Kultura

ALEKSANDRU GATALICI NAGRADA "RADOVAN BELI MARKOVIĆ": Poznat laureat značajnog književnog priznanja koju dodeljuje Biblioteka u Lajkovcu

Б. ПУЗОВИЋ

01. 10. 2024. u 17:54

ALEKSANDAR Gatalica ovogodišnji je dobitnik Nagrade “Radovan Beli Marković”, koja se dodeljuje za roman ili knjigu pripovedaka – saznaju “Večernje novosti”.

АЛЕКСАНДРУ ГАТАЛИЦИ НАГРАДА РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ: Познат лауреат значајног књижевног признања коју додељује Библиотека у Лајковцу

Foto V. Danilov

Gatalici se ovo prizanje dodeljuje za roman “Druga violina i druge priče” u izdanju “Alademske knjige” iz Novog Sada. Nagradu dodeljuje Biblioteka “Radovan Beli Marković” iz Lajkovca. Nagrada će biti uručena 10. oktobra, u porti manastira Svetog Georgija, u Ćelijama, rodnom selu Belog Markovića, nedaleko od Lajkovca. 

U saopštenju žirija između ostalog stoji da je Aleksandar Gatalica pripovedač prepoznatljivog stila i poetike, reprezentativan predstavnik pavićevskog krila postomdernizma, kojem je i sam Radovan Beli Marković pripadao. Da je Gataličino delo unekoliko u dosluhu sa konceptom pripovedanog mesta kakvo je Radovan Beli Marković izumeo, dostojan je dobitnik nagrade koja nosi ime najneobičnijeg savremenog srpskog pisca.

Foto B. Puzovic

Gatalica je nagradu dobio u konkurenciji 106 književnih naslova. Žiri je radio u sastavu predsednica Slađana Ilić i članovi Vesna Trijić i Daren Milivojević. Nagrada “Radovan Beli Marković” sastoji se od plakete sa likom književnika i novčanog dela. Radovan Beli Marković, ubraja se u najznačajnije savremene srpske književnike, živeo je, stvarao i počiva u Lajkovcu, poznatoj železničkoj varošici.

Žiri ističe da se u 14 pripovednih celina koje sadrže prolog i epilog sagledava univerzalnost muzike kroz sudbine junaka, velikih muzičkih izvođača. Komunikacija putem muzike i muzika kao smisao života centralni su motivi njegove knjige. Čak i pasioniranim ljubiteljima klasike ona izvesno otkriva i njene posve skrivene moći, iznenađuje ih. Takvu njenu kompleksnost mogli su dočarati samo pripovedači koji su i sami muzika, a koji strepe za njenu sudbinu u svetlu kontroverzi sveta u kojem su zatečeni.

Pouzdana forma priče

I dok se u pogovoru, koji ova knjiga sadrži, s ozbiljnim kritičkim odmakom preispituju savremeni srpski roman, uslovi njegovog nastanka i „spektakli“ u vezi sa njim, sve što „Druga violina i druge priče“ sadrži čini čitaoca sigurnim – u pouzdanoj formi priče – u tom mikrosvetu u kojem sve je muzika, navodi žiri.

- Ukoliko se posvetimo tom odnosu, razumećemo u kolikom je raskoraku muzika sa ideologijama, pandemijama, ratovima i drugim ljudskim demonima koji u različitim, često pritvornim pojavama, urušavaju svet – ističe žiri. - Čitajući ovu knjigu uočićemo i kako se „proširuju područja borbe“ onih koji sagledavaju značaj muzike, ali i muzike same. Ona reaguje na sve pobrojane spoljašnje okolnosti, pa tim reakcijama svetu, u vidu opomene, nešto poručuje. Tek jedan primer iz knjige koji to potvrđuje jeste ćutanje više od šest stotina Stradivarijevih violina.

Istina da je svet sve bliži apokalipsi, kojoj svojevoljno bezglavo hrli, povećava osetljivost, ali i anksioznost, onih koji to uviđaju i koji, bivajući posve obični ljudi koji ni o čemu ne odlučuju, to ne mogu da spreče – stoji u obrazloženju dodele nagrade. - U svojoj nemoći oni razmatraju načine na koje bi mogli sačuvati sopstvena muzička ostvarenja, ili pak onih, anonimnih stvaralaca, čija su se vredna dela zatekla u efemerijama. U priči koja nam o tome kazuje („Opklada na večni zaborav“), uprkos njenoj sumornoj atmosferi, uviđamo funkcionalnu upotrebu (auto)ironije i elemente humora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 13

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival

VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival