Kultura

ŠEKSPIROVA HRONIKA O SRPSKOJ KRALJICI: Prvi put na sceni priča o Jeleni Anžujskoj na Festivalu "Ćirilicom" u Budvi

Вукица СТРУГАР

04. 09. 2024. u 17:49

U OKVIRU budvanskog Festivala "Ćirilicom" premijerno je izvođenje predstave "Jelena Anžujska" - po tekstu Jelene Kajgo i u režiji Tanje Mandić Rigonat. Na Sceni između crkava, u ambijentu Starog grada, 7. septembra će se prvi put publici pokloniti ansambl Knjaževsko-srpskog teatra, dok će predstavu o srednjovekovnoj srpskoj kraljici Kragujevčani gledati mesec dana kasnije, 8. oktobra.

ШЕКСПИРОВА ХРОНИКА О СРПСКОЈ КРАЉИЦИ: Први пут на сцени прича о Јелени Анжујској на Фестивалу Ћирилицом у Будви

- Neće to biti čas istorije već drama i predstava koje tragaju za poetskom istinom. Jelena Anžujska fascinantna je ličnost koja svojim delom i širinom pogleda na život prevazilazi okvire srednjeg veka - kaže na početku razgovora za naš list Tanja Mandić Rigonat. - Ali, o Jeleni Anžujskoj malo se zna. Uglavnom, sve se svodi na njenu prekrasnu zadužbinu, manastir Gradac i priču o jorgovanima. Po predanju, kralj Uroš dao je da se zasade jorgovani u čast njenog dolaska duž doline Ibra...

Život Jelene Anžujske, ističe naša rediteljka, prekrila je tišina vekova, pa je drama Jelene Kajgo veoma inspirativna i zbog odnosa, kako prema istorijskim činjenicama, tako i prazninama koje pokreću maštu:

- Mozaičke je strukture, s akcentom na krvavim porodičnim odnosima zbog otimanja o vlast, odnosno krunu. Mogli bismo reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci i vladarki, ali i svima oko nje (mužu, sinovima, unuku) kroz istorijske datosti, sa tragičkom dimenzijom. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku. U drami postoji lik njene kćerke Brnče koji je za mene bio impuls u građenju predstave, u potpunosti sazdan na fantaziji.

Tako je predstava i neka vrsta scenskog životopisa ili žitija Jelene Anžujske po njenoj ćerki Brnči, s posebnim osvrtom na prosvetiteljski rad srpske kraljice.

- Na svom dvoru osnovala je školu za devojke. I to ne plemkinje već sirotice. Učila ih je da pišu, čitaju, sviraju, pevaju, vezu, kuvaju - još u 13. veku. Bila je to jedinstvena škola u ovom delu sveta, na čitavom Balkanu i šire. Ovu liniju potenciram i uvođenjem latinskih i grčkih citata. Jelena je bila poliglota i vanredno obrazovana žena koja je govorila pet jezika. Inspirisana njenim veličanstvenim životom, napisala sam pesmu o njoj, a delovi te pesme postali su sastavni deo predstave, ugrađeni su u njenu dramaturgiju. Srednjevekovna umetnost, freske, njihova ornamentika i boje, inspiracija su za scenografiju i kostim koji nisu ilustrativni, već stilizovani. Predstava je tako postala obred sazdan od fantazije, lepote, krvi i istorije.

Na pitanje kako je protekla njena prva saradnja sa ansamblom Knjaževsko-srpskog teatra, rediteljka odgovara:

- Čudesan je osećaj raditi u Kragujevcu. U najstarijem pozorištu u Srbiji, ispred kojeg je vajarsko delo Koke Jankovića koje predstavlja Joakima Vujića... Sarađivala sam sa izuzetnom ekipom i to po velikoj vrućini (bez sistema za hlađenje), ali u potpunoj posvećenosti.

U ulozi Jelene Anžujske pojaviće se Mariji Bergam. Kralja Uroša igra Nikola Milojević, lik sina i kralj Milutina pripao je Avramu Cvetkoviću, drugog naslednika (kralja Dragutina) tumači Bogdan Milojević, ćerka Brnča je Nadežda Jakovljević, poverenik Radan je Bane Vidaković, a unuk Stefan Dečanski - Ilija Ivanović. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Stefan Savković, muzički saradnik Elio Rigonat, a video-rad bio je zadatak za Jelenu Tvrdišić.

Monahinja i svetica

NEMOGUĆE je u jednoj drami o Jeleni Anžujskoj pomenuti sve što je radila. Katolkinja po rođenju, pravoslavna posle udaje, održavala je dobre odnose i sa papom i sa patrijarhom. Obojica su je poštovali. Bila je hrišćanka koja se nije "delila" kao što se crkva podelila. Sve je radila u slavu Boga. Pred kraj života se zamonašila, kasnije je proglašena za sveticu - dodaje naša rediteljka.

"Jagoševo" priznanje

OVIH dana Tanja Mandić postala je i prvi dobitnik tek ustanoljene nagrade "Jagoš Marković" na Festivala "Purgatorije" u Tivtu. Priznanje je dobila za režiju predstave "Mirandolina",a za nju ima i posebno, sentimentalno značenje.

- Jagoš je bio moj prijatelj iz rane mladosti. Upoznali smo se kada je imao 16 godina. Bilo je to u Dubrovniku u vreme igara. U koferu sam imala mnoge knjige, a među njima i dramu koja je te godine bila tema za prijemni. Rad za FDU pisao je između kupanja i gledanja predstava. Došao je kod mene u Beograd, otišao na prijemni i - bio primljen. Nagrada koju sam dobila više je od pozorišnog profesionalnog priznanja. Nagrada sa njegovim imenom kao da je zatvorila neki krug...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije