PROŠLA JE GODINA, SEĆANJE NIKAD: Navršilo se godinu dana od smrti glumca Žarka Lauševića (1960-2023)

ČOVEK je jako dobar advokat za svoje greške i jako dobar sudija za tuđe. Znam da je to varka, ali život mi je priredio tolike trenutke surove stvarnosti da mi prija malo da sanjam. Svako priča sa svojom tišinom, a tišina svašta kaže.

knjiga "Lauš"

Napisao je ovo jedan od najpoznatijih jugoslovenskih i srpskih glumca Žarko Laušević (1960-2023) koji nas je zauvek napustio pre ravno godinu dana. Bilo je možda većih glumaca i možda većih zvezda, ali sudbine kao Lauševićeve bilo nije. Ono što ga je činilo drugačijim nije bio samo njegov glumački talenat već i turbulentni životni put. Njegova životna priča - dramatična, tragična, složena kao da je skrojena za film. Nesrećni događaj u Crnoj Gori i godine u zatvoru ostavili su u njemu duboke ožiljke. Knjiga "Godina prođe, dan nikad" (koju su svojevremeno objavile "Novosti") svedoči o najtežim godinama njegovog života, o borbi sa demonima prošlosti i pokušaju da nađe mir. Ta knjiga je postala simbol Lauševićevog uspona iz pepela.

knjiga "Lauš"

- I sada, posle njegovog života, možemo da kažemo da je Žarko u tim generacijama koje su došle posle Milene i Dragana, Bate Živojinovića i Smokija Samardžića, jedina prava zvezda koju smo imali - izjavio je njegov kolega Svetozar Cvetković u knjizi "Lauš" koju je nedavno objavila izdavačka kuća "Vukotić medija".

Autor knjige Boris Jakić okupio je glumčeve prijatelje, kolege i reditelje koji govore koliko je izgubila naša kultura odlaskom "princa glume", kako su kritičari Žarka nazvali sredinom osamdesetih.

- I ne pitajte više za kim zvona zvone ni ko je bio Žarko Laušević. Žarko je, Žarko je Žarko. Došao je među nas iz nekog svog mitonosnog sveta i postao mitska pozorišna pojava. Došao je sa mnogo umetničkih darova, a njegova ličnost ih je učinila srodnim. Što nije moglo da se izrazi glumom, umeo je da naslika, a ono čemu je slika nedovoljna, iskazivao je književnim pismom - napisala je svojevremeno književnica Vida Ognjenović.

knjiga "Lauš"

Laušević je rođen na Cetinju, 19. januara 1960, na Bogojavljenje. Bio je najmlađe dete Dušana i Roksande Laušević.

- Koreni Lauševića potiču sa Kosova - navodi Jakić. - Prema porodičnom predanju, naseljavali su parče porodične zemlje između Peći i Visokih Dečana. Izbegli su tamo gde ih pogled Osmanlija ne može pronaći. Naselili su se blizu Žabljaka. Te podatke, kao i srpsko poreklo Lauševića, često je isticao Žarkov otac Dušan. Za razliku od starijeg brata Branimira, koji se izjašnjavao kao Crnogorac, Žarko je sledio očev primer.

knjiga "Lauš"

U detinjstvu je jedna od najvećih Žarkovih želja, kako piše Jakić, bila da mu roditelji kupe bicikl. Umesto bicikla, dobio je šah. Početno razočaranje ubrzo je preraslo u oduševljenje.

- Bio je sjajan šahista. Najčešće smo igrali u Njujorku. Odlazio bih kod njega, on bi spremio ručak ili večeru - otkriva pisac i političar Vuk Drašković. - Poslednji meč je ubedljivo dobio i rekao mi je da sa zadovoljstvom čeka priliku za revanš. Nažalost, tu priliku nisam dobio. Usledila je epidemija korone, on je napustio Njujork. Kad sam prvi put otišao u Njujork, kad on nije bio u njemu, pozvao sam ga telefonom da mu kažem: Žare, evo me u jednom gradu, ali ovo više nije Njujork jer nema tebe u njemu.

Laušević je na filmu debitovao 1982. godine, ulogom u filmu "Progon". Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima "Savamala" i "Direktan prenos", a potom u seriji "Sivi dom", koja mu je donela veliku popularnost. Glumio je u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: "Šmeker", "Dogodilo se na današnji dan", "Oficir s ružom" , "Braća po materi", "Boj na Kosovu", "Original falsifikata", "Kaži zašto me ostavi"... Onda je došala predstava "Sveti Sava".

- Na predlog dobrog drugara Siniše Kovačevića, Žarko je prihvatio da igra Svetog Savu u istoimenoj predstavi Zeničkog narodnog pozorišta - piše Jakić. - Sve se događalo u predvečerje rata, u prvoj polovini devedesete. Uloga prvog srpskog prosvetitelja, utemeljivača srpske duhovnosti, donela je Lauševiću gomilu problema umesto zadovoljstva.

knjiga "Lauš"

Zeničko pozorište je trebalo da gostuje sa ovom predstavom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 31. maja 1990, ali zbog upada protestanata koji su mahali pištoljima nije odigrana. Bila je to tačka iza koje se nije moglo nazad i ništa više nije bilo isto. Nije bio isti ni Siniša Kovačević, nije bio isti ni Žarko Laušević - koji je zbog pretnji tih dana odlučio da nabavi pištolj. Predstava "Sveti Sava" više nikad nije izvedena, a tri godine kasnije u kobnoj noći Lauševiću je zauvek promenjen život, dok su životi dvojice mladića, Radovana Vučinića i Dragora Pejovića, krvavo prekinuti.

- Obišao sam ga par dana posle tragičnog događaja - ispričao je reditelj Darko Bajić, koji je posetio Lauševića u prvim danima boravka u zatvoru Spuž. - Sa mnom je bila Merima Isaković. Ćutali smo, on nije mogao da govori a ja nisam znao šta da kažem. Pušio je jednu cigaretu za drugom. Zagrlili smo se na rastanku.

knjiga "Lauš"

Od ljudi koji su znali kako teku Žarkovi zatvorski dani čulo se samo da je vidno deprimiran. Već tada nastajali su, bez sumnje, prvi redovi njegovog romana "Godina prođe, dan nikad", pošto su mu zatvorske vlasti odobrile papir. Bio je to najveći književni hit (prodato 330.000 primeraka) koji se pojavio na postjugoslovenskim prostorima u postjugoslovenskoj eri.

Od 1999. godine Laušević je živeo u Americi. Tamo je bio uhapšen u julu 2009. godine jer nije imao emigrantsku vizu. U pritvoru je bio do 15. septembra iste godine, a sud u Njujorku je sledeće godine doneo i definitivnu odluku da mu dopusti ostanak u SAD. Pretposlednji čin najteže uloge u životu "zatvorenika sa ružom" okončan je odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića da mu odobri pomilovanje.

- Žarko je u proleće 2023. napravio testament u kojem je do detalja objasnio svoju poslednju volju - navodi Jakić. - Bio je uveren da kraj nije tako blizu. Između njega i smrti nije bilo nepoznanica, dobro su se znali još od vremena podgoričke tragedije. Stalno su bili bliski, oslovljavali se na "ti". Nije umeo da se štedi. Uprkos bolesti, nije ostavio cigarete. Zamenio je samo njihovu formu - pušio je elektronske umesto duvanskih s filterom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije