ANĐA, KAO ANĐEO NA FRESKAMA: Kako je Meštrovićeva skulptura, portret sestre Nadežde i Rastka Petrovića, dospela u Narodni muzej Srbije

U JANUARU 1957. godine, na stranicama "Večernjih novosti", doajen srpskog novinarstva Bogdan Dečermić piše: "Iz Indijane, SAD, ovih dana je kod nas prispela jedna pošiljka brižljivo upakovana..."

Foto Narodni muzej Srbije

I odmah potom ekskluzivno otkriva da je u njoj bista Anđe Petrović, rad slavnog vajara Ivana Meštrovića:

"Poslednji potezi u gipsu učinjeni su ovog novembra. Međutim, lik modela vajar je zadržao u sećanju još pre četiri decenije."

U bronzi potom izliven portret najmlađe, rano preminule sestre slikarki Nadežde Petrović i Milice Luković, književnice Milice Mišković, diplomate, putopisca i pesnika Rastka Petrovića, uskoro će se naći pred publikom, u posle višedecenijskog propadanja obnovljenom zdanju u Profesorskoj koloniji. Tačnije, od februara, biće deo postavke posvećene slavnoj porodici u "Memorijalnom muzeju Nadežde i Rastka Petrovića", u Ulici Ljubomira Stojanovića 25.

Meštrović je, kako piše Dečermić, "bio čest i rado viđen gost porodice Mite Petrovića", u kući na Paliluli, koja, nažalost, više ne postoji. Kao sestru svoje prijateljice i umetničkog saborca Nadežde Petrović, tu je upoznao ovu, po svojoj naočitosti izuzetnu studentkinju književnosti, koja je govorila pet stranih jezika - francuski, nemački, italijanski, češki i ruski, svirala klavir i violončelo.

Foto Narodni muzej Srbije

- Portret Anđe Petrović, nastao 1956. godine dok je Ivan Meštrović boravio na fakultetu Notre Dame u Indijani, jeste skulptura u bronzi, koja je prispela u Narodni muzej Srbije u okviru legata Ljubice Luković, sestre Nadežde, Rastka i Anđe Petrović - potvrđuje, za "Novosti", istoričarka umetnosti Lidija Ham, kustos zbirke Jugoslovenske skulpture. - Legat koji je uključivao kuću Ljubice Luković, porodičnu dokumentarnu i epistolarnu građu, kao i umetnička dela, među kojima je bio i Meštrovićev rad u bronzi, poklonjen je Narodnom muzeju 1967. godine. Poslednji put izlagan je u okviru monografske izložbe Ivana Meštrović, koju je 2019/2020. priredila u Narodnom muzeju kustos Vera Grujić.

Prema Meštrovićevom svedočenju, tek nakon što je skulpturu završio, stigla mu je poštom fotografija Anđinog portreta koji je izradila njena slavna sestra, podseća istoričarka umetnosti.

"Primio sam povećanu fotografiju portreta koga je pravila pokojna Nadežda", piše vajar Anđinoj rodbini, kojoj je i uputio skulpturu. "Ova fotografija mi je stigla pošto sam već bistu svršio. To ništa ne mari, jer koliko je god slika zanimljiva, ona je Nadeždina interpretacija Anđina lica. Usta i brada kao ona u anđela na freskama..."

- Vitka, prefinjena forma Anđine figure i lika, kao i položaj šaka koje upućuju na plemeniti duh, svedoči i o nežnim osećanjima i sećanju koje je Meštrović negovao - objašnjava za naš list Lidija Ham. - Sa zadnje strane portreta urezao je ispis "Anđinoj uspomeni IM". Portret je nastao u poslednjim godinama umetnikovog života i svakako je najmlađi Meštrovićev rad u kolekciji Narodnog muzeja Srbije.

A ko je bila Anđa Petrović je pitanje, kako je zapisao Dečermić, koje je postavio jednoga dana 1908. godine u Jasnoj poljani i - Lav Nikolajevič Tolstoj:

"Pisac 'Rata i mira' bio je koliko iznenađen toliko i radoznao: ko je ta žena koja mu se iz Beograda, iz Srbije, pismom obraća i strasno moli da joj odgovori šta on misli o aneksiji Bosne i Hercegovine od strane Austrije. Ništa manje nije bio iznenađen veliki pisac kada je kasnije, na njegovo traženje, iz Beograda stigla Anđina fotografija. Umesto lika starije žene kakvu ju je on zamišljao zbog zreline i misaonosti kojom je pismo bilo napisano - Tolstoj je ugledao lice mladog stvorenja, plavih očiju i kose, lepu srpsku devojku od nepunih osamnaest godina."

Istorija će Anđu upamtiti upravo po ovoj korespondenciji sa velikim piscem, koja je bila razlog što je Tolstoj objavio brošuru "O prisajedinjenju Bosne i Hercegovine Austriji". Bilo je to poslednje delo koje je on za života objavio.

"Moj uspeh je ogroman, veći no sav rad sviju naših diplomata, jer sam uspela da zainteresujem za našu pravednu stvar najvećeg genija na zemlji", zapisala je ushićeno Anđa, kojoj je veliki ruski pisac poštom slao i druga svoja dela.  

Rođena 1891. Anđa, koja je imala interesovanja i za filozofiju, umetnost i istoriju, bila je i lični sekretar svom ocu Miti, pomagala mu u sakupljanju građe za njegovo delo "Stanje finansija u Srbiji". Nekoliko puta boravila je u Čehoslovačkoj i na skupovima žena držala predavanja u kojima se zalaže za njihovu jednakost u društvu. Umrla je u januaru 1914. Nije napunila ni 24 godine.

"Izgubila sam moju milu, dobru i plemenitu Anđu-sestru. Onu najlepšu i najmiliju među mojim sestrama ... Bila sam van sebe, mislila sam da ću umreti i da više ne mogu preživeti ovaj užas i iznenadnu smrt njenu ... Bejaše mi mezimica kućna, moj savetnik, moja estetička tačka u kući i porodici i danas je nemam..." pisala je slovenačkom slikaru Rihardu Jakopčiču Nadežda Petrović, koju će smrt pokositi tek nešto više od godinu dana potom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije