Kultura

PISAC DETINJSTVA I HRABROSTI: Pre 110 godina rođen Branko Ćopić

Dragana Matović

01. 01. 2025. u 06:45

NA prvi dan 1915. godine, u malenom selu Hašani, pod planinom Grmeč, rodio se Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih pisaca sa ovih prostora. Njegovo detinjstvo, obeleženo bezbrižnim igrama i maštovitim pričama, kasnije će postati inspiracija za stvaranje dela uz koja su rasli čitaoci svih generacija.

ПИСАЦ ДЕТИЊСТВА И ХРАБРОСТИ: Пре 110 година рођен Бранко Ћопић

arhiva

Ćopić je odrastao okružen prirodom i narodnim pričama koje su prepričavali stariji, posebno njegov deda Rade. Već kao dečak, pokazivao je dar za pesničko izražavanje, a prve stihove je posvetio svakodnevnim događajima u svom selu. Njegova majka Soja znala je reći da je "Branko govorio u rimama pre nego što je naučio da piše".

Školovanje ga je odvelo iz Hašana u Bijeljinu, Banjaluku, Sarajevo, pa sve do Karlovca, gde je završio Učiteljsku školu. Ali Brankov put nije bio lak. Prvu noć u Beogradu, kuda ga je dovela želja za nastavkom školovanja, proveo je na klupi ispod mosta. Taj grad će kasnije postati njegov dom, ali i mesto gde je proživeo najsvetlije i najtamnije trenutke.

Ćopić nije bio samo pisac dečjih priča. U svojim delima često je otvarao pitanja društvene pravde, ljudskih slabosti i manipulacije. Njegova "Jeretička priča" iz 1950. godine izazvala je žestoke reakcije državnog vrha, pa čak i kritike Josipa Broza Tita. Ćopić je kroz satiru prozivao elitu zbog odstupanja od ideala pravde i jednakosti, ne plašeći se posledica.

- Nisam rođen da puzim - često je govorio, ističući svoju odanost istini, pa makar ona bila neprijatna.

Ćopićev humor bio je neraskidivi deo njegove ličnosti. Čak i u najtežim trenucima, umeo je da pronađe razlog za smeh. Voleo je da govori, "nema ništa lepše od šale koja nas podseti da smo živi".

Pamte se njegove anegdote o prvom honoraru, batinama koje je dobio od majke zbog pesme o svadbenoj tuči u selu. Ipak, taj dečak sa Grmeča odrastao je u pisca koji je znalački vladao rečima, donoseći smeh, ali i pouku. Za života je stigao da bude i partizan, urednik časopisa, stalni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), laureat brojnih nagrada.

Ćopić je život okončao 1984. godine, skočivši sa Brankovog mosta u Beogradu. Taj čin ostao je misterija. Ostavio nam je neprolazna dela - "Orlovi rano lete", "Bašta sljezove boje", "Ježeva kućica", "Doživljaji mačka Toše", "Magareće godine", "Ne tuguj bronzana stražo"...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu

ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu