monografija koja bi predstavila celokupan istorijat našeg teatra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije