POZORIŠNA KRITIKA: Otvoreno o zatvoru - 58. BITEF

SPASAVAJUĆI se od zatvorskog nasilja, koje se događa u Palmasoli, ozloglašenom bolivijskom zatvoru, gledalac neminovno strepi od mogućnosti da bude povređen u tuči kojoj prisustvuje.

foto privatna arhiva

Navikavanje na strah, o kome progovara sa svojim bolivijskim akterima i švajcarskim glumcem (strancem, uhvaćenim u prenošenju droge i utamničenog u Palmasoli), novajlijom u zatvorskom selu od 6000 duša (uglavnom bez presude) jasno je i opipljivo. U zanimljivom, za ovu predstavu odličnom prostoru Ciglane na Slanačkom putu, prođe se kroz niz prostorija, koje su i same dovoljno strašne, da se čovek oseti neprijatno. Kada zatvorenici (svako u nekoliko uloga) počnu sa torturom i prospu na gledaoca svoj jad, zaboravlja se da smo na nogama gotovo dva sata i da pratimo njihov život u stopu, kao da smo i sami pritvorenici.

Kristof Frik, reditelj, sa glumcem (Nikola Fricen), iz Švajcarske je krenuo u Boliviju, sa drugim ciljem istraživanja, ali je ono što je uspeo da istraži o životu i umiranju ljudskog dostojanstva u Palmasoli, zatvoru u kojem ni ćelija nije zagarantovana, plaća se i kupuje, fascinantno je, dramatično i dobar je materijal za predstavu o specifičnim zakonima tamo, gde im se niko ne nada. Uprkos prvom sloju predstave, storiji o nasilju nad novajlijama, naročito Evropljanima u bolivijskom zatvoru, tok koji reditelj "podmeće" tiče se aktuelne bolne teme sveta - kapitalizma, koji dominira i steže jače, tamo gde stanuje stvarna beda. Ispostavlja se da je Palmasola svojevrsno tržište, gde sve može da se kupi i proda, ali i da se glava izgubi zbog nemanja love. Stanovnici Palmasole rade, proizvode, bave se zanatima, trguju, ucenjuju, potplaćuju vlasti, iznuđuju od slabijih šta im se hoće, i novac, naravno, ali, onda kada im zatreba ono što se ne može kupiti, malo poštovanja i osećanja, postaju slabi i njihova bahatost se topi kao grudva snega.

Zatvorenikova ispovest o majci, koja ustaje usred noći da bi mu, svake nedelje, donela omiljenu hranu u zatvor, druga strana je rediteljeve namere da prikaže iznutra osećanje moći i nemoći u situaciji neslobode. Glumci (naturščici?), troje iz Bolivije, odlično su se snašli u teškim zadacima, da budu spontani i uverljivi i kao nasilnici, i kao paćenici, a Švajcarac je igru nemoći, moći i prilagođavanja neizbežnom izveo tačno i sa pravom merom (što nije bilo lako). Najzad, kada se svet Limasole sruši, u upadu policije i neuspelom buntu iznutra, na red u predstavi dolazi dokumentarni film, kojim autori dokazuju autentičnost ambijenta, dok otvoren prostor, u kome se dešavaju ispovesti, daje novu, tužniju dimenziju ovom rekvijemu.

Predstava "Palmasola..." je urađena u Klara pozorišnoj produkciji iz Bazela, kao i Santa Kruz de la Sijera, Bolivija. Zahvaljujući autentičnosti ambijenta i aktera, ova mnogo puta na raznim primerima već ispričana strava, zadobila je novi vid - upliv gledaoca u stvarni život zatvorskog sela, bez mogućnosti da se skloni i da sa strane posmatra borbu za život i dostojanstvo. I sam povremeno nedostojanstven, uplašen, u naglom begu od konflikta u kojem lako može da bude žrtva, učesnik u igri iskusi stvarnu katarzu, pa je lepota noćnog neba pri izlasku sasvim novi, radosni fenomen.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Aktivisti bez traga nestali - 58. BITEF

03. 10. 2024. u 13:00

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Umetnost nikada nije slobodna - 58. BITEF

02. 10. 2024. u 09:15

Dodatak Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Osetljiva izdaja - 58. BITEF

01. 10. 2024. u 06:00 >> 12:25

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Glembajevština kao sindrom bolesti

30. 09. 2024. u 06:15 >> 18:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije